Немој да се неко случајно усудио да ми пребаци да негирам постојање овог најновијег изазивача смрти широм света! Да му није пало на памет. А још горе ћу да се посвађам са оним ко ми каже да сам измислио неку теорију завере након размишљања које следи.
Стојим у стану, распремам сто после оброка, деца се играју а на радију вести. Једна држава се бори са повећањем броја заражених, друга затвара све, следећа се припрема и тако даље. Застадох са распремањем, скоро да ми испаде тањир из руке кад ми прође кроз главу помисао да сам један од милиона покусних кунића! Помислио сам да сам део експеримента који има за циљ да објасни послушност људског рода. У тренутку сам видео слику празнине. Градови, насеља, улице, све празно. Како је то заиста могуће? Како је могуће све људе различитих вера, уверења, култура па и боје коже уверити у једно и натерати их да послушају? Пази, Кинез из неке припиздине, Американац из Вол стрита, Немац из Шварцвалда, Нигеријац који буши Африку тражећи нафту, Аустралијанац из Аутбека, од вотке надувени Рус или Француз црвен у лицу од превише вина, Перуанац са ацтечком крви или Србин из Шумадије, и сви они једнако слушају иста наређења!? Покусни кунићи немају кад да размишљају. Раде шта морају или ће ићи на обдукцију. Нема ту много избора. Некако сам, у том једном маленом тренутку, осетио емпатију са тим лабораторијским животињама. Да ли је могуће да је неко извео овако обиман експеримент послушности људског рода? Али стварно? Или још горе, да није у питању неки социлошко-економски испит зрелости светског поретка?
Још увек желим да се одупрем таквом начину резоновања јер не видим где тек то може да води и уважим већ изнесено размишљање о настанку нечувене самосвесности свих на свету. Бар се трудим.
Нема коментара:
Постави коментар