... диван дан, диван дан...

... малом Мирку рођендан, рођендан!

Живео, живео и срећан нам био. 

Живео, живео и срећан нам био.

Живео!

Пре тачно две године, кога мрзи да се враћа кроз време у овој кафани, рећи ћу само 8 часова и 39 минута, се родио Мирко. Мој син. Људина татина и маза мамина. Данас, сутра и прекосутра је све бадава у овој кафани!

Бирач добије отирач

Малена не носи близнаце, двојке или тројке већ једну девојчицу али и та чињеница нас је натерала да размишљамо унапред. У већем смо стану, који може да задовољи и наше и потребе наше деце у следећих десетак година. Јес` да имамо један влажан ћошак под плафоном али не мари. Ауто је већ друга прича.

Кад неком споменем да желим да променим ауто, добијам чудне погледе. Имам караван, све стаје у њега, има сва електрична сокоћала плус климу и шта му сад фали? Јеби га, фали му још једно место назад. Регистрован је као возило за пет путника али када се стави још једно седиште за дете, нема места више ни за кога. Постаје возило за четворо. Тада ће караван постати мали, тачније узак. Ово звучи помало „веровали или не“ али је то ипак чињеница. Нисан је сређен и веома удобан али за путнике који не морају да седе у дечијим седиштима...

Зато сам сада унапређен у бирача. Бирам нове кочије. А избор није много широк јер у овом потрошачком друштву сви нуде само ново и проверено за силу новца. Све остало се своди на подваљивање и одређен ризик кроз препознавање свих скривених мана и проблема. Видећемо колико ћу бити успешан. Али ћу сасвим сигурно изненадити многе некуповином штугартске звезде.

Само се надам се да нећу добити отирач јер заиста не желим да дајем много новца на нешто што је направљено да би ме служило...

Ароганција

Много нас је на овом свету. Неки кажу да нас је и превише али не бих о томе. Ипак, колико год да нас је, различити смо. Природа је то баш фино уредила.

Разноврсност се огледа у много чему али поједине карактерне црте су исте и код азијата, и код црнаца, Индијанаца, Арапа... И ни једна од тих особина ми не смета, колико ми смета ароганција. Још нисам упознао арогантну особу којој та особина пристаје. Нико није био арогантан с разлогом. Сви арогантни људи су такви из само њима знаних разлога. Сви имају нереално високо мишљење о себи. Сваки разговор, свака тема, свако зезање, у једном тренутку, мора да добије посебан и другачији ток. Ту престаје пристојност и почиње хвалисање, заступање чудних, веома личних ставова, које саговорник једноставно мора да прихвати као истину. Противљење, чак и уз изношење непобитних чињеница против, неће поколебати арогантног да настави, са још већим жаром, да брани и заступа свој став, ма колико глуп и непримерен причи и ситуацији био. Чак ће се и увредити на опаску да не буде толико арогантан са својим ставовима! Изнутра се тада толико узнемирим, изнервирам да то није нормално. Удаљим се, смирим, средим мисли и упитам се, који ми је курац био па се објашњавам са лудаком!? Све што сам желео је да имам обичну конверзацију са интелигентним бићем а имам осећај као да сам причао са „тролом“. Још увек, рекао бих доста успешно, не дозвољавам да ми емоције заврше на крајевима руку а затим на нечијем лицу, али како године промичу примећујем да су струне све тање. Пући ће. Кад, тад ће пући.

Проблем је што код мене, након тог повлачења, остаје неки необичан осећај поражености, који је изазван ликовањем арогантног говнета са којим сам имао ту „част“ да разговарам. Једно је бити самоуверен, сигуран у себе и своје могућности, јер као што рече лик Френка Пемблтона из серије, код нас преведене као „Балтимор - Одељење за убиства“: „Бог нека се смилује ономе који сумња у оно у шта је сигуран.“ То је у реду. Такве особе су смирене, са јасним ставовима, понекад непомирљиве и непоколебљиве али када бивају суочене са чињеницама, признају своју грешку и разговор се наставља даље, у позитивном, конструктивном духу.

Лепо каже изрека: „Не разговарај са будалом јер ће те прво свести на свој ниво а затим победити искуством.“ А ја не умем увек да препознам ко је арогантан а ко није све док не проговори.
Јеб`о те, баш мрзим кад имам посла са арогантним скотом!