Бирач добије отирач

Малена не носи близнаце, двојке или тројке већ једну девојчицу али и та чињеница нас је натерала да размишљамо унапред. У већем смо стану, који може да задовољи и наше и потребе наше деце у следећих десетак година. Јес` да имамо један влажан ћошак под плафоном али не мари. Ауто је већ друга прича.

Кад неком споменем да желим да променим ауто, добијам чудне погледе. Имам караван, све стаје у њега, има сва електрична сокоћала плус климу и шта му сад фали? Јеби га, фали му још једно место назад. Регистрован је као возило за пет путника али када се стави још једно седиште за дете, нема места више ни за кога. Постаје возило за четворо. Тада ће караван постати мали, тачније узак. Ово звучи помало „веровали или не“ али је то ипак чињеница. Нисан је сређен и веома удобан али за путнике који не морају да седе у дечијим седиштима...

Зато сам сада унапређен у бирача. Бирам нове кочије. А избор није много широк јер у овом потрошачком друштву сви нуде само ново и проверено за силу новца. Све остало се своди на подваљивање и одређен ризик кроз препознавање свих скривених мана и проблема. Видећемо колико ћу бити успешан. Али ћу сасвим сигурно изненадити многе некуповином штугартске звезде.

Само се надам се да нећу добити отирач јер заиста не желим да дајем много новца на нешто што је направљено да би ме служило...