Посматрајући онај чувени БМИ, ја сам дебео. Имам једно 30kg вишка. Међутим, то није баш тако у стварности. Ту неку идеалну тежину нисам имао никада. Једноставно нисам грађен као маратонци и атлетичари, већ више као дизач тегова, јеби га.
Активно сам се бавио спортом у карате клубу "Земун", играо фолклор у КУД "ИМТ" док су бицикл и баскет у слободно време били уобичајена ствар. Одрасло се у блоковима, б'ате! Зато сам на такмичењима у каратеу био у тзв апсолутној категорији. После тешке. Имао сам 14 година и 76kg. Већ тада на горњој граници идеалне тежине, узимајући у обзир БМИ табелу и моју висину од 176cm. Илустрације ради, чувене џинс "Levi's" панталове "501" нисам никад обукао, јер нисам могао да уђем у њих, док су ми "Diesel Saddle" биле као саливене. Дакле, иако сам и данас, 30 година после, далеко од тамо неке идеалне тежине, немам било каквих проблема са вишком килограма (контролишем крв и мокраћу редовно, не оптерећује ме ни психички), осим оног естетског вишка, на стомаку. Ипак, отишао сам изнад границе где се лепо осећам, а то је од 90 до 95kg, и стигао и престигао стотку.
Сваки вишак се сматра дебљином и једноставно нездравим додатком који организам мора да носи. А не мора. И зашто сад све ово куцам? Кога бре боли патка шта сам ја радио као клинац!? Због дијете. Први пут сам у животу пробао неку дијету. Али оно, баш, баш дијету. Списак шта једем, када једем, временски ограничено и слично. Сваки вишак у животу сам до сада решавао смањивањем, до крајњег минимизирања, уноса угљених хидрата и свакодневним вежбањем. Траје дуже али се једноставно осећам боље, растерећеније и расположеније. Не волим фитнес центре и тзв теретане (пробао сам, не могу, смарају ме више сподобе које тамо долазе него ли сам циљ свега), имам распоред вежби по данима и радим све у стану или напољу. Не волим да трчим, не прија ми али шетња, пливање или бицикл ми одговарају. Е сада сам се одлучио да испробам "ВМА" дијету, популарну на интернету. Прочитах на, том истом интернету, да је људи практикују, па хајде да јој дам шансу јер ми је зазвучала другачије од других. Донекле разноврсни оброци, бар у односу на неке друге дијете, препоручено вежбање за боље резултате и тако даље. Звучи интересантно. Отишао у продавницу, купио све што је на списку, припремио унапред, порције измерио и спаковао и решио да од понедељка будем доследан. Данас је четвртак и синоћ сам прекинуо. Зашто? Из више разлога.
Она прописује невероватно малу количину хране по дану, која на списку изгледа могућа. Када се мало прерачуна, изађе једва 1000 калорија на дан. Неколико дана пре почетка сам припазио шта једем, да не буде баш потпуни шок за организам, али већ првог дана, после подне, ја сам био без снаге. Исцрпљен, толико да је то и моја ћерка од 8 година приметила када сам се вратио с посла. Покушао сам да вежбам, јер ето требао бих то да радим. Одрадио сам сет планираних вежби, од неких 20 минута и тек онда био скроз сјебан. Заспао сам као клада, лоше и немирно спавао а сутра ујутро имао невиђене упале мишића. Вежбао сам и пре, већ месецима уназад, а ово је било као да нисам. Другог дана сам био и исцрпљен и лоше воље и ужасно деконцентрисан. На послу, који је у канцеларији, за компјутером, сам извлачио последње атоме снаге да се концентришем. Мотором сам отишао на посао, вратио сам се слупан као да сам био на целодневној тури. Није ми пало на памет да се макнем и да вежбам. Попио сам и ибупрофен да ме прођу болови, нисам их могао више трпети. Отишао сам у кревет пре кокошки јер сам чак постао раздражљив и безобразан према укућанима (а нису заслужили). Ћерка је дошла да она мени пожели лаку ноћ, иначе то иде обрнуто, и замолила ме да јој се насмејем јер се већ, како она рече, неколико дан нисам насмејао. Син није хтео ни да прича са мном. Трећи дан, опет одох мотором на посао, око ручка нисам осетио глад већ лагано подрхтавање руку изнад тастатуре. Организам одлази у "safety mod" и тада сам схватио да ово не иде на добро. Опет, ово је трећи дан а требало би да будем на дијети 15 дана. Није прави пут, не може бити, бар не за мене. Захваљујући "ABS"-у на мотору сам стигао кући јер су ми реакције у пар ситуација једноставно касниле. Истуширао се, сео и размислио. Крај.
Бацио сам поглед да нет. Свемогућа баба Гугла ми је помогла да сазнам да "ВМА дијета" заиста нема везе са истоименом институцијом. Неко се досетио да је тако назове и додели јој призвук оригиналности. Добар трик, признајем. Затим, да тако низак унос енергије током дана може да одговара евентуално женама, онима са мањим вишком килограма и нежнијом конституцијом. Мушкарац у мојим годинама би требао да има унос од неких 2000 до 2500 калорија дневно, да вежба и да тако одржава нормално функционисање организма. Опет генерализација, избегавам је али то је неки просек, па како коме одговара. Ових једва 1000 ме је једноставно изгладњивало, без напретка на осталим пољима. Будући да нисам могао да вежбам, претпостављам да би ми тонус мишића опао, после свега бих био као на почетку тренинга, а могуће је и да би се мишићна маса смањила због изостанка физичког напора. Као што рекох, "safety mod" организма када не користи одмах масти већ оно што може одмах да "изгори" а то је мишићна маса. Топљење масти захтева уложену енергију, вежбе снаге уз унос мањих количина здравих масти а то се у мом случају ове дијете није догодило. Најгоре од свега је што је почело, крајње невољно, психо-соматски, да ми утиче на психу, на расположење. Нисам имао глупе мисли и страхове и слично, само сам био невероватно лоше воље а ништа, ама баш ништа се није догодило због чега бих се тако осећао.
Ја се враћам мом опробаном рецепту, смањен унос угљених хидрата, једноставно речено здравија исхрана и вежбање. Дуг пут али се до сада показало као делотворно и прија ми. Током "lockdown-а" у Немачкој и рада од куће, од краја октобра па до јуна, скинуо сам око 8 килограма, немам болове у леђима од седења у столици цело радно време, могу да подигнем и себе и друге и расположен сам.
Ко хоће да испрати ову или било коју другу дијету са нета, нека то уради са пажњом и нека обрати пажњу на то шта му/јој се збива са организмом. Нека испрати сигнале које тело даје. Нисам ни лекар ни фитнес тренер а понајмање нутрициониста, ово је и овако и онако само једно моје размишљање пребачено у слова на нету, па се тако и ограђујем од свих последица читања овога (ако је неко уопште и издржао до краја). Једино што могу да препоручим је темељно испитивање код лекара специјалисте и праћење прописане дијете од неког нутриционисте. Неко можда има лошу штитасту жлезду, неко проблем са шећером, неко са јетром и зато сматрам да овако паушалне дијете могу бити и контрапродуктивне уколико се не пази.
