Шта се ово догађа са аутомобилима данас?
Игром случаја, претходних година сам био доста пословно одсутан што већ само по себи подразумева вожњу. Фирма ме шаље па сам тако добијао изнајмљена возила. Све је то било на дан, два али сам их ипак возио довољно дуго да схватим да се ствари баш мењају.
Прво је био Мерцедес бе класе. Дизел, аутоматски мењач и гомила свега и свачега још унутра. Прво што се види приликом позиционирања испред волана су два, заиста велика екрана. Испред возача није осетљив на додир али овај други, између возача и сувозача јесте. То ми је толико окупирало поглед да сам пожелео да изађем. Просто ми је сметало колико је наметљиво. Кључ у браву? Не, тога нема одавно. "Кључ" илити даљински само треба да буде у возилу и клик на дугме "Start/Stop" и ето га, ради. Екран испред мене поче да мења нијансе, да ме поздравља, исписује податке неких провера, јебем ли га шта све не исписа и на крају се појавише, обртомер и брзиномер. Оба изгледају онако старински, аналогни али су наравно само слика на екрану. На оном другом је колега већ почео да тражи навигацију и да укључује радио. У једном тренутку се зачу музика а када је укључио навигацију, цео екран постаде мапа! Мајку му његову па коме то треба? Шта ће ми пола метра карте? Укуцај циљ и нека крене навођење. Клик овде, онде и некако се све уклопи. Чак је и клима имала своје дигитално васкрснуће. Мора ли баш све да буде анимирано у Мерцедесу ових дана? И кад сам већ код те речи, "Мерцедес", кад год смо је у разговору употребили, екран између нас се мењао а кроз звучнике ми је ауто одговарао: "Изволите, питајте." Иди бре у пичку материну! Још и да причам са аутом... И последња епизода је била док сам возио. Лагано, ауто-пут, релативно досадно, темпомат илити контрола брзине са аутоматским подешавањем одстојања, праћењем изласка из траке, праћењем саобраћајних знакова и пинг! Екран испред мене. Појави се анимација скуване кафе у шољи и искочи обавештење да сам уморан и да треба да правим паузу, да попијем ту кафу. Искрено, нисам имао појма како то да искључим као ни гомилу осталих електронских помагала. Све је било укључено и заиста ме иритирало читавим путем. С друге стране, ако то све искључим, да ли ће ауто умети да иде као и сваки други ауто? Због чега је онда све уграђено ако ћу ја то све искључити, зар то не помаже возачу?
Затим беше Форд Мондео, караван. Бензинац, аутоматик и покретањем мотора поче у њему све нешто да сија, блинка, бипће и објашњава стање у којем се возило налази. Опет исто. Заболе ме бре. Мало, по мало, ето нас на ауто-путу и уз велики труд одржавам брзину. Чак и са свим оним помагалима. Све је лепо док не прикочим због некога испред. У чему је проблем? Колега мало баци поглед на документа а тамо стоји да је у питању мотор од 1,5л. Куку мени. Караван, са гомилом опреме, фенси седиштима са километрима каблова и сигурно преко две тоне тежине и онда овај малени мотор. Мучио се, баш се мучио. Радио смо уболи одмах. Али навигацију, не баш. Колега је укачио када смо већ били кренули. И мало, мало па ме на нешто упозоравао. Близина возила напред, да сам близу линија које раздвајају траке које су га излуђивале када сам пролазио кроз градилиште где има и жутих и белих. Ма то бре све пишти, шишти и јауче, чак ми и волан стиска и исправља! Онда ми је неко у слепом углу, саобраћајни знак каже ово, оно... Опуштено, тога није било. Али бар није реаговао на сваку реч к'о Мерцедес!
Хјундаи Кона. Нит' теренско возило, нит' караван, нит' ово, нит' оно, већ нека класа за себе. Градски теренац. Оксиморон. Град? Теренац? Логика ми није испратила ову појаву. Жао ми је. Беше бензинац, заборавих, био је досадан за вожњу. Унутра, превара у односу на спољашност. Споља се чини већи, шири, удобнији али није. Оплате врата, које сигурно скривају сигурносне шипке и ојачања су баш потрошиле простор. Између возача и сувозача исто нема места. Ту седе дугмићи. За шта? Јебем ли га. Мод вожње, прекидач за електронску паркирну кочницу, прикључци за "USB", радио, навигацију... Екран је исто повелик али је колико, толико био једноставан за коришћење. Поприлично интуитиван али није ишло баш скроз глатко. Покретање возила је исто било на притисак дугмета, како би другачије. Само нек' је модерно. Даљински је у џепу, без бриге. Морам признати да је удобан, због тог повећаног одстојања од тла и меканог подешавања огибљења. У граду, свеједно. Пиште обавештења, само пиче! На ауто-путу, обиђем камион и љуљам се после заветрине. Иоле наглија промена правца и ето га љуљушкање. Ко има осетљив желудац, осетиће симптоме морске болести. Само што нема преграде за бацање пегле. Иритантно запиткивање електронских помагала хоћу ли ово, оно, овако, онако, сам на крају једноставно игнорисао. Једва сам дочекао да га сутрадан вратим назад.
Голф. Популарни "народњак". Караван, бензинац, аутоматик. Нисам љубитељ "вагена" али морам признати да су задржали људски приступ свему. Од екстремно зајебаног Мерцедеса преко других до Голфа, признајем да је вожња била најудобнија и најопуштенија. Након неколико минута сам једноставно кроз мени ипред мене све поискључивао и уживао у управљању возила. Наравно, опет се поставља оно Хамлетовско, чему онда сва та електронска "паметна" помагала ако их искључим?
Где је у свему овоме напредак? Екрани, "тач-скринови", разговори са возилом, бежично повезивање са свим и свачим, праћење свега и свачега око возила, делимично управљање одређеним системима у возилу без возачевог знања и воље су направили промену. Мени се не допада. Нећу, категорично одбијам, да учим програмирање да бих знао да користим ауто! Мојим аутом још увек ја управљам и будем ли био приморан да возим нешто што хоће да буде ортак са мном, знаћу да је дошло последње време.
