Крај календарске године по јулијанском бројању дана, редовно доноси нешто више слободног времена. Већина га планира за провод, евентуалне посете родбини и пријатељима али је и неизоставно сагледавање претходне године и планирање наредне. Макар и кад је човек потпуно сам са собом, као нпр тренутак пре него што заспи или док седи на клоњи у тишини и смраду купатила.
Ово је најчешће у домену лепих жеља али реалност је таква каква је и врло ју је тешко променити из корена. Свакако, на неке ствари можемо утицати па шта буде.
Кренућу редом. Прва промена која ће се догодити у наредној години, тиче се ове кафане. Добиће нову адресу. Селим је у потпуности са "Блогера". О чему се ради, објаснићу на време и даћу потребне координате за навигацију до нове адресе, без бриге. Разлог? После пар разговора са људима који се овим вирутелним зајебанцијама баве ем дуже од мене ем имају више елана за то, одлучио сам да их послушам. Да боли, неће. Да ли ће ми тамо бити боље, да ли ће ми кирија (читај као уложено време и енергија за одржавање исте) бити мања, да ли ћу имати више посета, више разлога за постојање ове кафане? Ја ћу да дâм све од себе а одговори на скоро са ова питања спадају у, горе споменути, домен жеља. Ето, признајем, желим да ми кафана заблиста у новом сјају, да будем бољи "газда" и да самим тим привучем више гостију.
Ко гледа изузетно неинвентивне емисије и срања које цуре из, некада катодних цеви, а сада се сливају са "ел-це-де-ова", "ел-е-де-ова" и сличних, ко слуша радио за промену и не успе да промаши песму од Вема ("Wham") "Last Christmas", тај је веома близу установе за ментално оболеле особе. Све је бајно, сјајно, сви свима желе пуно здравља, новца, да наставе са успехом из ове године, бла, бла, бла, БЛА! Који успех? О ком се то вајном здрављу ради? О новцу тек нећу да трошим речи. Онај ко је ишта упсешно урадио током године, веома је свестан колико је себе уложио у то. Какве жеље, какви бакрачи. У се` и у своје кљусе. Новац је иста прича. Чак и онај ко сматра да је био успешан, сасвим сигурно посматра себе као делимичног губитника јер је морао и требао бити паметнији јер није, оно што је "успео", довољно добро уновчио. Здравље? Смејурија. Цигарете, смањена физичка активност, алкохол и гудра свуда око нас. Још мало па ће све ово бити на дохват руке у супермаркетима, таман тамо негде између "био"-здраве хране, чистог јунећег меса од, замало лудих, крава и шећера у свим облицима. Само болестан човек познаје вредност здравља. Само он има једну жељу. Здрав човек има много жеља и препоручујем свима да у наредној години посете некога ко је заиста болестан. Посета увек прија, не изискује ни времена ни толико новца, колико прија лепа реч. А проширује видике.
Свако од нас зна где је сад, зна где је био и требао би да зна шта жели да оствари у наредном периоду. Јебеш календар, јебеш Нову и "стару" годину, живот не познаје границе и смернице тог типа. Већина, која чита ове редове, зна шта ради и докле може да досегне. Е па ја свима желим да пребаце те границе, да стреме већем и даљем. Ко ово чита и види само материјалну страну, нека се запита који му је/јој курац? Ја први желим себи да вратим ниво смирености, стрпљивости, концентрације и трпељивости који сам имао пре неких пар година. Много ствари ми се у последњих 3 до 4 године издешавало што ме је обликовао у правцу који ми се све мање допада. И не иде ми се тамо јер ако наставим, има да будем много зајебан деда. Мораћу и да смршам. То није жеља, јеби га, огледало а ни вага ме, већ известан период, не могу слагати. Има ту још пар ствари али нећу да будем превише мрачан у ово доба када заиста треба развући осмех на лице и бити расположен. Неки се окрећу богу, дочекују симболично рођење спасиоца, неки чекају обрачун плата као спасиоца, неки гледају у политичаре као спасиоце док су неки реалисти. Себе убрајам у те. Оптимиста сам био. Не исплати се. Човек може опасно да се разочара. Песимиста нисам. Да јесам, давно бих скочио са зграде. Реалиста сам. Потребне су године да неке ствари легну на место али никад није касно да се стане на ноге и крене даље ослобођен снова и тмурних пророчанстава у глави.
Свима, искрено желим да буду задовољни. Не толико срећни колико задовољни. Срећа је трен, моменат, краткотрајан осећај. Будите задовољни. јер, као што сам пре пар дана чуо, несрећни су они који раде оно што не желе, говоре оно што не мисле, љубе оне које не воле а не зато што живе тамо где живе.
Свако од нас зна где је сад, зна где је био и требао би да зна шта жели да оствари у наредном периоду. Јебеш календар, јебеш Нову и "стару" годину, живот не познаје границе и смернице тог типа. Већина, која чита ове редове, зна шта ради и докле може да досегне. Е па ја свима желим да пребаце те границе, да стреме већем и даљем. Ко ово чита и види само материјалну страну, нека се запита који му је/јој курац? Ја први желим себи да вратим ниво смирености, стрпљивости, концентрације и трпељивости који сам имао пре неких пар година. Много ствари ми се у последњих 3 до 4 године издешавало што ме је обликовао у правцу који ми се све мање допада. И не иде ми се тамо јер ако наставим, има да будем много зајебан деда. Мораћу и да смршам. То није жеља, јеби га, огледало а ни вага ме, већ известан период, не могу слагати. Има ту још пар ствари али нећу да будем превише мрачан у ово доба када заиста треба развући осмех на лице и бити расположен. Неки се окрећу богу, дочекују симболично рођење спасиоца, неки чекају обрачун плата као спасиоца, неки гледају у политичаре као спасиоце док су неки реалисти. Себе убрајам у те. Оптимиста сам био. Не исплати се. Човек може опасно да се разочара. Песимиста нисам. Да јесам, давно бих скочио са зграде. Реалиста сам. Потребне су године да неке ствари легну на место али никад није касно да се стане на ноге и крене даље ослобођен снова и тмурних пророчанстава у глави.
Свима, искрено желим да буду задовољни. Не толико срећни колико задовољни. Срећа је трен, моменат, краткотрајан осећај. Будите задовољни. јер, као што сам пре пар дана чуо, несрећни су они који раде оно што не желе, говоре оно што не мисле, љубе оне које не воле а не зато што живе тамо где живе.
