Измишљање топле воде

Врућа вода – најјефтинији лек

По ајур-веди и здравље и болест представљају процес који се одвија свакога секунда у нашем животу. Добре и корисне навике јачају процес који се зове здравље, а лоше навике јачају процес који се зове лоше здравље.

Редовна употреба прокуване воде јача наш агни – аутоимуни систем, нашу отпорност, снагу и енергију.

У Србији је популарно рећи „Чај пијем само када сам болестан“. Али ако уместо чаја затражите врућу воду, лако се може десити да вас погледају испод ока. Доживео сам многе анегдоте по разним хотелима када сам од келнера тражио врућу воду уз ручак, а они су то памтили и препричавали годинама...

Тако је у Србији, али на Истоку је употреба вруће воде за пиће нешто што се подразумева. У Русији, Украјини и сличним земљама „кипјаток“ се стално држи у самовару и нормално се пије уместо хладне воде. А у земљама као што су Индија, Кина, Јапан и сличне, врућа вода и уопште врући напици се подразумевају. То је део традиције старе хиљадама година. А ако људи нешто следе и чувају из поколења у поколење, можемо лако да претпоставимо да је то из неког разлога корисно.

Три типа прокуване воде

Древна ’’наука о животу’’ – ајур-веда, која се сматра мајком свих система природне медицине, велича употребу прокуване воде како за здраве, тако и за болесне особе. У древним текстовима се углавном помињу три типа прокуване воде – вода која ври довољно дуго да испари једна четвртина количине, затим вода која ври довољно дуго да испари једна половина количине и вода која се кува толико дуго док не остану само две петине укупне количине.

Зашто кувати воду?

Смисао кувања воде је вишеструк. Прво и основно, кувањем се уништавају микроорганизми и помаже се таложење хемијских нечистоћа. Ако сами кувате ову нашу воду из чесме и пустите да ври бар 5 минута, после хлађења можете наћи густ талог креча на дну посуде. У овом талогу ће бити и многа друга штетна једињења. Дакле, први резултат који се постиже је микробиолошка и, у највећем делу, хемијска исправност воде.

Друга сврха прокувавања је суптилнија али подједнако важна. Вода је основни растварач у безбројним биохемијским реакцијама које се непрекидно дешавају у нашем организму. Вода и ватра леже у основи хемије, а пре свега биохемије. Заједничко име за све метаболичке процесе у телу је тзв. пита доша. Буквални превод речи пита је „киселина“ – дакле сама реч указује на варење и биохемијске процесе. Према ајурведи, пита доша се састоји од ватре и од воде. Посебан део овог принципа је Агни – у преводу са санскрита буквално значи огањ. Он представља ватру варења и одговоран је за варење свега што човек поједе, попије, помирише, чује, види, додирне... Агни трансформише све што долази у систем дух и тело.

Кување уводи агни у воду

Сада можемо лако да разумемо зашто се вода (и храна) кувају. Раније, док се кувало на отвореном пламену, то је било видљиво и голим оком – кувањем се ватра, односно огањ (агни) уводи у супстанцу која се кува. На примеру воде, кувана вода је вода са вишком агнија и самим тим се лакше вари у телу и подстиче имунитет.

Када пијемо некувану воду, тада наш унутрашњи агни мора сам да свари све бактерије, праживотиње, споре и плесни које вода садржи. Ако је агни слаб, долази до болести. Зато многи западњаци одмах добију дизентерију чим стигну у Индију. Са друге стране, ако спољашњи агни већ свари ове нежељене супстанце, тада нема симптома болести.

Управо у овом грму лежи зец. По ајур-веди и здравље и болест представљају процес који се одвија свакога секунда у нашем животу. Добре и корисне навике јачају процес који се зове здравље, а лоше навике јачају процес који се зове лоше здравље.

Редовна употреба прокуване воде редовно јача наш агни – аутоимуни систем, нашу отпорност, снагу и енергију. Ово је нарочито важно за особе које су већ болесне.

Када помаже врућа вода

Генерално можемо рећи да све болести настају услед накупљања телесних токсина. Када је агни јак, корисни делови хране усвајају се за нормалан развој ткива, а некорисни се избацује кроз црева и урин. Међутим, када је агни слаб, један део хране нити се усваја, нити се избацује. Он остаје да трули у цревима и ствара лепљиву материју непријатног мириса која се зове ама. Накупљање аме у различитим деловима тела лежи у основи сваке болести.

Зато ајур-веда код различитих болести препоручује употребу вруће, прокуване воде. Ово се најбоље види у случају грознице – температуре.

У акутним стањима, када је температура последица назеба, грипа, прехладе итд. ајур-веда преписује да се користи вода спремљена у односу пола-пола. То значи да кувате литар воде док не остане пола литра, а затим то сипате у термос. Ако пацијент сваких пола сата пије по један до два гутљаја ове вруће воде, грозница ће брзо проћи. Наравно, вода не сме бити врела, да опржи језик, већ довољно врућа, као чај.

Са друге стране, ако особа пати од хроничне грознице, то указује да се ама налази дубоко у ткивима и да је пустила корен. Тада се препоручује чувени ајурведски рецепт – „шадангпанија“ или на српском, вода која је кувана толико дуго док не остане две петине укупне запремине. Дакле, када се литар воде сведе на 0,4 литра и пацијент не једе и не пије ништа осим ове воде (максимално 3 дана, зависно од снаге пацијента и болести) то је сигуран лек чак и против хроничне грознице.

Редовна употреба прокуване воде где само једна четвртина испари (остане 0,75 л од једног литра) препоручује се код свих хроничних и упорних болести као што су астма, артритис, колитис, мигрене, синуситис, ангина пекторис и друге срчане сметње, целулит, гојазност...

Јак агни – здрав човек

Агни је основа аутоимуног система и он прождире све штетне материје које се спремају да угрозе наше тело, било да су то микроорганизми, отрови, телесни отпаци, емоције, климатски утицаји итд. Када је агни снажан, ниједна болест не може да савлада дату особу. Са друге стране, слаб агни доводи до накупљања штетних материја у телу и на крају до многих акутних и хроничних болести.

Приближио:

Владимир Чобић, Инструктор ајурведе, Текст преузет из бр. 55 часописа Здрав живот

Рођендански поклон

Снимао сам мобилним телефоном па су и звук и слика на доста очајном нивоу. Ипак, то не умањује чињеницу да ја имам дивну жену која ми је све ово организовала. Много је волим!

Мумбај

             Некада Бомбај, сада Мумбај, је главни град индијске државе Махараштра („Maharashtra“) а главни град Индије је Њу Дели („New Delhi“). Колико становника има, на којој се површини простире и слично, су подаци које свако, кога тако нешто интересује, може пронаћи на нету. Даљи текст, или извештај како га назива та фирма која се бави проценама ризика, је оно што сам добио преко мејла као неку врсту упозорења и подизања нивоа пажње и обазривости и тиче се свакодневице у Мумбају.

----------------------------------------------------------------------

Преглед безбедности града

Мумбај (раније познат као Бомбај), главни пословни град у Индији, престоница државе Махараштра, је пренасељени лучки град. Његове крајности богатства и сиромаштва могу дезоријентисати посетиоце. Ипак, Мумбај има одличне хотеле и префињену пословну елиту. Тежи злочини против страних бизнисмена су реткост. Међутим, запослени би требали да буду обазриви и да предузму мере против ситног криминала. Град повремено доживљава друштвене сукобе а претрпео је и веће терористичке нападе у августу 2003., јулу 2006., новембру 2008. и јулу 2011. године.

Основни подаци за оријентацију

Мумбај је острво повезано мостовима са копном. Многи пословни хотели се налазе у делу Колаба („Colaba“) на југу. На северу је Нариман Поинт („Nariman Point“), трговачки центар. Даље се низ Човапати плажу („Chowapatty Beach“) налази ексклузивна стамбена област Малабар Хил („Malabar Hill“).

Криминал

Мумбај је познат по својој мафији и организованим криминалним групама које су укључене у прање новца, рекетирање, растурање дроге, изнуде и илегалне трговине оружјем. У скорије време, неке од највећих банди су повезане са терористичким групама, као што су пакистанска Лашкар-е-Тоиба („Lashkar-e-Toiba (LeT)“) и бангладешка Харкат-ул-Јехади-Ислами („Harkat-ul-Jehadi-Islami (HuJI)“).

Ситног криминала, као што су отимање торби и џепарење, разни преваранти који иду на задобијање вашег поверења, представљају главни ризик за путнике. Странцима се саветује да предузму све мере предострожности против просјака који пресрећу странце обично на прометним местима као што су отворени тржни центри, пијаце и на местима са саобраћајном сигнализацијом. У овом смислу, појединцима се саветује да прозоре држе затворене када путују у свом возилу или таксију.

Мештани често започињу разговоре са странцима. То је, у већини случајева, последица безопасне радозналости, али пословни људи би требали да обрате пажњу на могућност да преваранти покушавају да их увуку у преваре кроз стицање њихове наклоности или се можда ради о техници одвлачења пажње за олакшавање крађа. Запослени би требали да треба да предузму разумне мере предострожности, као што је да никада не остављају ствари ван вида, да избегавају разметљиво ношења накита и да не носе велике количине новца. У међувремену странцима се саветује да се држе даље од разних препродаваца, који су углавном присутни у тржним центрима и продавницама сувенира; препоручљиво је да се те врсте куповина обављају у државним продавницама.

Мумбај се сматра градом безбеданим за жене, иако им се саветује да не путују саме у јавном превозу у незгодно време. Ако је немогуће избећи путовање локалним возовима, женском особљу се саветује да путује у посебним купеима одређеним за жене.

Тероризам

Мумбај је стално на мети терориста, посебно његов економски развијенији део и систем јавног градског превоза. Велики терористички напади су укључивали и везана бомбардовања широм града у марту 1993. године, при чему је више од 250 људи погинуло, а више од 700 је било рањено; сличне експлозије су се догодиле у августу 2003. године када је погинуло најмање 50 људи а повређено више од 160; везане експлозије у јулу 2006. године на приградским возовима фирме Вестерн („Western rail“) су усмртиле 185 људи и повредиле више од 600; координисани бомбашки напад са пуцњавом у новембру 2008. године, за који су осумњичени исламски екстремисти на југу града, погинуло је најмање 200 људи, укључујући и неколико страних држављана, док је неколико стотина људи држано као таоци у два велика хотела. Ови последњи наведени су били први напади усмерени ка страним држављанима у граду. Недавно, у јулу 2011., најмање 18 људи је погинуло, а више од 130 повређено у три везане експлозије за које су осумњичени исламиски екстремисти, су изведене у Дадар Западу (Dadar West) и подручју Завери Базара (Zaveri Bazaar), као и у близини Краљевске опере („Royal Opera House“). Најновији трендови указују да би циљеви будућих терористичких напада могла бити витална постројења и влада, као и приватна имања и државне установе, зарад поткопавања индијске економије.

Исламске екстремистичке групе су повећале своје присуство у граду још од анти-муслиманских нереда 1992. године и друштвеног насиља 2002. године у суседној држави Гуџарат (Gujarat). Државна полиција је ухапсила неколико оперативаца због њихових наводних учешћа у експлозијама бомби у Њу Делхију (New Delhi) (септембар 2008. године) и Ахмедабад (Ahmedabad) (јул 2008. године).

Друштвени немири

Мешавина верских група значи да је град видео насилне друштвене нереде. Број инцидената је опао од 2000. године. Недавно, најмање двоје људи је погинуло а 45 повређено у августу 2012., када су демонстрације у Азад Маидан (Azad Maidan) против етничког насиља у Асам (Assam) држави постале насилне. Обласне партије, као што су Шив Сена и Махараштра Навнирман Сена (МНС), усвајају жестоку идеологију матерњег махараштрианског поноса и отворено позивају на протеривање имиграната из Северне Индије. Такве групе су, током протеста, повремено имале на мети људе северно-индијског порекла и ремећење јавног превоза, укључујући и приградски систем возова. Током сукоба, неопходно је придржавати се последњих месних препорука пре одласка на аеродром и бити спреман на кашњења и диверзије.

Проблематична места

Постоји неколико области у граду која представљају озбиљну претњу по безбедност пословних путника. Међутим, особље треба да буде свесно да је ситна крађа највише присутнА у главним туристичким областима, укључујући близину Таџ Махал Палас и Тауерс Хотела („Taj Mahal Palace & Towers Hotel“) у Колаби (Colaba). Не треба заборавити, џепарење и отимање торби су уобичајене у областима где има много људи, а посебно у близини приградских железничких станица и две главне станице, Чурчгејт („Churchgate“) и Чатрпати Шиваји терминалу („Chhatrapati Shivaji Terminus“) (такође познатом и као Викторија терминал („Victoria Terminus“)).

Тражење помоћи

Реаговање полиције у граду је променљиво. Генерално посматрано, странци обично добијају брзу услугу, али случајеви корупције су могући. Обраћање и разговор са ниже рангираним полицајцем могу бити тешки јер је њихов енглески често лош. Главни хотели бизнис класе могу успоставити контактса полицијом. Особље треба да се припреми за фрустрирајућу бирократску процедуру у свим пословима.

Бројеви за хитне случајеве

Ватрогасна служба: 101

Полиција: 100

Туристичка полиција: +022 22621855

Хитна помоћ се не препоручује. Контактирајте Међународни СОС („International SOS“) за помоћ у случају здравствених проблема.

Место уласка

Чатрапати Шиваџи међународни аеродром („Chhatrapati Shivaji International Airport (BOM)“), пређашњег имена Међународни аеродром Сахар („Sahar“), се налази на око шест миља (10 км) северно од центра града. Аеродром има три домаћа - 1А, 1Б и 1Ц - и два међународна терминала. Изградња новог терминала (Терминал 2 или Т2) је у току, док се почетак рада на међународним и домаћим летовима очекује највероватније крајем 2013. или почетком 2014. године. У аеродромске објекате спадају банкомати, дјути-фри продавнице, ресторани, мењачнице, објекти за медицинске и поштанске услуге, а ту су и бежични интернет и изнајмљивање аутомобила. Између домаћих и међународних терминала саобраћају редовни, бесплатни шатл аутобуси.

Индијски аеродроми се, уопште посматрано, боре са великим повећањем домаћих и међународних летова, што доводи до уобичајених кашњења. Реновирање Чатрапати Шиваџи аеродрома је у току. Безбедност је на високом нивоу а полиција, наоружана аутоматским оружјем, патролира аеродромом. Међународни аеродром у Мумбају је најпрометнији аеродром у Индији. Велики број путника може да значи дуго чекање на царини и имиграционом одељењу. Царина је у јануару 2012. године инсталирала систем за скенирање пртњага на линији како би се олакшала процедура прегледа пртљага за међународне путнике.

Нов Нави Мумбај међународни аеродром („Navi Mumbai International Airport“), други у граду, се гради у близини националне магистрале 4Б у близини града Панвел (Panvel) града у Нави Мумбају, око 22 миља (35км) југоисточно од Чатрапати Шиваџи међународног аеродрома. Прва фаза изградње треба да буде завршена до 2015., док се завршни радови очекују у 2030. години. Нови аеродром је пројектован за капацитет од око 45 милиона путника годишње.

Како до центра града

Посетиоци би требали да питају хотел да им обезбеди возача да их сачека на аеродрому. Скоро сви велики хотели у Мумбају ће то учинити бесплатно, мада није неуобичајено да хотели у центру центар града наплате ову услугу. Такси може бити унајмљен на штанду под полицијским надзором, који је отворен 24 сата дневно, али таксији су углавном прљави, непоуздани и ретко климатизовани. Пословни посетиоци не би требало да користе јавни превоз.

Путовање до центра Мумбаја може да траје између 45 минута и два сата, у зависности од доба дана. Путеви који воде до аеродрома се тренутно обнављају што изазива загушења и кашњења. Пословни посетиоци који напуштају аеродром између 08.00 и 10.00 часова могу очекивати изузетно густ саобраћај, као и вечерњи шпиц од 17.00 до 19.00 часова.

Особље треба да провери да су врата закључана возила на путу од аеродрома јер просјаци и отимачи торби могу бити веома агресивни а није чудно ни да ударају рукама по возилима, чак ће покушати да уђу унутра, поготово кад се смркне.

Шетња

Шетња по граду током дана, тј. дневног светла, је генерално сигурна, али загађен, влажан ваздух и преоптерећени тротоари чине је непријатном за све, чак и приликом краћих шетњи. Жене би требало да избегавају да шетају саме по мраку.

Изнајмљивање аутомобила

Могуће је изнајмити аутомобил, иако се сама вожња не препоручује за посетиоце који нису навикли на локалне услове саобраћа док возачи, за које се верује да су изазвали несрећу, могу бити нападнути на лицу места. Ако ипак намеравају да изнајме возило и сами возе, неопходно је поседовати међународну возачку дозволу. Вози се на левој страни и ознаке путева су сасвим у реду. Велике међународно признате компаније за изнајмљивање возила послују у граду, као што су Авис („Avis“), Јуропкар („Europcar“) и Херц („Hertz“). Обилне падавине током кишне сезоне (у периоду од јуна до септембра) могу да доведу до озбиљних поремећаја саобраћаја широм града.

Лакше је изнајмити аутомобил са возачем за дан преко хотела. Већина хотела има возаче који говоре енглески. Саобраћај је изузетно преоптерећен, па би путници требали да планирају довољно времена да би стигли на састанак. Особље треба да обезбеди да су врата на возилима закључана на свим путовањима, поготово кад падне мрак.

Пословни путници треба да очекују колапс широм града током десет дана прославе хиндуистичког верског фестивала Ганеш Чатурти („Ganesh Chaturthi“) (током августа или септембра). Саобраћајна ограничења, укључујући и затварање путева, промене руте су уобичајене у овом периоду и могу погоршати саобраћајне гужве.

Јавни превоз

Страни посетиоци не би требало да користе аутобусе. Осим ако нису веома упознати са градом, нити треба да користе приградску железничку мрежу, иако је она много бржа алтернатива од аутомобила у време шпица. Уколико пословни путници користе ову услугу, требало би да путују првом класом, иако је и у њој такође гужва. Путници треба да буду свесни проблема који се могу појавити током кишне сезоне од јуна до септембра. Серија експлозија бомби у јулу 2006. године је имала за циљ приградске возове који саобраћају на западним железничким линијама града. Тада је погинуло више од 180 људи а 600 је рањено. Међутим, ситан криминал је главна опасност за путнике у возовима.

Град тренутно нема метро, али рад на новом метро систему је у току чија прва фаза треба да се заврши до краја 2013. године. Покриваће раздаљину од 90 миља (146км) и повезивати финансијски и део града за забаву са предграђима, као и центар града са аеродромом. Нова Бандра-Ворли Си веза („Bandra-Worli Sea Link“) је готово преполовила време потребно за путовање између севера и југа Мумбаја.

Такси

У Мумбају црно-жутих такси возила има у изобиљу, али су веома ретко представљају одговарајућу опцију за пословне посетиоце јер су скучени, механички непоуздани, а најчешће нису климатизовани. Возачи знају главне знаменитости и хотеле, али је њихово познавање енглеског ограничено. Посетиоци који узму такси треба да буду сигурни да возач користи таксиметар (који се налази споља), или да је цена вожње већ унапред договорена јер возачи покушавају страним путницима да наплате превише за вожњу.

Календар

Државни празници (П) и дани који представљају опасност по сигурност (С).

1. мај 2013. Махараштра дан (Maharashtra Day) (П)

24. мај 2013. Весак (Ваисак) / Буда Пурнима (Vesak (Waisak)/Buddha Purnima) (П)

Овај празник обележава Будино рођење, просветљење и смрт. Обично се слави првог пуног месеца у мају, мада датуми могу да варирају од земље до земље због угла посматрања.

9. јул 2013. - 7. август 2013. Рамазан (Ramadan )(месец поста) ()

Радно време ће вероватно бити смањено у земљама са већинским муслиманским становништвом.

8. август 2013. Еид ал-Бајрам (Eid al-Fitr) (крај Рамазана) (П)

Приближан датум, почетак празника зависи од посматрања Месеца. У земљама у којима муслимани представљају мањину, празник није званично признат. У државама са већинским муслиманским становништвом, или исламским земљама, празник може трајати и до три дана.

15. август 2013. Дан независности (Independence Day) (П; С)

Постоји повећан ризик од сепаратистичких терористичких напада.

2. октобар 2013. дан рођења Махатма Гандија (П)

14. октобар 2013. Виџаја Дасами / Дусера (Vijaya Dasami/Dussera) (П; С)

Хинду фестивал који означава победу добра над злом.

3. новембар 2013. Дивали / Депавали (Diwali/Deepavali) (П)

Најважнији хинду фестивал. Верски празници обично изазовају пораст безбедносних мера, јер такви догађаји привлаче велики број људи у верским објектима и трговима, чинећи их атрактивним метама екстремиста. Исламиски екстремисти могу да врше нападе у циљу подстицања друштвене тензије али и до би оштетили или пореметили инфраструктуру.

4. новембар 2013. Мухарам / Ал-Хијрах (Muharram/Al-Hijrah)(Исламска Нова година) (П)

Приближан датум.

26. новембар 2013. годишњица терористичких напада у Мумбају 2008. године (С)

Очекујте повећан ниво безбедносних мера, затварање путева и других, сличних поремећаја у Мумбају током комеморације сећања на нападе од 26. до 29. новембра 2008. године. Нариман Поинт, Бандра и Колаба (Nariman Point, Bandra and Colaba) су највероватније области које ће бити погођене овим поремећајима.

13. јануар 2014. Моулоуд (Mouloud) (дан рођења муслиманског пророка Мухамеда) (П)

Датум је приближан.

26. јануар 2014. Дан Републике (Republic Day) (П; С)

Безбедност је пооштрена обично у већим градовима и око важнијих локација, као што су зграде владе и транспортна чворишта. Постоји повећан ризик од терористичких напада.

14. фебруар 2014. Дан заљубљених (Valentine's Day) (С)

Хинду екстремисти би могли да имају за циљ продавнице које у излозима имају обележја Дана заљубљених, као што су честитке, поклони и цвеће, затим ресторани и ноћни који организују прославе овог дана, као и парови који јавно показју међусобне наклоности. Иако су протести смишљени као антизападни, мала је вероватноћа де ће странци да трпе узнемиравања или застрашивања, осим ако не буду јавно показивали приврженост партнеру.

19. фебруар 2014. Чатрапати Шиваџи Махараџ Џајанти (Chatrapati Shivaji Maharaj Jayanti ) (П)

28. фебруар 2014. Маха Шиваратри (Maha Shivaratri) (П)

12. март 2014. годишњица терористичких напада у Мумбају 1993. године (С)

Друштвени сукоби и терористички напади су могући.

12. април 2014. Рам Навами (Ram Navami) (рођење господара Раме) (П)