Ратови, убиства, поплаве, извртање стварности, вируси, дефлација, цена енергената, експлозије, геноциди, бактерије, физички и психички напади, придошлице, мањак посла, мањак новца, глобално отопљавање, ХИВ, шпијуни, мешање култура и културних достигнућа, гојазност, пожари, оружје, беда и сиротиња, уништавања, ултра-национализам, генетске болести животиња, превирања, рак, берзанске нестабилности, избеглице, банке и њихове рате и камате, ракетни штитови, религије, криминал, климатске промене, педофилија, циљано бомбардовање, земљотреси, лажирање избора, обмане, анорексија, богатства, одбрамбени напади, уништење и загађење животне средине, виртуелне стварности, генетске модификације, хладни рат, вулкани, пуцњаве, политичари, ксенофобија, инфлација, несреће, суђења и ко зна шта се још може додати овде. Све има само једну сврху. Изазивање страха.
Стари Римљани, тј њихови цезари су имали изреку, коју већина зна. Завади па владај. Она се и данас примењује али лагано и све више бива превазиђена јер се улога страха све више и више повећава. Једноставније се шири и брзо делује. Чему то? Зарад осигурања власти и моћи? Онај ко се боји, чији живот је искочио из шина и уравнотежености је најбољи за психо-физичку манипулацију. Отпор је све мањи и уплашени ће на све пристати. Само да тај проклети страх некако нестане.
Не знам ко то ради и зашто то упорно ради али знам да ради! Нисам теоретичар којекавих завера али ово нема везе за здравом памећу. Сигуран сам да и они који прате развој тренутне ситуације, као и ја, знају да ће и томе доћи крај. Да ће се, бар већина, освестити и престати да се боји. Да ће пружити отпор. Тада ће морати да буде примењена нека друга тактика покоравања. Плаши ме могућност да су ти паклени умови већ смислили следећи корак. Можда га још нису потанко испланирали, имају кад јер страх још није достигао свој врхунац, али знају шта ће бити.
Неодговорено питање које ми и даље вршља по уму је због чега? Зашто је неопходно држати нас све у страху, неком стању привидне слободе и стално и све више нас поробљавати? Да се разумемо, робовласништво никад у историји човечанства није било успешније колико ових дана. Никад више јефтине, и попустљивије на све већи притисак, радне снаге није било на располагању. Сви ми који радимо, јесте, примамо плату, добијамо неке новце као одговор на послушност, па као одлучујемо где ћемо и како ћемо да трошимо али је то све мрена, обмана. Унапред су испланирани трошкови које имамо. Стан, храна, одећа, ту и тамо неки одмор, излет и тако даље. Шта је ту самоодлучивање? Избор који имамо је ово или оно, док нам је и ово и оно унапред припремљено. И опет, ако смо сви овако сјебани, а јесмо, чему онда изазивање још већег страха? Па зар ово није доста? Колику понизност још треба да досегнемо па да будемо таман? Није ни чудо што депресију и анксиозност зову "болестима модерног човека".
Колико год се трудио, колико год да сам покушавао, увек ми је мало недостајало да будем сасвим задовољан. Човекова природа је да увек стреми нечему, да никад не буде задовољан али ово већ постаје смешно. Ја, дижем руке. Јебе ми се за све и свакога осим за оно што је моје и што је део мене. Они који ме воле, они који пристају да ме трпе у својој близини, они којима сам битан па макар био без гаћа или у болесничкој постељи, е сви они су оно на шта ћу да до краја живота да се усредсредим. Као и на своје задовољство. Па јеби га, каже се да је бог прво себи браду оставио, зар не? Мени опет па не треба много а таман толико и имам. Трудићу се да одбраним моје потомке од силних друштвених напада, увлачења у медиокритетску средину али и да их научим да се бране и имају став. Све остало, мрш!
