Ароганција

Много нас је на овом свету. Неки кажу да нас је и превише али не бих о томе. Ипак, колико год да нас је, различити смо. Природа је то баш фино уредила.

Разноврсност се огледа у много чему али поједине карактерне црте су исте и код азијата, и код црнаца, Индијанаца, Арапа... И ни једна од тих особина ми не смета, колико ми смета ароганција. Још нисам упознао арогантну особу којој та особина пристаје. Нико није био арогантан с разлогом. Сви арогантни људи су такви из само њима знаних разлога. Сви имају нереално високо мишљење о себи. Сваки разговор, свака тема, свако зезање, у једном тренутку, мора да добије посебан и другачији ток. Ту престаје пристојност и почиње хвалисање, заступање чудних, веома личних ставова, које саговорник једноставно мора да прихвати као истину. Противљење, чак и уз изношење непобитних чињеница против, неће поколебати арогантног да настави, са још већим жаром, да брани и заступа свој став, ма колико глуп и непримерен причи и ситуацији био. Чак ће се и увредити на опаску да не буде толико арогантан са својим ставовима! Изнутра се тада толико узнемирим, изнервирам да то није нормално. Удаљим се, смирим, средим мисли и упитам се, који ми је курац био па се објашњавам са лудаком!? Све што сам желео је да имам обичну конверзацију са интелигентним бићем а имам осећај као да сам причао са „тролом“. Још увек, рекао бих доста успешно, не дозвољавам да ми емоције заврше на крајевима руку а затим на нечијем лицу, али како године промичу примећујем да су струне све тање. Пући ће. Кад, тад ће пући.

Проблем је што код мене, након тог повлачења, остаје неки необичан осећај поражености, који је изазван ликовањем арогантног говнета са којим сам имао ту „част“ да разговарам. Једно је бити самоуверен, сигуран у себе и своје могућности, јер као што рече лик Френка Пемблтона из серије, код нас преведене као „Балтимор - Одељење за убиства“: „Бог нека се смилује ономе који сумња у оно у шта је сигуран.“ То је у реду. Такве особе су смирене, са јасним ставовима, понекад непомирљиве и непоколебљиве али када бивају суочене са чињеницама, признају своју грешку и разговор се наставља даље, у позитивном, конструктивном духу.

Лепо каже изрека: „Не разговарај са будалом јер ће те прво свести на свој ниво а затим победити искуством.“ А ја не умем увек да препознам ко је арогантан а ко није све док не проговори.
Јеб`о те, баш мрзим кад имам посла са арогантним скотом!