Шта се тачно догађа у свету данас? Јесте, догађа се свашта али циљам на дешавања око овог вируса са истим именом као мексичко пиво од кукуруза.
Како је дошло до тога да миц по миц, једна по једна држава постају свесне те неке опасности, коју не желим да негирам нити се шалим око тога већ само да њену величину ставим под знак питања, коју овај вирус шири? Тачније, колика је та опасност уопште?
Идем редом. Појавило се у Кини. Они изоловаше град колико су могли и извршише одмах испитивања како би упознали вирус, тог малог непријатеља а све да би се боље припремили за борбу против њега. Први су саставили неку слику о болестима које изазива, како се манифестује по узрастима, ко је најугроженији, ко најмање и све су то представили свету. Представили и упозорили јер је немогуће знати колико је људи, пре изолације, било можда заражено и отпутовало негде.
Шта је остатак света урадио? Правио се арогантан. "Па да. Тако им и треба кад једу све и свашта", и сличне будалаштине. Сви су кулирали и правили се Тоше. То је тамо, негде, далеко, дубоко у Кини. Јебеш упозорења да се лако шири, тј преноси. Онда је мечка заиграла и пред европским вратима, сви су се и даље глупирали. Најглупљи су испали Италијани. Врло брзо су раширили вирус на најглупљи могући начин. Преко мреже кућних доктора. Иако је постојала опасност од новог вируса, они су тестове на исти потпуно искулирали. И тако је, за кратак временски период, око 150 доктора заразило близу 500 пацијената који су долазили због разноразних симптома. Доста их се жалило на прехладу или нешто налик на грип. Контрола? Вирус из Кине? Ма јок. Онда се разболео, са свим најгорим компликацијама, наставник физичког, мушкарац који "пуца" од здравља са својих 38 година. Једва је претекао. Ау!? Одмах фрка и паника. То што је у Италији почело пустошење продавница, то је било за очекивати, али остатак Европе? "Жабари. Класика. Шта они знају шта је контрола и хигијена." Арогантно до зла бога.
Све што се даље дешавало, дешавало се захваљујући медијима, друштвеним мрежама на интернету и порукама између самих корисника. "Почело је!" "Крај је ту!" "Људи, идите у продавнице што пре! Спремите се за најгоре!" "Имајте спремно у становима и кућама за најмање десетак дана" И тако даље и тако ближе. Јесте, појавише се и на тв-у неки министри, лекари и гласноговорници здравствених организација. Саопштења су била или смешна или ниподаштавајућа или позивање на највишу могућу пажњу. Ова невероватна, мени бар, незапамћена мешавина панике и кулирања се раширила брже од самог вируса. Стигла је тамо где вирус није могао ни да привири. Било је насеља где више није било ни брашна, ни шећера па ни тоалет папира. Једна баба је у Немачкој позвала патролу Полиције да интервенише. Зашто? Па зато што је нестало гуз-папира! И шта су полицајци требали да ураде, према њеном схватању ситуације? Да натерају газду да извади све из магацина а не да скрива од њих. Не да бих јој одвалио казну за ово већ и незапамћену шамарчину! Одмах, ту, на лицу места! Арогантна бабетина са усраном гузицом. О средствима за дезинфекцију нема потребе ни да причам. То је нестало као да никад није ни постојало.
Шта је остало у продавницама? Сапун! Из незнања, из панике, из необавештености, свеједно одакле је дошао тај превид пустошеника али је сапун сасвим поносно преживео на полицама. Када сам ово чуо и видео, схватио сам да се нико од овлашћених није потрудио да објасни да је сапун основа за одбрану од вируса. Средства за дезинфекцију су бактерициди, не убијају вирусе. Они то преживе али темељно прање руку са најобичнијим сапуном и млаком водом не могу да издрже. Тако бивају физички скинути са коже и баш се тада смањује шанса да дођу до циља. Уста и носа и дисајних канала.
Како то да нико, нигде на свету, осим у Кини, која чак важи за државу затворену за информације, није стао на бину и објаснио основне принципе и сазнања до којих се дошло у том тренутку? Како то да нико није стао на крај ширењу којекавих вести и информација које ничему нису служиле осим латентном изазивању панике и страха? Све што су званичници учинили је било у фазону: "Немојте паничити. Чинимо све што је у нашој моћи." И тако по сто пута на дан. Е да га јебем! Кад ми неко сто пута каже да не паничим, ја се успаничим! Јеби га, психологија човека је таква а то сам учио још на досадним часовима Психологије у гиманзији. Како тачно да се одупремо паници, није нигде споменуто. За ову чињеницу, највише кривим све власти ван Кине.
Дозвољено је ширење вести, ма како оне непроверене биле. Број оболелих, заражених па и мртвих је најважнија вест. Данима. А шта је са онима који су оздравили? Ту и тамо се спомене да су најугроженији они са хроничним болестима и старији, преко 70 година. Стварно!? Ау, каква новост. Па ти најугроженији су увек, мученици, угрожени. Не смеју на сунце, кад је лето у пуном јеку, не смеју на хладноћу, препоручено им је да се вакцинишу против грипа и све тако редом и сад су они најугроженији!? Јебем ти, па биће да ни топла вода није постојала до сада. Открише нам је. Хвала им. Свестан сам да се лоша вест добро продаје а добра не. То су медији искористили. Једина добра ствар која је од њих дошла је што су нас упозорили да се у Кини нешто уопште и догодило. За све остало су криве теорије завере. Како је све ово да би се сјебала кинеска економија, онда су ту Американци први на које се намигивало, па како су Руси паметно одиграли јер сад сви криве Амере али најбезобразнија и најарогантнија теорија је била како је све ово намерно направљено у некој лабораторији и да може да закачи оне који имају ДНК жуте расе људи! После само пар седмица, Италија парализована. Хм, нисам имао појма да су они директни сродници жуте расе. Која будалаштина.
Нико да каже како се манифестује зараза, шта је за очекивати, које су превентивне мере и слично. Истина, само је речено перите руке. Али није да се од овога не умире чим се добије. Постоје симптоми, ступњеви евентуалних тежих обољења, период инкубације, осетљивост на топлоту, хладноћу, животни век на металу, пластици, одећи... Нико, ништа! Због чега се то прећуткује? Због чега се не објашњава шта чинити а шта не чинити? И сад, кад број заражених експоненцијално расте, иде се на забрану окупљања, затварање школа, универзитета и уопште места где се људи иначе окупљају. И докле тако? Докле се мисли решавати проблем одвајањем људи од других људи? Јесте, тако се спорије шири и мања је шанса да угроженији буду изложени вирусу али зар је карантин у доба "када све знамо и све умемо" једино решење!? Куку мени, ако је тако, онда има да се човечанство смањи за трећину. Најмање!
Овде долазим до самосвесности. Или последицá латентног страха, нисам сигуран. Поштују се одлуке о седењу у кућама. О карантину. Коме кажу да седи, да не излази, он то и ради. Ова појава је посебно изражена у нацијама познатим по послушности. У Италији су морали карабињери да реагују и спречавају бежање из затворених зона. Куд ли је бежао тај свет, не знам.
И где смо сада? Ево га март 2020. године господње, сунце лагано почиње јаче да сија, природа се буди из зимског сна а ми се сви затварамо и од других и од природе. Лудост или свесно понашање? Још увек нисам сигуран шта је. Опасно се двоумим. Време ће показати а ја се тренутно прибојавам да нам не увале нешто док смо овако омамљени. Да ли се нешто ваља иза брда? Живот ме научио да неко увек има план "Б". Грешим ли? Видећемо.
Како је дошло до тога да миц по миц, једна по једна држава постају свесне те неке опасности, коју не желим да негирам нити се шалим око тога већ само да њену величину ставим под знак питања, коју овај вирус шири? Тачније, колика је та опасност уопште?
Идем редом. Појавило се у Кини. Они изоловаше град колико су могли и извршише одмах испитивања како би упознали вирус, тог малог непријатеља а све да би се боље припремили за борбу против њега. Први су саставили неку слику о болестима које изазива, како се манифестује по узрастима, ко је најугроженији, ко најмање и све су то представили свету. Представили и упозорили јер је немогуће знати колико је људи, пре изолације, било можда заражено и отпутовало негде.
Шта је остатак света урадио? Правио се арогантан. "Па да. Тако им и треба кад једу све и свашта", и сличне будалаштине. Сви су кулирали и правили се Тоше. То је тамо, негде, далеко, дубоко у Кини. Јебеш упозорења да се лако шири, тј преноси. Онда је мечка заиграла и пред европским вратима, сви су се и даље глупирали. Најглупљи су испали Италијани. Врло брзо су раширили вирус на најглупљи могући начин. Преко мреже кућних доктора. Иако је постојала опасност од новог вируса, они су тестове на исти потпуно искулирали. И тако је, за кратак временски период, око 150 доктора заразило близу 500 пацијената који су долазили због разноразних симптома. Доста их се жалило на прехладу или нешто налик на грип. Контрола? Вирус из Кине? Ма јок. Онда се разболео, са свим најгорим компликацијама, наставник физичког, мушкарац који "пуца" од здравља са својих 38 година. Једва је претекао. Ау!? Одмах фрка и паника. То што је у Италији почело пустошење продавница, то је било за очекивати, али остатак Европе? "Жабари. Класика. Шта они знају шта је контрола и хигијена." Арогантно до зла бога.
Све што се даље дешавало, дешавало се захваљујући медијима, друштвеним мрежама на интернету и порукама између самих корисника. "Почело је!" "Крај је ту!" "Људи, идите у продавнице што пре! Спремите се за најгоре!" "Имајте спремно у становима и кућама за најмање десетак дана" И тако даље и тако ближе. Јесте, појавише се и на тв-у неки министри, лекари и гласноговорници здравствених организација. Саопштења су била или смешна или ниподаштавајућа или позивање на највишу могућу пажњу. Ова невероватна, мени бар, незапамћена мешавина панике и кулирања се раширила брже од самог вируса. Стигла је тамо где вирус није могао ни да привири. Било је насеља где више није било ни брашна, ни шећера па ни тоалет папира. Једна баба је у Немачкој позвала патролу Полиције да интервенише. Зашто? Па зато што је нестало гуз-папира! И шта су полицајци требали да ураде, према њеном схватању ситуације? Да натерају газду да извади све из магацина а не да скрива од њих. Не да бих јој одвалио казну за ово већ и незапамћену шамарчину! Одмах, ту, на лицу места! Арогантна бабетина са усраном гузицом. О средствима за дезинфекцију нема потребе ни да причам. То је нестало као да никад није ни постојало.
Шта је остало у продавницама? Сапун! Из незнања, из панике, из необавештености, свеједно одакле је дошао тај превид пустошеника али је сапун сасвим поносно преживео на полицама. Када сам ово чуо и видео, схватио сам да се нико од овлашћених није потрудио да објасни да је сапун основа за одбрану од вируса. Средства за дезинфекцију су бактерициди, не убијају вирусе. Они то преживе али темељно прање руку са најобичнијим сапуном и млаком водом не могу да издрже. Тако бивају физички скинути са коже и баш се тада смањује шанса да дођу до циља. Уста и носа и дисајних канала.
Како то да нико, нигде на свету, осим у Кини, која чак важи за државу затворену за информације, није стао на бину и објаснио основне принципе и сазнања до којих се дошло у том тренутку? Како то да нико није стао на крај ширењу којекавих вести и информација које ничему нису служиле осим латентном изазивању панике и страха? Све што су званичници учинили је било у фазону: "Немојте паничити. Чинимо све што је у нашој моћи." И тако по сто пута на дан. Е да га јебем! Кад ми неко сто пута каже да не паничим, ја се успаничим! Јеби га, психологија човека је таква а то сам учио још на досадним часовима Психологије у гиманзији. Како тачно да се одупремо паници, није нигде споменуто. За ову чињеницу, највише кривим све власти ван Кине.
Дозвољено је ширење вести, ма како оне непроверене биле. Број оболелих, заражених па и мртвих је најважнија вест. Данима. А шта је са онима који су оздравили? Ту и тамо се спомене да су најугроженији они са хроничним болестима и старији, преко 70 година. Стварно!? Ау, каква новост. Па ти најугроженији су увек, мученици, угрожени. Не смеју на сунце, кад је лето у пуном јеку, не смеју на хладноћу, препоручено им је да се вакцинишу против грипа и све тако редом и сад су они најугроженији!? Јебем ти, па биће да ни топла вода није постојала до сада. Открише нам је. Хвала им. Свестан сам да се лоша вест добро продаје а добра не. То су медији искористили. Једина добра ствар која је од њих дошла је што су нас упозорили да се у Кини нешто уопште и догодило. За све остало су криве теорије завере. Како је све ово да би се сјебала кинеска економија, онда су ту Американци први на које се намигивало, па како су Руси паметно одиграли јер сад сви криве Амере али најбезобразнија и најарогантнија теорија је била како је све ово намерно направљено у некој лабораторији и да може да закачи оне који имају ДНК жуте расе људи! После само пар седмица, Италија парализована. Хм, нисам имао појма да су они директни сродници жуте расе. Која будалаштина.
Нико да каже како се манифестује зараза, шта је за очекивати, које су превентивне мере и слично. Истина, само је речено перите руке. Али није да се од овога не умире чим се добије. Постоје симптоми, ступњеви евентуалних тежих обољења, период инкубације, осетљивост на топлоту, хладноћу, животни век на металу, пластици, одећи... Нико, ништа! Због чега се то прећуткује? Због чега се не објашњава шта чинити а шта не чинити? И сад, кад број заражених експоненцијално расте, иде се на забрану окупљања, затварање школа, универзитета и уопште места где се људи иначе окупљају. И докле тако? Докле се мисли решавати проблем одвајањем људи од других људи? Јесте, тако се спорије шири и мања је шанса да угроженији буду изложени вирусу али зар је карантин у доба "када све знамо и све умемо" једино решење!? Куку мени, ако је тако, онда има да се човечанство смањи за трећину. Најмање!
Овде долазим до самосвесности. Или последицá латентног страха, нисам сигуран. Поштују се одлуке о седењу у кућама. О карантину. Коме кажу да седи, да не излази, он то и ради. Ова појава је посебно изражена у нацијама познатим по послушности. У Италији су морали карабињери да реагују и спречавају бежање из затворених зона. Куд ли је бежао тај свет, не знам.
И где смо сада? Ево га март 2020. године господње, сунце лагано почиње јаче да сија, природа се буди из зимског сна а ми се сви затварамо и од других и од природе. Лудост или свесно понашање? Још увек нисам сигуран шта је. Опасно се двоумим. Време ће показати а ја се тренутно прибојавам да нам не увале нешто док смо овако омамљени. Да ли се нешто ваља иза брда? Живот ме научио да неко увек има план "Б". Грешим ли? Видећемо.
Нема коментара:
Постави коментар