Кафана "Код Дајца": Дочеках и ја моју крмачу

Prime Directive

И да будемо начисто. Вређање мене овде још и може да прође, задаћете коју рану мојој сујети, зарашће, нема везе, али вређање неког другог, на мом блогу, мојој авлији, не дозвољавам. Ово сматрам разбибригом и малом можданом гимнастиком а не огласним простором те ако неко жели некога да прозива, нек` лепо отвори свој налог па удри брате, сестро или шта си већ. Свађа и те клиначке глупости не долазе ни под који обзир! Није цензура већ немање разумевања за приземна срања. Ако ме нешто нервира и диже ми притисак је препирање ради препирања! Двоје не може да разговара ако имају исти став, то је јасно ко летњи дан у подне, али контрирање зарад самозадовољавања личне малограђанштине заиста нема шансу. Аргументовани ставови долазе у обзир, то волим и много ценим и надам се истима. Унапред хвала на разумевању.

понедељак, 16. март 2020.

Дочеках и ја моју крмачу

Црвена крмача. Зашто црвена? То јој је боја. А зашто крмача? Па ето, онако, од милоште. Мања је, компактна са повећим мотором а бога ми и тешка је. Уме да ме изнервира а и изненади кад се споро креће. На крају, комбинација је дошла из паралелног света где су једном од чувених тркачких модела Мерцедеса тепали да је црвена крмача. Опет што због боје, што због димензија. Свакако се надам да ће фотографије да објасне више од речи. Хонда. Моја Хонда. "Honda VFR 800".