IAA илити Internationale Automobil Ausstellung für Personenkraftwagen in Frankfurt am Main

            Волим аутомобиле. То већ и врапци знају па кад год неко спомене ову тему, они коментаришу: „Јаој, мајко мила... неће ваљда опет?“ Ипак, посета великом и светски значајном сајму аутомобила у Франкфурту на „мајци“ је ипак посебно искуство. А тек ако си тамо први пут у животу, то је посебна прича.

            Ја сам први пут био 2007. године. Малена тада није могла са мном и рекла ми је да би баш хтела да иде. Никад није била на неком сајму аутомобила. А волела би. Е па ако је тако, онда смо се морали некако организовати. Нема шансе да јој не испуним бар овакву жељу. Проблем је што се франкфуртски сајам одржава сваке две године а ко ће га знати шта ћу радити и где ћу бити за две године. У духу реченог, онај 2009. године смо пропустили због брачних обавеза. Свадба. Дође и 2011. И успесмо да се организујемо.

            Хотел је букиран пар месеци пре. Ко се касно сети или ће да спава на клупи на парку или ће собу папрено да плати. Ми смо одсели у хотелу који држе Руси. Нисам то ни знао, јер сам резервацију одрадио преко нета, све док ми се рецепционарка није обратила са веома тврдим „р“. Ноћење са доручком (шведски сто тј. „all you can eat“), за двоје са једнодневним паркингом је било 70€. А хотел се налази 10 минута пешке од сајма. Узевши у обзир време и место, повољна цена. До Франкфурта смо дошли изнајмљеним колима. Логична одлука после прошломесечне епизоде. „Авис“-ов Цитроен Ц4 са 1,6 дизел мотором. Прешао једва преко 12000км. Троши „к`о упаљач“ а удобан у пичку материну. Као да смо се возили на јастуцима...

            Стигли смо нешто пре поднева. То је таман време за Мирка да једе па је то и урадио. Убрзо је потом и заспао у колицима јер му је годила и лагана шетња, неких 15-так минута, до сајма. Добар дан, за добар дан и 30€ за две карте. Ако ово звучи скупо, рећи ћу само да је првог викенда улаз коштао невероватних 50€ по особи! Зашто? Зато што су се тог викенда шетали буџовани. Безобразлук али јеби га, на свему се зарађује. Кад кажем свему, то и мислим. Пиво је било 3,5€ и то само Бекс од 0,33л. Јебене капи за очи! Вода је била 2,5€ за чашу (!) а ми заборавили да понесемо нашу флајку. `Бем ти памет. Бар смо зато понели сендвиче. Па не морам баш све да купим, је л` тако? Све у свему око 13ч само били где треба. Има неких петнаестак хала које и нису баш нешто редом распоређене. Бројеви се прате али није то баш како треба... Није ни битно. Кренули смо редом. Прва с леве стране. Малена је носила фото-апарат а ја сам гурао колица. Иако је говорила да нема искуства са фоткањем на оваквим скуповима, јер мора мало да се сналази, инсистирао сам да тај део она обави. После пола сата се увежбала. Била је прави папарацо. У тим првим халама су били изложени дорађени аутомобили од стране разних малих и великих „тјунера“. Било је ту лепих, са стилом, сређених возила али је било и... па рећи ћу, чудних креација. Сијају се и шљаште. Само би свраке привукли. Али и Русе. Биће да је њихов сој и био циљна група. Ипак, прва већа хала је била Мерцедесова. Само да напоменем да су сви већи произвођачи закупили комплетне хале. Мерцедес, концерн Бе-еМ-Ве-а (плус Мини и Ролс-Ројс), концерн Фолксвагена (плус Сеат, Шкода, Бентли, Бугати и Ламборгини али и Порше који је у веома чудном обвезничком односу са Фолксвагеном, док је Ауди толико популаран последњих година да су му дозволили да наступа одвојено; додуше, тек недалеко од „фау-ве“-ове је била монтажна хала за Ауди у стилу неке тест стазе) и Фијат (плус Ланча, Алфа Ромео, Ферари, Масерати, Крајслер, Доџ и Џип) а сви остали су се „гурали“. `Ајд што су се они гурали, него што смо и ми морали. Са колицима је то било веома чудно и тешко па смо се малена и ја веома брзо и лако договорили да ћу ја мало да процуњам, она нека слика па се нађемо испред врата. План је био успешан али смо онда баталили те прве хале јер је очигледно да се сви баш ту гурају. Ишли смо даље. Даље од улаза је било много, много пријатније. Места за прошетати међ` аутомобилима, за дисање и фоткање. Баш како треба. И какав би ја био љубитељ Мечке да је не видим, не пипнем? После овог сајма, ја сам један бесни љубитељ! Направили су јебени ред за улазак у њихову халу! Двојица огромних типова, као да су избацивачи у ноћном клубу, пред вратима која се отварају сваких пола сата. Кад се она отворе, ова двојица пропуштају онолико људи колико сматрају да треба да уђе! Не да ми није пало на памет да чекам око два сата да видим Мерцедес, А-еМ-Ге, Смарт и Мајбах, већ нема шансе. Да то нису можда врата раја, а!?! А њих двојица браћа од стрица од Светог Петра!? У Паризу сам био и нисам био на оном курчевом торњу јер нећу да чекам у реду а сад ћу овде!? Ма важи... нема ни теоретске шансе. Исто се догодило и са Аудијем с тим да су они морали то да ураде. Њихов изложбени простор је био нека врста тест стазе, као што рекох, и постојала је могућност или да возиш или да те провозају у неком новом моделу, не знам тачно и наравно, нема клинца који није стао у ред због тога. Зато и јесу организовали ред и улазак. Али Мерцедес!? Веома сам непријатно изненађен и увређен, морам признати. И овако и онако смо шест сати шетали, платили по 15€ за улазак, пили скупа пића и још да џеџим у реду? Стварно безобразно и крајње непримерено с њихове стране.

            Због ове глупости многи други су профитирали. Посећеност других штандова и осталих хала је била велика. На мене је велики утисак оставио Брабус. Они су познати дорађивачи Мерцедесових модела и функционишу одвојено од њих. А-еМ-Ге је то исто радио али је потпао под утицај и касније је откупљен од стране штутгартске звезде па их сад карактеришу као „спортско одељење“. Нешто слично као и „М“ код Бе-еМ-Ве-а. С тим да је „М“ развијан у матичној кући, није купљен и припојен. Брабус мало промени дизајн споља, удеси ентеријер да изгледа скупо али зато им мотори „пуцају“ од снаге. Увек су ту у питању стотине „коња“. Али понекад и стотине хиљада евра, јеби га. Све има своју цену па кад почнеш да прерађујеш у основи скуп модел, излазни производ мора бити још скупљи.

Да не бих давио к`о змија жабу, пустићу овај пут да слике говоре.

Јесте, оволика гужва је била целог дана

Бентли Континентал (Bentley Contitnental) али када га Мансори (Mansory) преради

Ферари (Ferrari) 458  у Мансори издању

Порше Панамера (Porsche Panamera)... Мансори, наравно

Порше Кајен (Porsche Cayenne)... морам ли рећи ко га је прерадио?

Моја омиљена Мансоријева прерада. Иако трокраке звезде више нема, и даље се препознаје Мерцедес СЛС (Mercedes SLS).

О да, овде ми је срце затрептало. Мерцедес ЦЛС (Mercedes CLS) у Брабус (Brabus) издању. Уметност на точковима, ако смем да додам. 6,3 литарски мотор "набуџен" до тачке пуцања. Пре две године су имали модел Ракета (Rocket) на бази Ц серије. На његовом трону седи наследник достојан места и имена.

Џип Вранглер (Jeep Wrangler). Америчка класика и некадашња поп икона (наградно питање: који ауто је возио Ник Слотер?) је сада у валсништву Фијата (FIAT). Да није закачен, пао би. Не дајте се преварити. Нема теренског возила које може у мировању да буде под овим углом.

.

Ланча Муза (Lancia Musa). Заиста инспирише. Диван минивен. Обећао сам маленој да ако којим случај напрасно дођем до новца, добија овај ауто. Није имала ништа против.

Ферари 458. Речи га слабо описују. Чуло вида и слуха имају главну улогу.

Ако се неко питао шта Ферари 458 има испод хаубе, ево одговора. Рећи ћу само да Ферари мало, мало па одступа од класичне поставке да спортски ауто има мотор назад. Праве уступке зарад удобности модерних лезилебовића, јапија и њихових љубавница. Мора се, тешка су времена.

Овај модел Мазератија (Maserati) се одлично уклапа у текст испод слике изнад. Уступци. Не свиђа ми се то али ко ме па пита?

Чувајмо околину и та срања су све популарнија па је из потребе за праћењем те приче све више произвођача залегло да избаци свој модел. Ово је Опел Ампера (Opel Ampera).

Тамо неки, вероватно, богати Хрват је решио да се упусти у надметање са осталим произвођачима електро-возила. Ово је Римац (Rimac). Иду на малосеријски производњу и самим тим већу цену. Екслузивност и та срања. Али врло паметно.

Фолксвагеново (Volkswagen) ново малено чедо. Модел Ап! (Up!) Сморили су више... Већ виђени мотори, унутрашњост, решење ослањања али гурају причу. И што је најлуђе, продају ли продају. Е да, и Шкода (Skoda) је избацила нови мали ауто. Ситиго (Citygo). Није него. Пресликан Ап! Докле ли ће овај "народни ауто" правити овце од својих купаца?

Нова Буба. Шта ли је ново сем линије, нисам успео да откријем. Све што знам о њој је да се од Голфа (Golf) раликује само по каросерији.

Ипак, код "Фау-Веа" је била најбоља забава. Девојке у чудној кутији на још чуднијем еластичном штапу су се клатиле у ритму музике. Реално, лепо за видети.

Други део.

Трећи део.

Четврти део.

И за крај, мали поздрав за малену.

Порше 911 сад...

... и некад.

Бугати Вејрон (Bugatti Veyron) у верзији са склопивим кровом. Тренутно најбржи серијски ауто са 1001 коњском снагом под хаубом и максималном брзином од 408 км/ч! При тој брзини, његов 16-цилиндрични мотор, у W распореду, у секунди троши ваздуха колико одрстао човек за годину дана!

Нова Шкодина студија. Шта је бре овде ново? Линије су већ поодавно виђене на Октавији (Octavia) и Супербу (Superb)!

Један једини модел нове Ланче Стратос (Stratos). Греота је што је Ферари одлучио да овај пројекат неће бити настављен. Кажу, конкуренција је Ферарију а и једно и друго су под капом Фијата и ето врага... Ипак, добра идеја.

Нови Цитроен ДС5 (Citröen DS5). Иако нешто не миришем Французе као народ, имају стила за овако нешто. То им признајем.

Нека Пежоова студија (Peugeot HX1). Ништа посебно али је леп угао фотографије.

Фордово виђење будућности. Модел Евос (Ford Evos).

И из другог угла.

Хонда Акорд (Honda Accord) у најбољем издању икада!

Чак је и Бамблби (Bumblebee) свратио до штанда Шевролета (Chevrolet).

Стари Шеви Корвет (Corvette)и нова старлета.

Нова Минијева узданица. Мени је Мини (Mini) некад био интересантан. Сада су га Немци потпуно обезвредили. Ипак, заслужио је слику. Текст на крају све објашњава.

Кажу, светска премијера нове Серије 1. Колико ја знам, Бе-Ем-Ве-ова (BMW) серија 1 се већ дуго производи и још боље продаје. Али `ајд` да им верујем на реч.

Леп концепт. О чему се у ствари ради, нисам имао живаца да се распитујем.

Ролс Ројс Фантом (Rolls Royce Phantom). Колико кошта, само фантоми и могу да га приуште.

Заборавих напоменути да је Ролс у власништу Баварског пропелера.

Неколико Ампери је Опел поклонио полицији савезне државе Хесен. Од сад ће моћи неопажени да се пришуњају преступницима.

За крај, пар класичних модела. Цитроен 2ЦВ (2CV). 2ЦВ је значило, у буквалном преводу, две коњске снаге, али је то био маркетиншки трик. Први модели су имали око 10 а последњи око 20 коњских снага, а мотор му има два цилиндра.

Легендарни Ауди Кватро Купе (Audi Quattro Cupe), серијска верзија.

И светски позната Пајкс Пик (Pikes Peak) верзија. Пајкс Пик је невероватно тешка стаза у Америци и дозвољене су готово све модификације возила да би се што пре стигло до врха. Данас је асфалтирана али је некда била од макадама. Инжењери Аудија су развили погон на сва четири точка за свакодневну употребу, и да би убедили буџе у управи да у то вреди уложити кеш, са овим аутомобилом су поставили рекорд те макадам стазе са летњим гумама у сред зиме! На темењима тог погона, Фолксваген и даље фура чувени Кватро.

       Морам да споменем диван гест на штанду Минија. Ко је свратио и био жедан, могао је да попије по чашу воде. Газирану или не. Нас двоје смо већ били ван себе што је вода скупа а ми исту заборавили у хотелу. Мирко је био обезбеђен. Имао је своје сокиће и чај. Мини нас је купио. Пописмо по чашу воде и дођосмо себи. Предиван осећај. Овде би ме колега Меда упитао: „Је ли, јеси ли ти јеб`о некад?“ а ово је било скоро па таман тако!

           И на крају све, све али Франкфурт. Он ми је најневероватнији од свих градова у Немачкој. Прво, има невероватно добру географску позицију у Немачкој. Готово да је у центру државе. Друго, има веома благу климу у држави која има ниске просечне годишње температуре. Колико сунца ту има говоре и непрегледни виногради у његовој околини али и име једног градића у комшилуку. Зове се „Bad Soden“ а значење му је изврнуто током мењања немачког језика и значило би нешто као „бања у којој нема“, међутим сви који тамо живе причају да се то односи на облаке. Није ни чудо кад имају просечно 300 сунчаних дана у години. А и сви редом су „добростојећи“. Треће, нема тек тамо неки аеродром већ тзв. „ваздушну луку“. Ја сам се давно зајебао па сам сео у погрешан брзи воз и завршио на франкфуртском уместо на аеродрому Келн-Бон. Моја грешка због које сам кратко време имао надимак Дуле Франкфурт. Не зовем се Душан али је колегама звучало као надимак неког криминалца па ето... Био сам зајебаван. Шта ћу, био сам се баш добро наместио. Е сад, тај аеродром је могао бити инспирација за филм „Терминал“ са Томом Хенксом. Огроман је! Град у граду. Само паркинг им је за поштовање. Неколико спратова под земљом испресецаних лавиринитом путева од једног до друго нивоа. Ко не пази, остаће као Том негде између. Баш толики промет и људи и робе га чини богатим и веома привлачним за пословне људе широм света. Нема озбиљне фирме на свету а да нема франкфуртско представништо. Четврто, јавних кућа и банака има у подједнаком броју. Понекад чак деле и исту улицу. Са једне стране небодери пуни јапија и каматних крвопија а са друге курве. А да, ту су смислили европску монету: евро. Пето, пошто привлачи толики послован свет, привлачи и људе жељне нове шансе у животу али и белосветски шљам. Шетајући по граду, тешко је чути немачки језик. Иако сам странац, морам признати да сам се понекад чудно осећао. Врхунац је оглас за посао, залепљен на једној продавници, у којем се траже радници (нормално) али је основни услов за посао минимално знање немачког језика! Дефинитивно невероватан град...