29. јануар 1886. године

            Будући да сам један од многих који обожавају Мерцедес, имам неки чудан осећај обавезе да бих требао да кажем нешто на тему истог.

            Док смо се ми по Србији јурили са Турцима, муку мучили са Обреновићема, размишљали како је крајње време да престанемо да будемо последње двориште Османлијама, северније, у центру прљавих Германа, се родила идеја вожње кочијама без коња. Колико је то била револуционарна идеја схватамо тек из ове перспективе.

            Прошло је тачно 125 (и словима: стодвадесетпет) година од првог регистровања изума који је покренуо свет. 29. јануара 1886. године је Карл Бенц поднео захтев за патентирање свог аутомобила на три точка. Од тада се тај датум сматра званичним рођењем аутомобилизма.

Готлиб Дајмлер и Карл Бенц

Готлибова четири и Карлова три точка

Чувени патент

Истовремено Готлиб Дајмлер је развијао свој аутомобил на четири точка. На овај начин, радећи независно један од другог, оснивачи касније светски познате компаније „Daimler AG“ и њеног још познатијег бренда Мерцедес-Бенца, поставили су основне идеје водиље за све што данас називамо аутомобилима, камионима или аутобусима. Гледајући ово чудо на три точка, које се чини веома крхко и непоуздано, тешко је поверовати да се из тога изродило мноштво идеја које, мање-више, сусрећемо сваки пут када користимо далеког потомка „кочија без коња.“

            Ко зна како би се Мерцедес звао данас да није било Емила Јелинека и његове ћерке истог имена. Човек је био Аустријанац, веома послован и богат човек, и велики заљубљеник у технички напредак али и аутомобиле. Тај исти Јелинек је под којекавим псеудонимима учествовао на тркама у Дајмлеровим возилима те их је тако на најбољи могући начин промовисао као сигурне справе. Неки су склони сујеверју и износе тврдње како је баш име Мерцедес, које на шпанском значи „милост“, донело срећу у свему. Нек` им буде. Који год разлог био, довео је до невероватне експанзије те гране индустрије.

            Знак Мерцедеса већина повезује са звездом на небу или неким космичким силама али истина је сасвим другачија. Практични Бенц и непоколебљиви Дајмлер су врло брзо проширили своју визију на водени и ваздушни транспорт. Не може се рећи да су у почетку били успешни али не би их данас звали визионарима да они тада нису схватили колико предности пружају компактни мотори и у овим областима саобраћаја. Дакле, значење „магичног“ симбола трокраке звезде се односи на воду, ваздух и копно.

            Не би ваљало а да не поменем и Берту Бенц. Постоји она дивна изрека која каже да „иза сваког успешног човека стоји успешна жена“ која се овде може применити. У ствари, Берта Бенц и није била много успешна али је потекла из угледне, у оно време богате, породице и читаву своју младост је посветила свом мужу, Карлу. Многи је данас називају „аутомобилском мајком“ што мени звучи веома рогобатно. У сваком случају, визија аутомобилизма је окренула живот ове младе жене наопако. Уложила је све, боље рећи ризиковала је мираз, своју безбрижну младост па и душу и тело. „За пар година више нам неће требати ни коњи, ни кочије“, беше Карлово обећање. 1869. године та идеја је звучала незамисливо. Ипак, та 22-годишњакиња је била фасцинирана речима тог младог човека који је седео на седишту у кочијама преко пута ње у оделу мусавом од уља и ко зна чега још. Неко такав се није никао уклапао у њен дивни, бели свет. Заволела га је и дала му безрезервну подршку.

Берта Бенц

            Карл Бенц је пред њом износио своје фантазије о локомотивама којима неће требати шине. Које ће се кретати улицама и пољима. Берта је вероватно помишљала да је тај млади инжењер сишао с ума јер ко уопште може да замисли кочије без коња а камоли нешто више? Машине на пару су носиле индустријализацију на својим плећима. И то врло успешно. Па ко би онда хтео да пусти на улице тешка и опака чудовишта која „бљују ватру?“ Догодило се управо то.

            Својевремено је Хенри Форд, 1913. године, питао људе шта желе, шта им треба? Одговор је увек био: „Снажнији коњи!“ Иако је његову идеју масовне, линијске производње, пародирао Чарли Чаплин у филму „Модерно доба“ аутомобили су све више постајали приступачна роба. Данас схватамо да су први кораци, које су направили људи као Карл Бенц и Готлиб Дајмлер, утабали пут данашњици какву познајемо. За 125 година је на свету направљено око 2,4 милијарде аутомобила! Мало ли је на ову скупоћу?

Нова визија или...?

Некад само три точка а данас су ту и гориве ћелије