Лакше мало са том тастатуром, јес` ме чуо?

             Рачунари... реалност, јеби га. Више се без њих не може. У ствари може али би све било спорије, компликованије и да не набрајам даље. Свима су јасне и добре и лоше стране ових сокоћала. Интернет нећу ни да спомињем. То је отворена Пандорина кутија и повратка нема.

            Оно што је неопходно код компјутера је „исхрана“ истог. Без довољног уноса података он нема баш и неку функцију. У принципу је чак и ружна справа ако неко хоће да му стоји онако, без везе… Једном сам видео сјајну примену кућишта старог цевног монитора. Човек је повадио све, остала је само љуштура а уместо екрана је уградио врата и у њему чува кућног љубимца, хрчка. Дакле, унос података је од виталног значаја. Био то низ нула и јединица или хрчак, није битно јер тек тада добија смисао постојања.

Тастатура… Да не би чика Гејтса, данас не би имали миша али то је већ нека друга, економски уносна прича. Чиме другим ако не преко тастатуре. Постоје којекакви облици, величине, боје… небо је граница. Али оно што је проблем старијој генерацији која је силом прилика морала да се обучава за употребу компова је бука коју они стварају. Добро, де, није то да баш свима смета али сви они које сам чуо да их звук куцкања по истој нервира нису рођени после `65. године! Некада су дактилографски одсеци били у неким подрумима или, у најбољем случају, у приземљима јер су ометале чак и обичан  телефонски разговор. Њих више нема, свако има своју „куцаћу машину“ са свим базама података и сам одговара за своје грешке. Све се, дакле, пренело у радне просторије.

            Где год сам до сада радио, нисам био сâм у просторији. Радио сам и у екипи од петнаестак људи. Све се решавало у току, сарадња је морала бити непосредна, није се радило са подизвођачима већ се крајњи производ као такав продавао. Е што се тамо куцкало... ма све у шеснаест! Додуше, и миш је имао велику улогу. Такав је програм у којем се ради. И никад, нигде нисам радио са тзв „тихим“ тастатурама и мишевима. Мени не смета. Домаћи сам још у основној школи радио уз тв а студије сам одрадио уз радио. (Дигресија: римује се!) Могу да се концентришем и на концерту метал-панк бенда, заболе ме, а тек што ми куцкање не смета... Сада сам у бироу са још двојицом. „А тројке су Ђуро шта?“ Неко је одлучио да је тако боље, немам појма, нисам завршио Факлутет организационих наука. Један од колега је пре радио сам. Сам у соби. Сам за телефоном. Сам за компом. Ја бих се сморио, он није. Такав тип човека. Гајби нема тв, нема мобилни, вози бајс на посао док не падне први снег, и свира клавир. Он воли тишину. Тихи. Смета му радио, дужи разговор, било телефонски или не, бука кроз отворен прозор... Али му не смета „кликтање“ тастатуре и миша. Уз све ово, увек је у трипу да касни, да неће стићи да одради све у задатом року па су му сви покрети помало нервозни, брзи, изненадни. То смета овом другом! Овај Други се констатно жали како га смара што Тихи много користи тастатуру. Уме да куца на слепо те му се прсти заиста веома брзо крећу по дугмићима и то овом смета. Предложио сам као Соломонско решење мембранску, која је знатно тиша, да баци ову клик-клик али пошто то фирма не може да набави, њега заболе за то што опасно смара колеге. И тако се драма наставила... Тихи се буни због радија, приче и телефонисања, што је мени потпуно невероватно јер има дана кад не проговорим ни једну једину реч за осам сати рада. Добро, могу ја без тога али Други... Други се буни због тастатуре, која очигледно представља симбол свега што му смета, и све је, после неких годину дана од како радимо заједно, кулиминирало сценом од пре десетака дана кад је устао и рекао Тихом: „Лакше мало са том тастатуром и том нервозом!“ Не само да то овог није погодило, већ је чак имао „који ти је мој?“ став. Други је попиздео, отишао код доктора, објаснио стресну ситуацију на послу, и овај му је преписао три недеље бањског лечења од стреса!

            Тихи и даље клиће ли кликће... и покушава да достигне задате рокове. А нико га не тера. Такав је. Немачки одговоран. Ја сад само чекам следећи чин кад се Други врати са „лечења.“

Тренутак слабости

           Ох, боже, какав дан! Колико се тога издогађало за ових десетак сати. Да ли је могуће да нормалан човек толико тога може да одради за само један, једини дан...? Тамо, па овамо, па удовољи овоме, ономе, али не! Боље што пре под туш па на починак. Доста је било размишљања за данас. Свако има право на одмор па и тело, заједно са ово мало душе што је преживело ове ненормалне навале обавеза и помешаних осећања. Сутра се не ради, напокон.

            Да ли је могуће да је већ дан? Ноћ као да је пролетела. Умор је потиснуо и снове. Ништа се није стигло догодити у глави целе ноћи. Какав невероватан осећај пролазности времена које нам својом брзином задаје велике муке док смо будни. Сунце је почело да боцка кроз затворене капке и да штипа образе умилном топлином. Мммм... Протезање, лагани поглед око себе кроз стан и на крају кроз прозор у сунце. Тешко га је гледати али нека га, нека греје и сија, поштено одрађује свој део задатка. Колико ли је сати? Где ли је та проклетиња која служи злом господару свих нас, Времену, где ли се затурио? Други поглед кроз стан и нема га. Није тешко видети цео стан једним погледом јер ових двадесетак квадрата и немају неке скривене ћошкове а опет га нема. А и нека га нема. Данас је нерадни дан. Без обавеза. Опуштено...

            Никога поред коме би се могло пожелети добро јутро али ипак, устати се мора. Ако ни због чега другог оно бар због пуне бешике. То никад није био проблем. Пражњење исте причињава предивно задовољство. Моменат пре него што крене и... ево га... Мали трзај језе низ леђа и осмех је на лицу. Пљус, два водом, пешкир, поглед кроз исти у огледало и лице је опет ту. Само нешто није у реду. Облик, боја, кључни делови су ту али нешто ипак није у реду. Нешто са очима није како треба. Блистају се, да, али нешто им недостаје, нешто их чини тужнима. Ваљало би ту душу поправити већ једном. Унаказиће очи до краја! А лепе су, плаве... баш би била гре`ота да их душа и даље квари. Тренутак, или два, замишљености је нарушило тело јављајући се из трбушине. Рече: „Касније. Време је за кафу а можда и за неке протеине, витамине и шта ли већ има у фрижидеру. Душа ће касније доћи на ред. Сад ја!“ Јесте незахвално ово тело! Кад год душа дође на ред оно се пробија силом на прво место и потискује туђе потребе! Добро, добро, де... ево и кафе и хране и, ма на` ти свега! Наједи се, `ајде!

            Кафа, она права турска, јака, црна, без млека и шећера, се за време јела фино прохладила. Сркати је при овој температури значи само навику сркања. Није врућа, није ни хладна. Таман! Дим скупог дувана испуњава уста и ноздрве, дражи непце, затим срк, два црне течности умањују тај надражај на довољну меру поред отвореног прозора и потом дубоки удах пролећне јутарње свежине. Ах, лепо ли је... Па опет. И још једном. Ух... Него, јел то време стало? Сата и даље нема на видику. А и коме треба тај понизни слуга у овом тренутку.

            Поред подигнутих ногу на симсу прозора стоји и једна саксија. Не рачунајући неизбежне инсекте у ово мало квадрата, ова Афричка љубичица је друго живо биће у овој пећини са једним прозором. Само што она не воли ни кафу, ни дуван већ само воду. Не воли ни да се мази. Не прија јој. Одма` се наљути и поломи грану. Није баш неки другар. Али је ту. Шта је ту је. Шепури се својим омаленим али бројним цветовима тамно љубичасте боје. Кад се мало боље поразмисли, није јој ни лоше овде. Цвета ли цвета. Да може да прича, ко зна шта би рекла. Мада, добро је што ћути. Има и тишина својих предности. Врло често је подцењена. Јучерашњи дан је и овако и онако био превише бучан па је ова тишина веома благодарна. Ваљало би је залити.

            Одједном тело престаје да ужива у свему овоме. Ноге постају тешке, капци још тежи и све је накако тешко. Шта се збива? Који му је? Па било је хране у изобиљу! Ни доза кофеина није изостала. Можда је могло без никотина али нерадни је дан, нема никога коме би сметало, дозвољено је... Сваки покрет почиње да боли али некако изнутра, онако мучки. Ноге се једва померају, руке издају, ни сто ни столица не нуде довољно упориште за масу од готово сто кила меса, костију и крви. Тетурање по стану се завршава спуштањем у онај исти ненамештени кревет у средини стана. Шта се догађа? Ко ово изазива? Која је поента свега овога? Болест? Али зар она не би требало да боли? Ово је неки непознат бол, недоживљен до сада. Стиже изнутра али му је тешко одредити извор. Инстинктивно скупљање у положај фетуса испод покривача само говори да је по среди велики проблем. Зашто? Шта је бре све ово? Иако је сунце фино угрејало, покривач је неопохдан, тело се не дâ загрејати довољно. Да ли због скупљања тела или нечег другог суза је клизнула низ лице као да је истиснута. Убрзо још једна. Очи су, дакле, кључ проблема. Кроз њих мука излази. Али која? Ужасавајућа непознаница обузима све више и више. А сузе добијају све више другарица. Једна за другом. Јастучница је добила влажну мрљу али ко за то мари кад нове само стижу. Очи... очи... који ли проблем њих мучи? Ах, мајко мила па јасно је! Души је прекипело. Не жели, или не може, више да се стиска. Тражи одушка својој муци. Она је та која боли! Она је та која све ово изазива. Зашто? Једноставно питање али одговора нема а ова једна, једина реч одзвања ли одзвања кроз главу док се ехо исте само појачава. Чиме ли је душа овако намучена? Унутрашњи бол никако да спласне. Стиска сад и груди а тело се грчи и све је тромије и слабије... Крик бола се пролама кроз уста и одбија се од ових ужасно блиских зидова који се чине да су све ближе и ближе. Одјек се враћа, изазива још један који још дуже траје. Ово је сада већ урлик! Напокон... бол се спушта на подношљивији ниво... сузе лагано пресушују... руке се лагано опуштају после грча... колена се одвајају од стомака, попримају нормалан облик... а прекривач постаје сувишан... Нежни окрет на другу страну и прелазак погледом кроз стан а у њему мрак. Зар је већ ноћ?

            На столу је остала шољица са осушеним црним талогом, скупи дуван се претворио у пепео а прозор и даље зјапи отворен. Пролећни поветарац уноси прохладан вечерњи ваздух, ваљда остатак од зиме, који просто опија. Помешан са измученим телом гура у сан...

            А љубичица? Није заливена. Ваљда ће преживети од сутра. Ваљда ће сутра бити неког да је залије. Неког ко ће имати воље да помогне другоме да живи.

Зима, зима е па шта је!

            Не знам како остали али ја и немам много тога против зиме. Јесте, хладно је, обданица је превише кратка, мораш да се облачиш преко сваке мере кад излазиш макар и ђубре да бациш, ко нема даљинско грејање мора стално да иде да подложи, ко иде колима на посао мора сваки дан да струже лед са прозора или да откопава ауто из снега, „ово бијело говно опет пада“ а и „гртал`ца се заглав`ла“... Све је тако. Опет, има зима својих чари.

            Полазим од нечега чега се придржавам у свакој прилици. Све око себе покушавам да схватим што је позитивније могуће. Свачију реакцију прво посматрам са оптимизмом, као да је била из најбоље намере. Ако се испостави обрнуто... јеби га, суочићу се с тим. Трудим се да уживам у сваком дану, какав год био. Чак и сваком четвртку дајем шансу! Имам и ја својих лоших тренутака у животу. Тада нисам добар ни за себе а камоли за некога другог! Трудим се да се то не испољи али јеби га, види се... Ко ме зна, клони ме се и окане ме се док ме не прође. Сви остали тренуци ми значе. Када кажем уживати не мислим само физичко задовољство већ и психичко. Тело се лакше задовољи. Добра храна, добра клопа, наспаваш се, секс... и ту се већ кроз секс долази и до психичког задовољства. Неко се психички испуњава и материјалним поседовањем али ја не. Волим да обезбедим шта ми треба и ћао. Да су сви око мене колико-толико задовољни и идемо даље. То ме и психички испуњава. Одмор има посебан значај код мене. Волим да одрадим шта треба па уживанција. Е ко ме тад поремети... Овде не мислим само на лежање на некој удаљеној плажи и слично, већ и на дневни одмор. Нити је тај одмор увек излежавање к`о морж на кревету. Може и шетња, разговор са драгим ми особама или чак и ситни радови по кући. Чудан сам али ме и то уме одморити. Концентришем се на тај проблем, остало занемарим и буде ми лепо.

            Шетње волим. Не по робним кућама и супермаркетима али ни потпуно бесциљне низ улицу. Нити брзе. Лагано ми прија, корак... по корак... И да је уз то у некој природи. Паркови су „мајка Мара“ за градове! Волим и новобеоградску обалу. Лети је много топло па се не може баш много лутати кад упече звезда, пролеће и јесен умеју да буду досадни, и то данима, јер пада киша или ветрови издувавају и оно мало душе из града па нигде нема човека на улици. Ипак, и тада сам знао да изађем напоље. Ухвати ме неки неиздрж па на ветар! Продува ме, не знам ни где сам, ни да л` сам пошао, ни да л` сам дошао али ми буде боље. Кад много седим, осетим се бескорисним. Зима отвара прелепе могућности за шетње. Ако нема паркова онда неко брдо, планина... Знам да то кошта али само ко хоће да се скија. Ја нисам никад стао на скије и прошле године сам после зимске посете Либерецу, Чешка (пар слика је испод текста), пазарио комплет скија и мени и маленој у намери да скијамо ове зиме али Мирко, љуби га мајка, има другачији план. Свеједно. Можемо да шетамо. Има кад, скијаћемо се касније сви скупа. Шетња по снегу и по сунчаном дану уме да буде веома лепа и пријатна.

Ситуација којој не могу да одолим: снег је падао једно три дана, нападао неких тридесетак центиметара, температура се спустила до -10°C, не дува ветар, сунце сија, све се прелива а снег шкрипи под ногама... Пружао бих кораке док не поплавим од умора. Али лагано, без журбе... Која хладноћа бре, који бакрачи, то код мене не пије воду. Не носим шалове ни рукавице јер ме толико утопљавање прегрева. Руке су ми као неки регулатор температуре. Кад ми је много топло, руке напоље, чим се мало смрзну онда назад у џепове и ћао. Капа је за мене једини обавезни зимски модни детаљ. Па кад се још моја малена после таквог акцијашења припије уз мене јер јој је прохладно, за мене нема лепшег осећаја.

Затим клизање на отвореним клизалиштима. Не волим затворене хале али ако нема друге могућности, онда може. Са једне на другу ногу... па са једне на другу ногу... И тако у круг. Чим се малкице уморим, направим паузу, па неки топли напитак, кафа, чај са румом, па поново.

Кад су зимски дани сјебани превеликом хладноћом, јаким мразевима, великим снегом и још све то зачињено са ветром, усвајам остајање у затвореном и топлом. Што би рекао мој комшија Вељко: „Прави птичији дан, мој комшија... Само за Сову и Шеву!“ Има седу главу а луд к`о струја! Тако и ја лепо загрлим моје омиљено биће, моју малену, па се грејемо, причамо, можда падне и неки филм... Рекох ја, има зима своје лоше стране али има и дражи. Лепо су то Кугуарси отпевали:

„Зима, стиже зима,

биће кијања и кашљања...“

али има и онај део са:

„А шта може зима мени,

шта ми може, шта ми сме?

Кад привучем цуру себи,

Биће мени пролеће!“

На крају крајева, зима мора доћи и проћи да би могли и лету да се радујемо на прави начин, зар не?

П.С.: Ево и слика.

Поглед на врх Јештед, тамо смо се запутили. Неких 6500м. 

Поглед на стартну позицију. 

Кад се окренеш десно са Јештеда видиш ово... 

... а ово ако се окренеш лево.

Мала илустрација шта уме ветар кад се удружи са повећим минусом и обилним снежним падавинама. Мајка природа је, чини се, једна уметничка душа...

У потрази за информацијама

Доста тога се може наћи на нету али... Шта је са личним искуством? У неким случајевима га је тешко наћи. Ово је један такав случај.

Ради се о МАТИЧНИМ ЋЕЛИЈАМА. Чуо сам за могућности лечења истим али и да то још увек није све потпуно испитано. Не сумњам у научни просперитет али будући да се ради о новој методи и немам много информација. Поред оних које нуде фирме које лагерују те ћелије.

За оне који не знају о чему се ради, укратко ћу. Матичне ћелије су оне ћелије које могу да се преобликују у све остале ћелије у нашем организму. Када се посечемо па све до тежих случајева, оне су те које стижу на "место несреће" и помажу убрзано обнављање ткива. Како старимо тако их имамо све мање. Е сад, њих највише има у крви у пупчаној врпци. А одатле је их је и најлакше извадити (нема опасности ни за мајку ни за дете), издвојити и чувати за касније. Друге методе укључују веома непријатне поступке узимања великих количина коштане сржи из бутне кости али то је већ... Тренутно се овим ћелијама могу лечити нпр дијабетес типа А, значи почетни, одређене болести мозга и мождане опне и слично... Медицина напредује и мало, мало па неко објави научни рад на ову тему како је успео ово и оно. Јеби га, неће ово никога спасити од умирања, није свети грал али ако је у питању болест код детета онда је битно што је пре могуће и што је пре боље излечити, или залечити, исту, зар не?

Чување тих ћелија и њихова примена су оно што мене интересује. Многи се хвале, постоје дуго времена и немам разлога да сумњам. Ипак, све ово кошта. Од неких 1200€ па до 3000€ у зависности ко их и како их чува. Ово раније није постојало и сви гинеколози и бабице хвале овај принцип могућег лечења детета. Нисам ни ја изузетак па да нећу да платим сад и да после ударам главом о зид ако се мом детету, не дај боже, нешто догоди... Нећу да будем себичан у том погледу јер толико могу да обезбедим. Мој кум је ово одрадио у Србији јер је гинеколог његове жене, на питање шта да раде, буквално одговорила: "Ја сам се породила пре десет годиан и тога није било. Да је било, не бих ни тренутка размишљала." Није објаснила зашто а ови нису ни питали... Нити је објаснила примену истих. Како се то обавља? Нека трансплантација, шта ли је? Опет, вероватно није ни знала много више од тога што је рекла.

Дакле, да ли ико од вас познаје некога, има у роду некога или можда јесте доктор и има било какву релевантну информацију о свему овоме? Сви ми говоре да је то добро, капирам, и сигуран сам да ћемо ово моја малена и ја одрадити јер ми се не ризикује и не игра са будућношћу највреднијег ми на свету, ако не морам, али ме интересује, ако ћемо већ да дајемо толики кеш, јел то оправдано улагање у будућност нашег детета? Да ли да очекујем да сам учинио неко много добро дело или играм игру на срећу? С друге стране, ако је ово (опет) нека фора па "лекарска и фармацеутска мафија" узима кеш људима широм света, нека им, нек` се удаве у истом... заболе ме, мој образ је чист.

Хвала вам унапред.

Све што сам мислио да кажем...

... данас није битно јер је Србија освојила ДЕЈВИС КУП! Ненад Зимоњић, Виктор Троицки, Јанко Типсаревић и Новак Ђоковић су посао одрадили срцем и ја могу само да кажем, алал вера! Јеби га, није мала ствар бити први у било чему у свету... Вредни помена су и Слободан Живојиновић, Богдан Обрадовић и Никола Пилић.

П.С.: Једино ми је много жао што нисам био у прилици да погледам ни један меч.

Некад и сад

Бићу родитељ по први пут у животу. За који месец, дакле, још мало па ћале. И ем што ми је ово први пут, ем што нисам побрао сву памет света, решио сам да набавим књиге. Јебеш га, до сада ме нису изневериле. Доста сам из истих научио, теоријске ствари наравно, али сам и добио доста одговора на којекаква питања.

Постављало се питање које су то добре књиге? У којим то књигама доста паметног пише? Сведоци смо да се у књижарама већ дуже време налази све и свашта. Нису увек баш најпаметније ствари, нити најкорисније а бога ми, нису ни за књижаре. Коме онда да се обратим? Провереним родитељима. Ја мојој а моја малена својој мајци. Моја мајка, будући да је књижар у пензији, још увек има тај заштитнички порив према књигама. Увек је покушавала да их заштити. Од цепања, влаге, прљавштине, од бесмисленог дечијег шкрабања... Е у овом последњем има један кикс. И то баш у случају нама прекопотребне књиге. „Ваше дете и Ви“ из 1975. године, седмо издање, Издавачкои завод "Југославија" и на задњем листу пише  250,- (250 "динџи"). Мој ћале је ту књигу купио кад је она била пред порођајем са мном и од тада је била неколико пута позајмљена фамилији. Зашто? Не знам. Није била толико скупа али ето, биће да људи воле да позајме па то ти је!

Мајка је била сва срећна што је ту књигу сачувала, па мало пустила и сузу јер на крају исте пишу моји ТТ подаци (војна терминологија: техничко-тактички подаци) али се и изнервирала. Она ју је чувала сву ижврљану! Није имала појма да је тако док је није отворила. Неко дете, из неке од позајмљивачких породица, се дочепало исте и по свакој страници где има мало текста, по свакој слици је бојицама вукло линије, кругове а пар страница је изгубило ћошкове. По мени, то је књизи дало неку посебну драж. Моја књижарка је пренела и мени ту љубав према књигама па ни ја не волим кад је књига оштећена али у овом случају ми некако није битно. Могу да прочитам шта пише и готово. 

Моје дете и ја. Како то звучи! Некако колосално, велико а уједно и веома себично. Као да смо сами. Лагано упознавање са штивом је објаснило да нисам сам са мојим потомком већ напротив. Мама и тата су ту. Па то сам већ знао! Ајд` даље, рекох себи... Будући да је књига довољно остарила, да ју је време прегазило, не само физички већ и садржајно, пар пута сам се изненадио и насмејао. Да се разумемо, феминизам ме опасно смара. Права жена и та срања али ова књига... Све и једна феминисткиња има право да ову књигу спали на сред Теразија! Толика подршка оцу у овој књизи је невероватна. Мајци се дају упутства како и шта око детета, што је у потпуности у реду, али и како да не запостави мужа, што је опет у реду али до које мере? Затим, како да му помогне да преброди тежак период доласка детета у породицу, како да му објасни и да га научи шта треба да ради, и то само ако хоће. Како да, нпр утиче на његову психу јер му недостаје секс, с тим у вези и како да му остане привлачна после. Ево пар делова:

- испод једне слике на којој је бебица на стомаку и глава одраслог човека који је посматра, логично би било помислити отац, пише: "Никада није сувише рано да отац и син поразговарају у четири ока - чак и када тата треба да се спусти на под." Замисли молим те, тата да се спушта на под! Па где то има, стварно!?

- Објашњење за могућу бебину напетост: "У већини кућа мати је највише заузета пред ручак. Она тада припрема храну, настоји да мало доведе кућу у ред, користећи који узгредни тренутак да се дотера пре него што јој супруг стигне са посла. Када се тата појави на вратима мајчина емотивна напетост је достигла врхунац. Рекло би се да беба на неки начин осећа ову напетост и да је изражава раздражљивим плачем, узнемиреношћу и глађу." Дакле, ако мајка није средила гајбу и себе пред татин долазак, може се очекивати да је беба раздражљива и гладна. За не поверовати...

- Прилагођавање на бебу и појашњење жени шта се догађа са њеним мужем: "Не заборавите да и ваш супруг пролази кроз период прилагођавања, као и ви сами. Кућа у којој је он раније био централна личност, сада се окреће око једне мајушне бебе. Он жели да ви тој беби посветите сву своју бригу и пажњу, али му је и самом потребно да се осећа важним. Помозите му да схвати да још увек заузима прво место, и да ће увек так обити." Биће да су научници погрешио у хелиоцентричном систему. Сунце није у центру...

Хвала "небесима" па постоји напредак и у медицини и у самосвесности. "Др Спок - Нега деце" је врхунска ствар. На првој страни стоји "издање за 21. век" и то са правом! Седмо допуњено и прерађено издање, 2003. година, "Моно и Мањана" издавач са коиздавачем "РАД", а цена 3250,00 (фисклани рачун... јел то нешто девалвирао динар ил` се мени чини?). Човек је на почетку написао следеће: "Најважније што имам да вам кажем јесте да не схватате сувише дословно оно што пише у овој књизи. Свако дете је другачије, сваки родитељ је другачији, а и свак болест или проблематично понашање унеколико се разликују од особе до особе. Све што ја могу јесте да на најопштији начин опишем најчешће облике развоја и проблеме. Имајте на уму да сте с темпераментом и обрасцима понашања свог детета упознати боље него што бих ја то икад могао да будем." Рече и јеб`о му је кеву! Упитао сам се после овога, зашто ли сам онда купио ову књигу? Листање страница и читање онога што тамо пише је развејало све сумње у давање 3250 јебених динарчића. Поред потенцирања љубави према свом детету, на предиван саветодаван начин је објаснио зашто вреди имати дете! Милина... Једва чекам крај фебруара!

Јебен филм...

            Негде сам прочитао изреку „Погледај шта си радио у прошлости да би разумео своју садашњост и пази шта тренутно радиш јер то директно утиче на твоју будућност.“ Цитирао сам према сећању али је поента на месту.

Питам се да ли је човек увек свестан својих поступака? Да ли је спреман да се одрекне нечега да би после уживао у још већим благодетима? Да ли уме да појми, да претпостави, да види шта се ваља из брда? Или је све сад и одмах. 

Дешавања у нашој најближој околини нам понекад, у најмању руку, сужавају свест и моћ расуђивања. Посебно ако смо сведени на ниво пуког преживљавања. Тада постајемо маса којом се веома лако влада. У ствари, не влада већ управља. Усмеравање масе је лакше него владање. Да би неким владао мораш да будеш увек спреман на све могуће и немогуће опције. Треба учинити задовољним своје поданике, а умеју да имају поприличне прохтеве, јер кад то они нису, владавина се веома брзо завршава. Управљање масом је једностваније. Нешто је дуготрајнији поступак у почетку али када се већина сведе на одређени ниво, који је веома ниско, то иде као по лоју. Све што треба тада радити је одржавати ту критичну масу, дакле, треба „одстрањивати“ оне који могу да пољуљају ниво збуњености, слуђености. Сматрам да смо ми сви били део те масе током најгорих година наших живота, Милошевићевих година. Нећу о политици, мада бих могао, јер није захвална тема. Морао бих све ово да посматрам из много зајебанијих углова. Сваки политичар има свој животни век. Неко краћи, неко дужи, јеби га... али сви имају неке своје разлоге и видике. Живот посвећен политичким убеђењима је веома лепо одсликао Душан Ковачевић кроз чувени монолог лика Илије Чворовића (плус веома надахнута глума Данила Бате Стојковића): „У рату сте ме рањавали! Једва сам живу главу извукао! Ви, ти, твој отац, твој брат, и све оне које смо побили и они који су успели да побегну. Када сте видели да ми не можете ништа, и да сам извукао живу главу, онда сте ме затварали, није вам одговарало да будемо једнаки, и да нема оваквих разлика међу људима. Није се рат ни завршио а ти си се вратио са поштено зарађеним капиталом, пре тебе њих хиљаду, после тебе још хиљаду, да поново зидате дворце и замкове, да поново тлачите и уништавате људе, је ли? Па јесу ли мене затварали само зато што су ме терали да верујем, а тебе не затварају због оног због чега смо се борили? Па мајку вам јебем, шта то значи? Па јел то значи да сам ја цео живот био будала која је радила стално против својих принципа, да сам стално био на супротној страни? Па јесу ли мене затварали само зато што сам викао: „Живео Стаљин и светска револуција!“ Јесте ли ме зато затварали? Шта је требало да вичем!? Живео капитализам!? Слушај ти, Стаљин вас је убијао али вас није убијао довољно. Ја сам његову слику држао као икону пет година, и држаћу је поново. Нећете ви добити докле год сам ја жив! Ја, мој брат, и још нас хиљаду...“ Политика и политичари ме не интересују. Они су за мене ванземаљци. Мира Ступица је у некој емисији опуштеног карактера изјавила да је свог мужа Цвијетина Мијатовића (политичар, био је председник председништва СФРЈ) сматрала странцем кад је у друштву са „колегама из бранше“ јер су им теме током разговора биле крајње имагинарне. Питала се да ли је то онај исти човек са којим је постељу делила...

Желим те године да погледам из другог смера. Онога који је гледао у ту власт.

Не знам за државу која није имала какву-такву власт. Нити знам некога ко је бирао своје родитеље нити где ће да се роди. То се догоди. Е па мени се догодило 1977. године. Што се тиче родитеља, имам само речи хвале. Учинили су све што је било у њиховој моћи да будем што бољи човек. Било би превише себично, чак и безобразно, да се хвалим али судећи према реакцијама околине, добар сам. Какав сам могао да испаднем, добар сам. Ово кажем јер је мој најбољи друг из детињства, популарни Небо, на крају завршио као кримос. Ми смо се одселили из тог краја игром случаја кад сам имао 7 година. Када сам почео да се окрећем за девојчицама и први пут кренуо у град, ћале ми је дао кеш и рекао: „Само немој да идем по тебе у 29-ти, молим те...“ Никад нисам имао испраћај од стране екипе у плавом. Грешке сам правио али не толике. У принципу, родио сам се у лепо време. Моји су радили, имали су шта ми је требало а ја сам био мали да бих тражио нешто више. Кад сам стасао у „мамину јуначину“ знао сам шта ми треба али сам видео да ми је јалова работа да од њих нешто тражим. Прошла су та времена... На сцену ступа место рођења. Још је Наполеон рекао да је историја неког народа директно повезана са географским положајем државе у којој тај народ живи. И био је у праву. Маму му јебем, у праву је. Ја не знам који је мој са Балканом али исто тако не знам да ико има толико обимне уџбенике из историје као ми. У њима стоји да смо ми увек испадали поносни ратници, велике војсковође, непобедиви бедеми пред којима су се заустављала и пуцала на пола чак и највећа царства. И јесмо. И? Шта с тим? Све што смо зарадили ратовањем, усрали смо за „зеленим столом.“ Јебеш умеће ратовања кад нас карају у миру. И не само што нас други јебу кад не ратујемо, то још и да поднесе човек, мора се, политика и дипломатија су такве струке, гаће не вреди ни да навлачиш на гузицу, али што нам то раде наши...? Чиме сам ја, као неко ко је тек постајао човек, заслужио да ми моја власт не дâ да напредујем? Чиме? Ничим! А опет сам имао проблема где год се окренеш...

Основна школа. Шести разред. Девојчице почињу да гледају у нас, дечаке. Ми се будимо из сна детињства јер осећамо да смо битнији, падају први невини пољупци, и мало касније почиње рат у Босни и Хрватској. Е до курца! Ништа ја то нисам капирао. Био сам заљубљен. До ушију! У свим мас-медијима извештаји о јуначким подвизима наше војске која није у рату... Мене баш брига. Ја сам и даље заљубљен. Схватио сам да је срање кад сам стигао до средње школе и остао без узвраћене љубави из основне јер је све пукло. Пукло је као тиква. Уштеђевина коју су моји скупљали за мене (два отворена штедна рачуна, кевин и ћалетов, на које су обоје од плата одвајали део и орочавали) а коју сам ја требао да узмем кад напуним 18 година је нестала као и њихове плате за коју се ујутро могло купити кило меса а послеподне ни пишљиви боб! А ја? Уписао сам гимназију. Бирао сам образовање између њега и уличарења и криволова. Моји су допринели том избору, наравно... Не сматрам да сам погрешио нити да сумњам у избор, јер као што рече лик Френка Пемблтона из серије „Балтимор – Одељење за убиства“: „Бог нека се смилује ономе ко сумња у оно у шта је сигуран...“ Ипак, било је јебено. Новца у џепу немам или имам врло мало и путујем трамвајем на други крај града који као да путује кроз време. Нови Београд, „Сава“ центар, „Дејтонка“, са леве стране зграда ЦК која штрчи к`о говно на сред пута и подсећа да нас неко увек прати и посматра, стари железнички мост који су Немци направили давне 1943. године за своје потребе, „пицин парк“, „штајге“, аутобуска и она друга поред које, као споменик Титу, стоји локомотива његовог „Плавог воза“, па Немањина до цркве Св. Марка... Сва срања која су ми се догодила су на том потезу испланирана... мрзео сам тај део! Ташмајдански парк па уз булевар. Револуције, наравно... „Мадера“ па онда комплекс зграда где „памет расте“, Вуков споменик и парк око њега који је вечито био пун „вуковаца“ који су црни хлеб зарађивали са још црњим и уморнијим рукама, пијаца „Ђерам“, ресторан „Липа“ и на крају моја станица. Станица код „Лион“-а. Трамвај је настављао свој пут даље низ и уз булевар и враћао се по мене... Нисам чак ни хтео да бежим са часова. Што би? Где ћу? Шта ћу без пребијеног динара у џепу? Имам за сендвич, а и то штедим да бих имао каткад негде низ булевар са ортацима попити по које пиће, док кева иде на посао коју станицу даље са два парчета хлеба који глуме сендвич надајући се бољем. Нисам клонуо духом. Напротив. Заволео сам тај део града. Стекао пријатеље које и данас имам. Проводио сам сваки минут у околини „Звездара театра“ и као клинцу ми је било добро. Нисам другима скидао патике, нисам обијао трафике, крао аутомобиле и нисам имао ништа од тога. Било ми је битно да не будем го и бос и ћао. Лети сам радио којекакве послове преко омладинске задруге или преко некога и увек имао неки кешић. Крајем гимназијских дана су ствари почеле да бивају лакше. Чак су ми моји уплатили и часове за полагање вожње. До краја школе сам положио па сам и пар пута ишао колима у школу... Не да сам био висок тим данима, ма их бре, није ми било равног на целој Звездари! Интересовале су ме новине. Нове идеје у свету. Све ми је то било као неки прозор у друге светове. Као нпр електронска музика. Могу само да се похвалим да сам имао улазницу за гостовање Лорана Гарнијеа са бројем 0001! Ишао сам не те рејв журке јер ми је тамо било као на некој другој планети. Целу ноћ на ногама и увек без гудре, ексера или алкохола. Који ће ми то срање? Да отупим скроз, јел? То не. Тај се филм код мене није приказивао. И неће!

Био сам добар ђак. Учио сам шта сам хтео и уписао факлултет. Први испитни рок а ја све испите дао. Једна 6-ица, 7-ица и једна 9-ка! И током те моје прве године, у марту 1996. године почињу протести. Е јеби га... Нећу о њима јер сам ту и чуо и видео толико тога да не желим да се подсећам. Само ћу се изнервирати јер ликове које сам тамо видео, једни обични лезлебовићи, беспосличари и тешки паразити су и дан-данас тамо и `вамо популарни и актуелни. Срамота... То ми је продужило студије и таман кад сам се поново ушемио почело је бомбардовање. Помислио сам: „Сад још и небо да се сруши па да кренем из почетка!“ На једном од испита током овог периода нам је професор Саша Марковић рекао: „Имате три задатка и три сата да их урадите. У срећним временима бисте за овај испит имали сва три сата. Међутим, ако сирена засвира у првом сату, један задатак је довољан за десетку, ако засвира у другом, два. Срећно!“

Када погледам уназад, некако ми се чини да сам још и добро прошао. Судим на основу онога што сам видео око себе. Сви које знам, који су се родили пет година пре или пет година после мене, су некако више најебали. Старији су изгубили давно компас, шта да раде, где да иду, ценим да су се једноставно уплашили за голи живот, а млађи су сјебани да не виде даље од носа. Чавке ми је у филму „Гето“ потврдио теорију. Мислио је да ради нешто добро, да живи неки правилан живот али јок... Све је било некако погрешно. Или није имало последицу. Обрни, окрени, дупе ти позади а ти стојиш... живот ти стоји... пропадаш а године иду... Признајем, нисам толико кривио власт. Зашто би? Нисам је ни бирао... Било је тренутака када сам кривио себе, падао сам у тренутке меланхолије, отупљености према околини, као Чавке у филму. Кривио сам и моје родитеље јер сам сматрао да су требали другачије да гласају, да направе другачије изборе у животу, да су једноставно речено требали да живе неки другачији живот. Кривио сам у једном тренутку све око себе што се не померају, што сви стоје, што не утичу на људе, догађаје, живот око себе! Време је пролазило, ја сам заволео рок виђе од електронике и схватио да ми не вреди да кривим било кога до себе. Не вреди ми да се препустим времену и да постанем безначајна тачка у историји јер ће ме време прегазити и појести. Само ја могу свој живот да променим. На боље. Или, глупим поступцима, на горе. Дубоко сам удахнуо и дао све од себе а тај процес и даље траје. Борба је то непрестана... а „Гето“ је само једна јебена епизода.

Ко хоће и жели да одгледа ту епизоду, може овде да је "скине":  хвала Мирконију за линк.

Хороскопијада

Ни сам не знам колико сам пута прочитао свој хороскоп за одређени дан. Увек је то само из просте радозналости. Шта ли пише за данас, `ајд да видим? Ништа даље од тога. Не придајем значаја тој врсти спољашњих утицаја. Знам да свуда око нас постоји утицај већих тела на мања, како год то у физици звали. Међутим, познајем неколико људи који у свему овоме виде неко дубље, животније значење. Много пута буду снуждени и разочарани после прочитаних пар редова које је неко, негде написао. Игром случаја, упознао сам и пар новинара у српским дневним новинама и једном је астролог била болесна. Није могла да им одради исти за пар дана. И шта да раде, реше да то сами одраде. Како? Па ето, знали су нпр који је знак у хороскопу шеф или конобарица у кафани па су у односу на њих писали добро или лоше тог дана. Кад дође плата, знак у којем је шеф рођен би имао најбољи текст...

Не будем лењ и решим да се позабавим овом темом. Нисам платио било коме да ми одради неки прецизан хороскоп већ се темом позабавим на крајње аматерски начин. Преко нета! Па како другачије, зар не? Наишао сам на море свакавих зодијака. Од древних (Маје и Ацтеке) па све до данашњег, савременог (тзв западног хороскопа). Ево докле ме је одвело претурање по васколиком интернету...

Астрологија запада

1. верзија

Општи опис

Бик (Taurus) је одређен и миран. Иако није вођа, уочиће некога за великим особинама вође и пратиће га. Покушаће да остане отпоран на промене. Људи уживају у његовом друштву јер је интелигентан и има добар смисао за хумор. Поуздан је пријатељ који се не боји изазова. Могуће је да толико верује у своје вредности да би жртвовао и везу како би их подржао. Понеким Биковима је потребно рећи да су добро радили након остваривања задатка пре него заисте осете да су ишта урадили.

Његови пријатељи су људи истог друштвеног положаја као и он и веома ретко одступа од тог става. Иако је смирен и генерално против сукобљавања, бориће се ако га неко провоцира. Његов темперамент уме да експлодира у налетима а да при томе није увек усмерен ка особи према којој би требало да буде.

Романтичне особине

По природи је веран и не упушта се у беспотребне љубавне везе. Воли да буде пријатељ и са супротним полом али у том пријатељству не иде далеко.

Добар избор каријере за њега су:

• Банкарство
• Медицина
• Архитектура
• Пољопривреда
• Грађевина
• Образовање
• Кување.

Бикови су склони болестима грла а постоји ризик и од гојазности.

Владајућа планета је Венера.

Срећна боја је розе.

Срећно драго камење су смарагд и бисер.

Срећни бројеви су 2 и 8.

2. верзија

Особине Бика

Стрпљење и поузданост су две најзначајније особине особе рођене у знаку Бика. Бику је потребна стабилна, сигурна и материјално обезбеђена средина. Емотивна и материјална сигурност је неопходна за ову срдачну и особу пуну љубави. Здрав разум је једна од њихових јачих особина и комбинована је са упорним и одлучним карактером.

Биков ум је методичан, пажљив и одлучан. Када једном донесе одлуку, веома ретко ће променити мишљење. Не тражи пречице већ утире пут проверним стазама.

Природно шармантан, он привлачи друге ка себи. Њихов мек и пријатан глас даје добре савете онима који желе да слушају. Успевају да пронађу људе у невољи јер такви најчешће и траже доброг Бика. А ово је можда баш зато што Бикови имају тако добра рамена за плакање.

Биковима је потребан неко са ким могу да деле читав живот. Они такође траже мир у вези. Емотивно склониште је од виталног значаја за њих. Када постоји напетост у њиховој кући, они сами и они које они воле могу очекивати непријатну вожњу. Изненадни изливи беса нису ретки али они умеју да га смире када је неопходно.

Када Бик воли, он воли снажно. Однос са другом особом је интензиван и страствен али они такође могу постати самозадовољни. Једна од мана њихове личности може бити та што постају посесивни према особи коју воле. Јао га оној особи која покуша да стане између Бика и његовог изабраног животног пратиоца. У том тренутку та особа би могла осетити како изгледа налет Бика од хиљаду тона. Ово је можда једна од њихових најгорих особина јер посесивност може довести до љубоморе...

Под стабилним условима, Бик је пун љубави и нежности. Жељан да великодушно изрази своју љубав, ствара ситуацију у којој други желе да буду у његовој близини. Спремно отварају врата свог дивног дома другима али исто тако спремно желе вратити устаљени ред у свој дом када више нема посетилаца. Јак породични живот и традиција су веома битни Биковима. Они воле удобан и сигуран кућеван живот. То је под обавезно за поузданог Бика.

Како воле рутину, могу их понекад сматрати и досаднима, иако то они нису. Они су једноставно задовољни.

Као деца, они изазивају осмех на туђим лицима и, уопштено посматрано, желе да удовоље својим родитељима током одрастања. Брига око детета Бика је најчешће задовољство. Темељно уче. Дисциплина је веома важна за ово дете јер им је неопходна сређена околина.

Бикови не воле да ризикују. Воле сталан извор прихода али и материјални успех. Стресне ситуације су само онда када не знају одакле ће им стићи следећа пара. Због ове чињенице, многи Бикови прихватају послове које заиста не воле. Њихово интересовање за новац није само практичне већ и емотивне природе. Послови у областима банкарства, осигурања и берзе су добри послови за њих. Имају природно изражен осећај за посао. Пољопривреда, или било шта што има везе са пословима ван куће, им прија. Многи професионални музичари су Бикови.

Будући да им је неопходна стабилна рутина, не воле промене јер може бити и емотивно узнемирујуће. Ово не значи да су лоши у планирању али кад имају план, држе га се.

Пензионисање је нешто чему се добар Бик радује ако има довољно новца за удобан живот. Ипак, чак и тада, потребно му је нешто да га окупира.

Бикови воле храну и због тога врло лако могу да добију на тежини. Разумна исхрана је од суштинске важности за њих. Они имају тенденцију ка споријем кретању али воле  окретне игре.

Кључне речи за Бика:

• Посесиван
• Сталан, непроменљив
• Стрпљив
• Поуздан
• Пун љубави
• Срдачан
• Упоран
• Одлучан
• Миран
• Сигуран у љубави
• Љубоморан
• Склон уживању
• Похлепан.

Планета која влада Биком је Венера.

Венера, као и легендарна богиња, воли идеално, сексуално и породично.

Она воли љубав у сваком облику. Међусобни односи иду на виши ниво када је она укључена.

Представљајући женску страну у личности она воли уметност и моду. Нежност, пријатељство, тактичност и друштвене врлине су део њене компликоване личности. Без хармоније у њеном животу, она је емотивно узнемирена.

Под стресом она може постати неодлучна, непромишљена, превише романтична или развити зависност од других.

Венера влада нашим осећањима за вредности и поштовање али и за уживање.

Делови тела који владају Биком су грло, врат и штитаста жлезда.

Драги камен који влада Биком је смарагд.

Боје које владају Биком су розе, светло плава, зелена и генерално све пастелне нијансе.

Кинеска астрологија

Кинески луни-соларни календар је подељен на 12 месеци од 29 или 30 дана. Календар је прилагођен дужини сунчеве године поред додатих месеци у једнаким интервалима. Године су распоређене у великим циклусима од по 60 година. Свака наредна година добија име по једној од 12 животиња и овај 12-годишњи циклус је стално понавља. Кинеска Нова година се слави другог пуног месеца после зимске равнодневнице и пада између 21. јануара и 19. фебруара по грегоријанском календару.

Кинески знак: Змија

Елемент: Ватра

Смер: Југ-Југозапад

Боја: Ледено плава

Поларитет: Yin

Драги камен: Опал

Срећан број: 3

Знак по реду: шести

Годишње доба: Лето

Месец: Мај

Савезници: Во, Петао

Противници: Свиња

Мудре и често мистериозне Змије су шести знак кинеског зодијака. Физички су веома упечатљиви и имају диван осећај за стил. Независни су и пре су повучени људи који прате себи зацртани пут него што брину шта други мисле.

Змије су сложене особе које воле бити кући уз неку добру књигу, филм, музику, гурманску храну и све што је финог квалитета. Новац није проблем и могу бити веома дарежљиви.

Особе у знаку Змије су често спиритуалне природе и привлаче их филозофија и духовне теме. Могу се учинити споре и опуштене, али овај знак је у ствари веома аналитички настројен и има тенденцију да буде раздражљив, па чак и анксиозан.

У љубави, Змија може бити веома захтевна и веома посесивна. Имају високе стандарде за себе и за партнера. Могу бити веома сумњичави према онима које воле али и према људима у опште. То није увек очигледно. Често чувају тајне и обично су прилично опрезни када нешто изјављују.

Змије не пуштају лако оно за шта се ухвате. Не траже освету. Сковаће заверу, план, и чекаће праву прилику. Немојте кршити обећања дата Змији!

 

Позитивне особине:

Чулност, креативност, суптилност, проницљивост, лукавост, дискретност, мудрост, саосећајност.

Негативне особине:

Сумњичавост, лажљивост, манипулативност, охолост, злонамерност, посесивност. 

Познате Змије:

Чарли Шин, Мики Рурк, Мартин Лутер Кинг Јуниор, Опра Винфри, Стивен Хокинг.

Египатска астрологија

Египатска астрологија је једна од најранијих облика астрологије. Египћани су били фасцинирани звездама и планетама и осећали су да оне могу да им помогну да боље разумеју људска бића. Богови и богиње су заузимали веома важно место у животу Египћана. Њихов зодијак се састоји од 12 знакова и сваки носи име по неком богу или богињи: Амон-Ра, Анубијус, Бастет, Геб, Хорус, Изида, Мут, Нил, Озирис, Секмет, Сет и Тот.

Египћани сматрају да су особине неке личности, живот и срећа последица различитих утицаја одређеног бога, тј знака под којим су рођени. Бог, тј знак, представља карактер те индивидуе. Понашање, моћ, снага и способности су такође под утицајем тог знака.

Анубис

Побезани знаци: Бастет и Изида

Овом богу са главом дивљег пса се приписује проналазак и ширење технике балсамовања мртвих.

Са изгледом лутајућег пса, овај бог истражује свако гробље, испуњавајући свету обавезу, у потрази за напуштеним душама.

Анубисова служба подсећа на кувара који са пажњом одабира најбоље састојке за купке и ароматичне мелеме, који се стављају на делове тела који захтевају очување, док сам чин сахране није језив.

Овај бог симболизује смрт и лутање преминулих док не убеде Секмет да им отвори врата долине бесмртности.

Рођени под овим знаком су паметни и пуни саосећања али су и уточишта за силе таме. Са реалним схватањем тамне стране живота, њихов карактер је дубоко амбивалентан а понекад и фаталистички. Њихова дубока патња може понекад да изгради препреку која повремено ограничава њихове љубавне иницијативе. Зраче мудрошћу, свесни су супротстављених снага у себи и увек су спремни и вољни да усвоје најбоље решење за отклањање психолошких дилема.

Астрологија Келта

1. верзија

Келтски систем астрологије дрвећа је развијен кроз повезаност природе са друидским познавањем земљиних циклуса и њиховог поштовања светих знања која, према њима, поседују дрвећа. Врачеви су били дубоко повезани са њима и веровали су да су она посуде бескрајне мудрости.

Преношењем овог концепта у садашњост, ми можемо да повежемо сличности и особине дрвећа са нашом људском природом. Чинећи то, добијамо јасан увид у то ко смо заиста.

Глог- Илузиониста

Рођени у знаку Глога у келстској астрологији дрвећа нису онакви какви се на први поглед чине. Споља и изнутра посматрано, Глогови су потпуно различити. Они су ставили израз „не суди књизи по њеним корицама“ на пробу. Живе наизглед просечан живот а у себи носе ватрене страсти и несицрпан креативни пламен. Складни су и могу се прилагодити свакој животној ситуацији – чинећи себе задовољним али и удовољавајући другима.

Ви сте по природи радознали и интересује вас широк спектар тема. Одличан сте слушалац и људи вас понекад виде као одушак својим оптерећењима. Имате здрав смисао за хумор и јасно разумевање ироније. Склони сте сагледавању комплетне слике и невероватно сте проницљиви – иако сами немате много поверења у своја запажања. 

Глог се лепо слаже са Јасеном и Оскорушом.

Келтско објашњење Глога

Келтско објашњење овог знака се бави балансом кроз вишезначности. Глог је пун противречности, од којих ни једна није прошла незапажено од стране духовних Келта.

У мају, Глог се дичи својим изразито лепим цветовима. Они су угњеждени између Глогових бодљи које имају смртоносан изглед. Ово је први од неколико контраста које овом дрвету/грму дају живописан изглед у историји.

Као изврсни травари и ботаничари, древни Келти су разумели врхунску лековитост Глогових листова и цветова.

Међутим, сматра се лошим предзнаком ако се његове гране унесу у дом. Ово је углавном због мириса који испушта одломљена грана а који веома наликује мирису меса које трули, или леша који се распада (хемијске компоненте у оба мириса су заиста исте). Овде видимо животворни аспект као и повезивање са смрћу унутар исте Глогове симболике.

Осим тога, Глог је прожет енергијом мушкости, а опет је кроз историју био симбол плодности и повезиван је са аспектима богиња (мајка, девица, старица).

Шта значе све ове супротности? Глог је савршен сведок идеје дуалности, он је савршен опис концепта јина и јанга.

Келти су схватили моћ равнотеже. Такође су знали да све оно чему не могу да припишу одређене резултате (као што се понекад види у плесу супротности одиграном од стране Глога) указује на велики звор магије. Другим речима, оно што се не може објаснити садржи неописиву моћ.

Глога треба поштовати у свој својој разноликости и дуалности. Симбол је уједињења супротности и служи нам као порука да више прихватамо неконвенционално.

2. верзија

Келтска дрво-астрологија је позната и као астрологија врачева. Зодијак је заснован на месечевом календару који се састоји од 13 месеци и сваки месец је описан мистичним дрветом. Особама рођеним у одређеном месецу и под одређеним знаком су додељивали особине дрвета. Свако дрво је и повезано и са Огамом (старо британско и ирско писмо - Ogham), древним келтским алфабетом.

Древни мистични, рунски алфабет Огам је довео до развоја астрологије Келта. За разлику од западне или египатске астрологије, келтска се састоји од 13 знакова зодијака. Познато је да су врачеви живели на британским острвима и 1000 година п.Х. и да су пратили месечев календар који се састоји од 13 месеци.

Келти су представљали универзум у форми стабла и из тог разлога су доделили одређено дрво, на основу магичних својстава, сваком месецу Месечевог календара. Сваки симбол у њиховом зодијаку одговара одређеном дрвету и веровали су да су особине појединца одређене различитим утицајима дрвета на знак. Тринаест знакова келстског зодијака су: Бреза, Оскоруша, Јасен, Јова, Врба, Глог, Храст, Зеленика, Лешник, Винова лоза, Бршљан, Трска и Зова.

Име дрвета: Глог

Владајућа планета: Вулкан

Владајуће божанство: Богиња летњих цветова – Олвен (Olwen)

Владајућа животиња: Сова – симболизује стрпљивост и мудрост

Реч из Огама: Уат (Uath)

Срећна боја: Љубичаста

Срећан месец: Април/Мај

Срећно слово: Х (H)

Срећни драги камен: Топаз

Срећни цвет: Кисељак, Зечија детелина

Сталеж: Сељак

Поларитет: Мушки

Карактеристике: Глог симболизује психичку заштиту. Креативност и поверење су кључне речи људи рођених у овом знаку. Имате кратак фитиљ и лако вам постаје досадно. Као појединац сте веома вешти у свакој области. Уопштено посматрано, Глогови су веома познати по својој харизматичности и креативности. Имате спососбност да се у кратком временском периоду, веома лако, прилагодите на било коју врсту промена. Имате дар, моћ, да утичете на друге људе да мисле као и ви. Препуни сте самопоуздања што вас чини изузетним вођом. Поред овога, као једна од битнијих карактеристика, одликује вас течна и жива комуникативност. Помешан са моћи успешне комуникације, оштар и сјајан смисао за хумор од вас чини одличне новинаре, писце или, већ наведене, вође. Било која врста изванредног плана, идеје или концепта стиже из Глоговог мозга.

Спортске активности су нешто у чему уживате.

Добар сте и брижан родитељ којег потомци не могу тако лако да насамаре.

Шарен и луксузан живот су ваше главно обележје. Жудите за новим изазовима и тешким препрекама у животу.

Познате особе рођене у овом знаку: Џон Ф. Кенеди, Сер Артут Конан Дојл, Флоренс Најтингејл

Јапанска астрологија

1. верзија

Фурукава Такеџи је особа која је ову методологију учинила популарном после интензивних истраживања. Данас ову врсту астрологије користе чак и предузећа приликом избора запослених. Фурукава је претпоставио да је природа људи блиско повезана са њиховом крвном групом. Свака крвна група симболише одређену особину. Дељењем људи на основу крвне групе, многе компаније су биле успешније после додељивања послова онима којима он више погодује на основу овог критеријума.

Крвне групе су описане на следећи начин:

Тип 0: Ратник

Тип А: Земљорадник

Тип Б: Ловац

Тип АБ: Хуманиста

Јапанско име: Ловац

Кључне речи: Победник, оптимиста, неконвенционалан, флексибилан, осетљив

Карактеристике: Веома су вам јасни ваши циљеви и постижете резултате у било којој области. Волите да контролишете свој живот и да га живите на свој начин. По природи сте веома практични. Завршавате све задатке и улажете додатне напоре како бисте разумели компликоване делове. Лако разумете људе. Не волите да се супротстављате. Људи за вас кажу да сте шармантни.

Познате личности: Лучано Павароти, Пол Мекартни, Џек Николсон, Леонардо Ди Каприо

2. верзија

Јапански зодијак одређује ваш хороскопски знак у односу на ваш датум рођења. Сви знаци носе назив једне животиње и на јапанском се зову: Незуми, Уши, Тора, Усаги, Татсу, Хеби, Ума, Хитсуђи, Сару, Тори, Ину и Иношиши.

Змија (Hebi)

Људи рођени у години Змије су велики мислиоци, веома мало говоре и поседују огормну мудрост. Имају среће са новцем и увек ће бити у могућности да га стекну. Одлучни су у ономе што раде и мрзе неуспех.

„Ето“ (званичан назив је Јикан Јуниши) се односи на кинески зодијак. За разику од западног, који је подељен на 12 месеци, овај је подељен на 12 година. Свака година је названа по некој животињи: Пацов, Во, Тигар, Зец, Змај, Змија, Коњ, Овца, Мајмун, Петао, Пас и Свиња. Каже се да је усвојен 604. године под владавином царице Суико.

Према кинеском предању, пре него што је Буда напустио земљу, само 12 животиња је дошло да му ода поштовање. Буда их је почаствовао тако што је назвао године по оном реду према којем су му стизале.

Овај хороскопски циклус се у давна времена користио и за тачно време и за одређивање правца. На пример, Пацов означава период дана од 23ч до 1ч а Коњ од 11ч до 13ч. Као смернице, Пацов је означавао север, а Коњ југ.

Свака особа у Јапану зна у ком је знаку рођена. Врло је вероватно да ће вас упитати у ком сте знаку рођени него што ће поставити питање године вашег рођења. На овај начин, могуће је погодити годиште неке особе без да то директно упитате. Јапанци верују да особе рођене под одређеним знаком, деле особине те животиње. 

Астрологија Маја

Цивилизација Маја је настала пре око хиљаду година; древне Маје су тумачиле и разумевале време на један начин који је био потпуно другачији од било које тадашње културе и цивилизације. Средњеамерички облик астологије је био један од најнапреднијих у то време. Календар Маја је познат као Цолкин (Tzolk'in) и састојао се од 20 дневних знакова са 13 глактичких бројева који дају 260 дана у календару.

Маје су разумеле и прихватите чињеницу да време није линеарно, већ да оно представља читаву серију циклуса који се понављају, односно да је крај једног уједно и почетак следећег. Ово је довело до развитка астрологије Маја на основу њиховог календара. Симболи њиховог зодијака су универзални у природи и превазилазе однос време - тродимензионални простор. Знаци су: Крокодил (Imix), Ветар (Ik), Ноћ (Akbal), Семе (Kan), Гуја (Chicchan), Преображење (Cimi), Јелен (Manik), Звезда (Lamat), Жртвовање (Muluc), Пас (Oc), Мајмун (Chuen), Пут (Eb), Трска (Ben), Јагуар (Ix), Орао (Men), Мудрост (Cib), Земља (Caban), Кремен (Etznab), Олуја (Cauac) и Сунце (Ahau).

Галактички број: 4

Баланс је кључна реч за овај број у астрологији Маја. Представља четири основна елемента универзума – ватру, воду, ветар и земљу. Ово је најстабилнији од свих осталих бројева. Представља успостављање било чега и обликовање свега у смислу дужине, висине, ширине и обима. Особе рођене под овим бројем су веома одлучне у постизању циљева кад их једном поставе.

Симбол дана: Сунце АJPU - (AHAU)
Кључне речи: Нежност и креативност
Драги камен: Рози Кварц
Значај код Маја: Проток

Ово је двадесети знак у астрологији Маја. Означава страст, лепоту и савршенство. Сунце представља правац југа. Рођени под овим знаком су по мало чудни и воле да сањаре. Ипак, њихова намера је да помогну другима у невољи. Као пријатељ и као љубавник, веома сте посвећени, великодушни и одани. Људи рођени као Сунце су најчешће уметници, креативни, храбри и атлете. Они увек бране људе помоћу својих мудрих одлука и пресуда. Како су снажне и моћне природе, толико се од њих очекује да  та очекивања понекад остану неиспуњена. Ипак, увек треба да покушавате да поједноставите свој живот исијавајући неусловљену љубав.

Познате личности: Алберт Ајнштајн, Винсент ван Гог

Астрологија Индијанаца

1. верзија

Индијанци у Северној Америци су вековима веровали у астролгију и развили су земљин систем астролгије. Година је подељена на дванаест знакова зодијака и сваки носи назив по некој животињи. Сматрали су да та створења „животињски“ водичи кроз живот сваке особе, да их подучавају важним лекцијама у животу.

Астрологија Индијанаца је настала пре неких 5000 година. Древни Индијанци су планирали да осмисле ситем који ће им помоћи да извуку максимум из животног ритма. Ово је довело до стварања њихове астологије. Принцип средњеамеричког календара, који је створен у циљу усклађивања живота са догађајима у природи, је један од најстаријих и најтачнијих календара до данас.

Овај облик астрологије је свој хороскоп назвао према животињама, јер је култура Индијанаца заснована на митовима и легендама у којима се особине описују животињама. Веровали су да животиње играју важну улогу у проповедању кључних животних лекција млађим генерацијама. Дванаест знакова носе имена према следећим животињама: Гуска, Видра, Вук, Соко, Дабар, Јелен, Детлић, Лосос, Медвед, Врана/Сврака, Змија и Сова.

Ваш знак је: Дабар

Срећна боја: Жута

Срећни камен: Јаспис (врста кварца)

Срећно дрво/биљка: Детелина

Срећан дан: Петак

Срећно време: од 5ч до 7ч и од 17ч до 19ч

Подударни знаци: Детлић, Медвед и Гуска

Тотем поларности: Змија

Род: Корњача

Подсвесне жеље: Ослобађање од обавеза

Сексуална природа: Захтеван

Природа: Импулсиван

Избегавајте: Тврдоглавост и материјалну похлепу

Елемент: Земља са Ватром

Циљеви: Поседовање је сигурност

Сврха: Сређивање, здруживање

Позитивне особине: Реални, моћни и снажни ће успети

Негативне особине: Нетрпељив, себичан и неприлагодљив

Опис: Мото петог знака, тј Дабра је: „У напад, прилагоди и савладај.“ Ако желите да посао буде одрађен са највећим успехом, онда се морате ослонити на посебности Дабра. Веома проницљиви и склони стратешком размишљању, Даброви постају изврсни политичари и пословни тајкуни. Даброви су рођени у „Време раста.“

Што се тиче ваших осећања, у принципу сте преосетљиве природе. Пошто је ватра елемент који вам припада по рођењу ви сте исто тако и снажни, моћни и разорни. Поред свих ових особина, ви сте промишљени и домишљати а у исто време сте истрајни и тврдоглави. Непристрасност и моћ су кључне речи које вас најбоље описују. Ако на неком делу ваше личности треба порадити, то су прилагодљивост, иницијатива и саосећање.

2.верзија

Дабар: од 20. априла до 20. маја

У напад, прилагоди и савладај је Дабров мото. Пословни, завршиће посао са највећим успехом и самопоуздањем. Будући да је склони стратешком размишљању и да је проницљив, на Дабра се мора рачунати као на велику силу у послу и у борби. Свако би требало добро да размисли хоће ли се сукобљавати са његовом довитљивошћу јер му је ментална оштрина оштра као жилет. Даброви успевају да им све иде на руку али их жеља за принципом „биће по моме или никако“ доводи у непријатне ситуације. Да, најчешће су у праву, али би носилац овог знака могао мало да поради на тактичности. Одгојен у пријатном и васпитаном окружењу, Дабар може бити милостив, великодушан, користан и веран. Ако је остављен самом себи, може бити нервозан, плашљив, посесиван, арогантан и превише захтеван.

Даброви су одлични градитељи, управљају огромним бранама које могу да промене ток реке. Ово упечатљиво гледиште у сарадњи са водом гради аналогију да Даброви граде и наше снове.

У суштини, Дабар нам говори да верујемо у своје снове као да су стварни. Радимо на њима као да су стварност. Променимо ток живота тако што ћемо потстаћи наше снове да постану стварност.

Животињска симболика Дабра је у томе што се он бави грађењем живота око снова.

Симболика снова је додатно изражена код Дабра јер је претежно водено створење. А вода означава снове, психу, покрет, осећања, интуицију и подсвесно.

Симболика Дабра се огледа и у марљивом раду. Бране које они граде су понекад високе и по два метра и простиру се читавом ширином реке. Ова врста успеха се не догађа преко ноћи, нити се може догодити путем лепих жеља. Дабар каже: „Да, лепо је имати снове али мораш ида радиш на њима да би се остварили!“

Ипак, није све рад и ни мало игре у животу Дабра. Играње, уживање и игрице су такође симболи овог знака. Конкретно, Дабар дели квалитетно време са породицом. Ово је још један кључни знак за нас: подсећа нас да више мислимо на себе и на своју породицу.

Дабар не предлаже дебаланс, већ подстиче сређивање приоритета. Радити на испуњењу дугорочних снова је похвално али не по цену запостаљања пријатеља и породице. Тотем Дабра олакшава:

•  јасније разумевање подсвесних мисли и снова,
•  способност обликовања наших мисли како би нам биле корисније према потребама,
•  одлучност у праћењу снова,
•  марљивост у одржавању и стизању циљева,
•  избалансираност и прилагодљивост узимајући у обзир оно шта јесмо и наша очекивања,
• одвајање времена за себе, пријатеље и породицу. Људи у нашим животима су нам најдрагоценији.

Позовите дух свог Дабар тотема кад год:

• вам затреба подршка или инспирација у достизању циљева,
• се осећате лоше и потребан вам је енергетски подстицај,
• почињете креативне послове или градите пословне идеје,
• сте на окупу са породицом или пријатељима,
• вам затреба мало дисциплине у породици,
• вам треба јасније схватање снова или посвесног царства.

Астрологија Арапа

Арапска астрологија је један диван облик астрологије која вам говори о арапским особинама у зависности од датума рођења. Позната је и као персијска астрологија и једна је од најстаријих. Слично западној, састоји се од дванаест знакова.

Космички профил заснован на различитим сазвежђима која су видљива у различитим годишњим добима, дају запањујуће прецизан опис људи рођених у тим периодима. Арапска астрологија скоро перфектно открива утицај знакова на обликовање наших личности. Интересантан је алат који нам открива неке интересантне чињенице о нама самима. Дванаест знакова су: Хамал (Hamal), Савар (Sawar), Џавза (Jawza), Саратан (Saratan), Асад (Asad), Сунбула (Sunbula), Маизан (Maizan), Акраб (Aqrab), Куос (Quos), Џаде (Jadee), Далва (Dalwa) и Худ (Hood).

Ваш симбол је симбол сунца - Савар

Други знак у зодијаку, повезан је са материјалним задовољствима. Типична особа, рођена под овим знаком, је методична, спора, постојана и изнад свега, практична. Имате свој осећај за време и завршићете сваки задатак али сопственом брзином. Земља влада овим знаком. Будући да је земљани знак, укорењен је у реалности. Не стремите исупњавању снова на велики начин, већ сте пре за свакодневне активности које лагано испуњавају вашу идеју. Ви сте троми, издржљиви и веома одлучни да постигнете оно што вам се допадне. Међутим, изненађујуће али понекад се догађало да неке особе постају плен лењости, похлепе, сумњичавости и неприлагодљивости. Умете понекад бити веома тврдоглави, као какав бик!

Познати сте по томе што поседујете снажну вољу и висок ниво самодисциплине. У исто време, ако вас одведу у кинески ресторан нећете бити раположени за експериментисање. У суштини сте опрезни и волите да се држите опробаних метода у раду. Срећнији сте док трошите свој тешко зарађени новац него што размишљате о заоставштини истог. Резултати који су проистекли из ваших напора вам доносе далеко веће задовољство. Такође обраћате на сваки, и најмањи, детаљ и ништа вам не промиче. Посвећеност ка осигурању раскоши у свему је важно обележје рођених под овим знаком.

Пошто сте под утицајем Земље, осигурање ваших корена вам је веома битно. Укорењени сте у реаланости али и у осећају припадности. Ово вас чини веома добрим родитељем. Имате бескрајно стрпљење и идеални сте за рад са децом понашање приликом њихових излива беса! Волите своју децу, свој дом и имате урођену љубазност заједно са јаким заштитничким инстинктом.

Поред ових ту је још Ацтечка, који је скоро па идентична астрологији Маја, затим Тибетански хороскоп који је, логично, негде па као кинески, као и грчки и вавилонски с тим што сам о њима пронашао шта су али не и значење мог рођења у њима па се и нисам бавио истима више од ових пар редова.

Дакле, шта би све ово требало да значи? У принципу, сваки од ових хороскопа би могао да има смисла само ако се посматра понаособ. Заједно, дају једну веома конфузну слику о мени. Мало волим да владам, па сам мало повучен и слично...  Да не спомињем како испада да и немам лоших особина. Ја јесам нека личност, са одређеним особинама, добрим и лошим, и то би требало да је свака од ових астрологија бар малкице погодила. Јесте, добијао сам својевремено мишљења од појединаца да би требало да ми се уради детаљнија натална карта па да то има смисла, али ето, нисам то одрадио.

Оно што се провлачи кроз све ово је жеља људи да имају увид у будућност. Неко се роди тад и тад, па му ураде наталну карту или исчитају хороскоп и онда знају каква ће особа да буде. Чуо сам да Јапанци свом хороскопу дају велики значај па чак и циљају да не добију дете кад то "није повољно!" Све особине су приписиване ономе што је било значајно у животима у то време. Кад би неко правио неки нови систем у данашње време, вероватно би знаци хороскопа били рецимо: Компјутер, Интернет, Телефон, Ауто, Авион, Струја, Пиштољ, Новац, Фудбал, Даљински Управљач...

Да ли нам је заиста толико битно да знамо "какви смо", тј да нам то неко други каже на веома суптилан начин? Зар је самоспознаја умрла? Или се никад није ни родила? Тешко ми је да поверујем да човек као људско биће никад није био у стању да схвати самог себе већ су ту увек биле лагарије овог типа или је то увек био у интересу стицања моћи... племенске, међудржавне, новчане или пак контролисања масе кроз вагање  добрим и лошим особинама (кад је народ незадовољан висином пореза ти објавиш да је ово година просперитета а кад је теби лоше најавиш зло и наопако). Они келтски друиди су ми по том питању најсумњивији. Дрвеће постоји и ко може да тврди да неко дрво воли нешто, или још важније не воли, па га се ваља тада мало причувати и да има доказ за такву тврдњу у оно време? Само врачеви... Сујета је опасна алатка мада ја не бих занемарио ни страх. Није мали број људи који ово не сматрају забавом као ја.