Ох, боже, какав дан! Колико се тога издогађало за ових десетак сати. Да ли је могуће да нормалан човек толико тога може да одради за само један, једини дан...? Тамо, па овамо, па удовољи овоме, ономе, али не! Боље што пре под туш па на починак. Доста је било размишљања за данас. Свако има право на одмор па и тело, заједно са ово мало душе што је преживело ове ненормалне навале обавеза и помешаних осећања. Сутра се не ради, напокон.
Да ли је могуће да је већ дан? Ноћ као да је пролетела. Умор је потиснуо и снове. Ништа се није стигло догодити у глави целе ноћи. Какав невероватан осећај пролазности времена које нам својом брзином задаје велике муке док смо будни. Сунце је почело да боцка кроз затворене капке и да штипа образе умилном топлином. Мммм... Протезање, лагани поглед око себе кроз стан и на крају кроз прозор у сунце. Тешко га је гледати али нека га, нека греје и сија, поштено одрађује свој део задатка. Колико ли је сати? Где ли је та проклетиња која служи злом господару свих нас, Времену, где ли се затурио? Други поглед кроз стан и нема га. Није тешко видети цео стан једним погледом јер ових двадесетак квадрата и немају неке скривене ћошкове а опет га нема. А и нека га нема. Данас је нерадни дан. Без обавеза. Опуштено...
Никога поред коме би се могло пожелети добро јутро али ипак, устати се мора. Ако ни због чега другог оно бар због пуне бешике. То никад није био проблем. Пражњење исте причињава предивно задовољство. Моменат пре него што крене и... ево га... Мали трзај језе низ леђа и осмех је на лицу. Пљус, два водом, пешкир, поглед кроз исти у огледало и лице је опет ту. Само нешто није у реду. Облик, боја, кључни делови су ту али нешто ипак није у реду. Нешто са очима није како треба. Блистају се, да, али нешто им недостаје, нешто их чини тужнима. Ваљало би ту душу поправити већ једном. Унаказиће очи до краја! А лепе су, плаве... баш би била гре`ота да их душа и даље квари. Тренутак, или два, замишљености је нарушило тело јављајући се из трбушине. Рече: „Касније. Време је за кафу а можда и за неке протеине, витамине и шта ли већ има у фрижидеру. Душа ће касније доћи на ред. Сад ја!“ Јесте незахвално ово тело! Кад год душа дође на ред оно се пробија силом на прво место и потискује туђе потребе! Добро, добро, де... ево и кафе и хране и, ма на` ти свега! Наједи се, `ајде!
Кафа, она права турска, јака, црна, без млека и шећера, се за време јела фино прохладила. Сркати је при овој температури значи само навику сркања. Није врућа, није ни хладна. Таман! Дим скупог дувана испуњава уста и ноздрве, дражи непце, затим срк, два црне течности умањују тај надражај на довољну меру поред отвореног прозора и потом дубоки удах пролећне јутарње свежине. Ах, лепо ли је... Па опет. И још једном. Ух... Него, јел то време стало? Сата и даље нема на видику. А и коме треба тај понизни слуга у овом тренутку.
Поред подигнутих ногу на симсу прозора стоји и једна саксија. Не рачунајући неизбежне инсекте у ово мало квадрата, ова Афричка љубичица је друго живо биће у овој пећини са једним прозором. Само што она не воли ни кафу, ни дуван већ само воду. Не воли ни да се мази. Не прија јој. Одма` се наљути и поломи грану. Није баш неки другар. Али је ту. Шта је ту је. Шепури се својим омаленим али бројним цветовима тамно љубичасте боје. Кад се мало боље поразмисли, није јој ни лоше овде. Цвета ли цвета. Да може да прича, ко зна шта би рекла. Мада, добро је што ћути. Има и тишина својих предности. Врло често је подцењена. Јучерашњи дан је и овако и онако био превише бучан па је ова тишина веома благодарна. Ваљало би је залити.
Одједном тело престаје да ужива у свему овоме. Ноге постају тешке, капци још тежи и све је накако тешко. Шта се збива? Који му је? Па било је хране у изобиљу! Ни доза кофеина није изостала. Можда је могло без никотина али нерадни је дан, нема никога коме би сметало, дозвољено је... Сваки покрет почиње да боли али некако изнутра, онако мучки. Ноге се једва померају, руке издају, ни сто ни столица не нуде довољно упориште за масу од готово сто кила меса, костију и крви. Тетурање по стану се завршава спуштањем у онај исти ненамештени кревет у средини стана. Шта се догађа? Ко ово изазива? Која је поента свега овога? Болест? Али зар она не би требало да боли? Ово је неки непознат бол, недоживљен до сада. Стиже изнутра али му је тешко одредити извор. Инстинктивно скупљање у положај фетуса испод покривача само говори да је по среди велики проблем. Зашто? Шта је бре све ово? Иако је сунце фино угрејало, покривач је неопохдан, тело се не дâ загрејати довољно. Да ли због скупљања тела или нечег другог суза је клизнула низ лице као да је истиснута. Убрзо још једна. Очи су, дакле, кључ проблема. Кроз њих мука излази. Али која? Ужасавајућа непознаница обузима све више и више. А сузе добијају све више другарица. Једна за другом. Јастучница је добила влажну мрљу али ко за то мари кад нове само стижу. Очи... очи... који ли проблем њих мучи? Ах, мајко мила па јасно је! Души је прекипело. Не жели, или не може, више да се стиска. Тражи одушка својој муци. Она је та која боли! Она је та која све ово изазива. Зашто? Једноставно питање али одговора нема а ова једна, једина реч одзвања ли одзвања кроз главу док се ехо исте само појачава. Чиме ли је душа овако намучена? Унутрашњи бол никако да спласне. Стиска сад и груди а тело се грчи и све је тромије и слабије... Крик бола се пролама кроз уста и одбија се од ових ужасно блиских зидова који се чине да су све ближе и ближе. Одјек се враћа, изазива још један који још дуже траје. Ово је сада већ урлик! Напокон... бол се спушта на подношљивији ниво... сузе лагано пресушују... руке се лагано опуштају после грча... колена се одвајају од стомака, попримају нормалан облик... а прекривач постаје сувишан... Нежни окрет на другу страну и прелазак погледом кроз стан а у њему мрак. Зар је већ ноћ?
На столу је остала шољица са осушеним црним талогом, скупи дуван се претворио у пепео а прозор и даље зјапи отворен. Пролећни поветарац уноси прохладан вечерњи ваздух, ваљда остатак од зиме, који просто опија. Помешан са измученим телом гура у сан...
А љубичица? Није заливена. Ваљда ће преживети од сутра. Ваљда ће сутра бити неког да је залије. Неког ко ће имати воље да помогне другоме да живи.
П.С.: Размишљао сам се да ли да овај давно откуцани текст објавим... Требало је да буде први још кад сам отворио овај блог налог али ето, није. Имао сам до сада два оваква тренутка беспомоћности. Можда ћу имати још неки, не знам, надам се да нећу, али се један од та два догодио, не тако давно, баш на данашњи дан.
ОдговориИзбришиPošalji ovo MŠ-i na mejl, ima da se izbedači pošto već skoro godinu dana pokušava da napiše 'vako nešto. ČD
ОдговориИзбришиOvo što si opisao gore je, za mene, najodvratnije stanje koje postoji. Sećam se onog perioda kad sam spremala ispit, letos. Bila sam sama danima. Nisam izlazila napolje, nisam se ni sa kim viđala, stan mi je bio u haosu, po čitav dan u pidžami, među knjigama, u kanti za smeće kutije od kineske hrane koju sam naručivala. A pre nego što legnem u krevet spopadne me neki grozan osećaj i jedva čekam da zaspim. A onda sve ponovo. Fuj! Najduža nedelja u mom životu. Kada sam došla na ispit, mentorka je izvalila da nešto škripi, pa je posle ispita ostala sa mnom nekih dva sata. Mislim da sam se nekako promenila posle toga. Bila sam toliko očajna, da sam se rasplakala pred njom. Totalni napad malodušnosti! Užas! Bila mi je grozna čitava situacija, ja se trudim, trudim, a nema šanse da pronađem posao ni u najcrnjoj zabiti 400 km od kuće. Noću učim, danju spavam ili ne spavam, zatvorena u 30 kvadrata, saaaama. Delirijum! Anksioznost u svom najgorem obliku! Bledo lice, vrti mi se u glavi, trne mi glava, ruka, nemam vazduha, kad legnem u krevet, trzam se, pa se budim okupana u znoju. Brate, k'o ona psihotična stanja iz MŠ bloga. Da mi nije bilo đuvegije, verovatno bih se obratila stručnjaku. Neka priča ko šta hoće, ali ništa ne može da te izleči kao prisustvo voljene osobe. Nadam se da ne čita ovo, pošto "uživo" i nisam baš toliko ekstrovertna osoba da bih mu ovo sve ispričala. ČD
Ma sve je, ama baš SVE, za ljude... pa i ovakva stanja. Još ako traju samo dan ili dva, u njima se (ozbiljno to mislim) dâ i uživati. Kao što nas izraženi trenuci sreće čine svesnim toga da smo ŽIVI, tako nas i trenuci kad smo "niže od podruma" podsećaju na to isto. Kao što je "radoznalost ubila macu" tako je i "ravnodušnost ubila čoveka". Najgora je ravnodušnost... onda smo stvarno samo hrpe mesa, krvi i kostiju...
ОдговориИзбришиLjudi se dovijaju na razne načine da prebrode te (kratkoročne) trenutke "bespomoćnosti". Svi mogu biti efikasni a samo treba izabrati onaj koji odgovara. Neko će prespavati takav dan, neko će biti fizički aktivan, neko će slušati muziku a neko čak biti i kreativan i baciti koju reč na papir ili ekran. Opšte je poznato da su najbolji poetski i prozni tekstovi nastajali baš iz stanja kad nije sve potaman. Pa zar nije ovaj aktuelni blog dokaz tome?
Uh, znas da sam imala ovakvih momenata. Puno u prethodnih 5 meseci.
ОдговориИзбришиDanima mislim da mogu od bola da pobegnem. Potrebna je samo jaka logistika, dobra organizacija, brizljivo planiranje svakog slobodnog momenta. I ide tako, par dana ide. I u neko doba primetim da tuga vise nije iza mene, da je nisam prevarila i ostavila za sobom. Onda neko vreme trcimo paralelno. I to se podnese, nije ni to neizdrzivo. Onda me uhvati za ruku, ali ne dam se. Mozemo zajedno jos malo. I onda mi odjednom, onako kurvanjski, podmetne nogu, i padnem, i onda me istina krene udarati u lice rukama i nogama.
Onda se desi dan kao ovaj tvoj. Probudim se i odmah mi je sve jasno. Sve sto sam do sad uradila, vise ne vredi. Vracam se na pocetak, pa sve ponovo. Boli isto kao prvi dan, obuzima isti ocaj, drma isti strah. I onda se prepustim pa kako bude, nek pobedi jaci. Druga opcija ni ne postoji, nemam izbora. I dan bude tacno takav kakvim si ga ti opisao.
Kuma mi kaze da takvih dana vremenom ima sve manje. Ne nestaju, ali se proredjuju. Nazalost, ne gube na intenzitetu. I moras se navici na njih. Ali da boli, boli. Pakleno.
U pravu si Mirkoni - nema vrhunskog, pa cak ni dobrog, umetnika a da nije upoznao bol. Rusi su najbolji primer, mada nisam njihov fan kao sto znate :))ali to im se ne moze osporiti.
ОдговориИзбришиU ovom tekstu je takvo stanje baš dobro opisano. Ne bih se složila da je to ravnodušnost. To je bezvoljnost praćena nekim tupim osećajem, koji, iako je tup, kida želudac. Mislim da je to ono što nazivaju frustracijom. Meni je to neviđeno smetalo pošto nisam osoba koja je često pod nekim stresom ili koja se često bori sa frustracijama. Ne prepuštam se lako negativnim dražima, ali sam u jednom periodu skroz pukla. Ne dozvoljavam sebi da se osećam bespomoćno, očajno, pa me valjda još više bezumi činjenica da sam dopustila sebi da me opkole neki prividi bezizlazi. Baš volim da sam srećna. Ovo naglašavam zato što poznajem neke koji obožavaju da cmizdre i kukaju. Lajko ima rođaku koja ga teroriše svojim pričama. Nema dečka, nema pos'o, nema volje, nema želje, nema para... Po priči bi se reklo da je riba kao Oblomov (ako je neko čitao knjigu...).
ОдговориИзбришиEvo, nisam videla šta je Svuš napisala, ali smo mislile na isto. Oblomov je upravo ta priča. Mada, ima i gorih. Rusi su brutalni u opisu tih stanja. Nije ni čudo, ljudi su iz Rusije. ČD
ОдговориИзбришиEvo kako se snašao Gustav (iz čuvenog mađarskog crtaća) kad je jednog dana osetio bespomoćnost i beznađe...
ОдговориИзбришиhttp://www.youtube.com/watch?v=b3ymGcDskys
P.S. Mene bi, da sam u bedaku, samo to da čujem ovu muzičku temu iz "Gustava" bar malo pridiglo. Svi preko 30-te garantovano tu melodiju (a i crtani) imaju u malom mozgu a možda i neko mlađi...
Nisam u životu gledala. Ali, genijalno je.
ОдговориИзбришиLomi, pogodi me pravo u centar. Ima vec deset dana kako ne mogu da se otgnem ovom depresivnom stanju. A kako bi Lajka rekla i ja sam jedna od onih osoba koje vole da budu srecne i nikako ne uzivaju u ovakivim trenucima. Inace sam vrlo pozitivna, negativnost se vrlo rijetko moze cuti iz mojih usta. Osjecam da neke stvari nisu u redu ali ne uspjevam da provalim tacno sta me muci, a neke stvari za koje znam da me muce nije uopste lako prekinuti. Prosto ne znam kako da se izbavim, ne ide mi nikako.
ОдговориИзбришиIsta sam kao Gustav u ovom trenutku.
ОдговориИзбришиZnaš kako, Hyp, probudila sam se sa stravičnom glavoboljom, vi sinusi ne popuštaju. Režala sam na kevu celo jutro jer moram da sastavljam neki sažetak rada, a to veoma teško ide s glavoboljom. Keva me odvukla u kupovinu, ja nakupovala ukrase za jelku, nebulozice i već mi lakše. Sad sam se setila da sam kao klinka često i pravila ukrase, pa sam planirala da kupim materijal i da se bacim na posao. A nakupovala sam i zdravu, dijetalnu 'ranu, izbegavam duvan zbog glavobolja i sad mi sve izgleda mnogo bolje. Hoću reći, nekad nije potrebno praviti neke revolucionarne promene, prebrišeš prozor i već je bolje. :)
ОдговориИзбришиE, da, ovakva stanja su ucestalija tokom praznika. Sad znam i zasto :(((
ОдговориИзбришиUf! Svuš, izvini što sam ti stala na muku. Možda praznici, koji najviše služe porodičnim okupljanjima, i nisu baš najbolji primer. Jbg, nisam razmišljala.
ОдговориИзбришиI stvarno više neću da idem na onaj Blicov blog. Nije to za mene. Svaki put kad odem, nabasam na blog Jelene Milić i tamo se s nekim posvađam. Prvo sam se svađala sa Bobanom Zdravkovićem, pa sam se svađala sa nekim likom koji je napadao Lomija za Seku Aleksić, a sad sam našla nekog autorkinog dupelisca. Majko mila, povadiše organe ljudima, a ona žena piše o tome kako sad Jeremić likuje. Dvolična je. Kad je pisala blog o Srebrnici, bila je iz fazona kako zločine nad Srbima ne treba pominjati da bi se opravdali zločini nad Muslimanima. S tim sam se apsolutno složila. Ali, brate, sad ona u blogu koji treba da govori o Hašijevom trgovanju organima pominje masovnu grobnicu Albanaca u Batajnici. Stravična jednostranost i licemerje.
ОдговориИзбришиDa Lajka više ne ide na Blicov blog? Nema šanse! Ja na tu minu neću stati (kao "neki"). Možda se na pojedine blogove neće više ići ali na celu sekciju... nemo' se lažemo!
ОдговориИзбришиP.S. Lajka, svaka ti čast što si juče mogla, uz glavobolju, da ideš na gospođin blog. Mene bi pre zabolela glava od onih tekstova... A možda si samo "klin izbijala klinom"?
Draga Lajka, sad je meni glupo sto je tebi glupo i sto se osecas lose. Stvarno nema potrebe da se izvinjavas, pa nisi ti kriva za praznicnu depresiju (moju ili bilo ciju). U stanjima kao sto je ovo moje, svasta moze biti okidac i to prosto ne mozes izbeci. Ako odlucis posle neke licne neserece da nastavis da zivis, onda se moras na svasta pripremiti. I na praznike, i na tudje svadbe i na tudje rodjendane i slicno. Zivot ne staje i moras da naucis da se izboris s tim.
ОдговориИзбришиNekoliko puta sam gledala film "Love actually", bio je ranije da se kupi CD na trafici, i to mi je postao jedan od omiljenih filmova. Deluje tra-la-la, ne opterecuje mozak i idealan je za pogledati u vreme ovakvih praznika. Ali i u takvom filmicu ti vidis da se npr uz istu pesmu na jednom kraju grada neko raspada zbog neke licne nesrece dok na drugom kraju, u drugoj kuci, neko prezivljava najlepse trenutke koje ce pamtiti celog zivota. I to je stvarno tako, tako zivot nekako namesti, samo je pitanje gde si ti i gde ce tebe staviti. Jbg.
Pogledaj ga u nekoj pauzi, ja ga preporucujem svima. Igra Hju Grant, Kira Najtli, Ema Tompson, Lajam Nison, Kolin Firth, ma puno poznatih faca.
Kud se dede gazda ove kafane? Nema ga da se oglasi, pa misevi sami kolo vode.
ОдговориИзбришиAko je u minus fazi, onda mu je oprosteno.
@Mirkoni
ОдговориИзбришиVerovatno lažem. Ne mogu da se setim da li sam tekst čitala pre ili posle glavobolje, ali se sećam da sam dobila napad. Prvo, tekst je neorganizovan, nabacana masa informacija bez reda i smisla. Tekstovi uvek predugački, napisani stravičnim stilom. Što se tiče pravopisa, MŠ je BOGINJA spram nje. Ova žena je toliko nepismena, da oči ispadaju iz glave da ne bi gledale to.
@Swoosh
Tačno je da moraš nastaviti da živiš. Ali, verujem da je u narodu godinu dana žalosti s razlogom običaj. Naravno da žališ celog života, ali taj prvi godišnji krug je najteže preći, sigurno i zbog svih tih datuma koje si provodio s nekim,a sad više ne možeš. Evo, ja sam se naježila pri samoj pomisli. Nisam gledala film, možda ti jedared odradim. :)
Ja cu da vam ispricam pricu,istinitu(nazalost).
ОдговориИзбришиSve se desava pre dva dana.Na Sv.Nikolu.Pozvani smo bili kod prijatelja na slavu.I sve onako uz svijecu,bogatu trpezu,druzenje,teklo je besprekorno.I vec pred sam odlazak,pozva me D.na trenutak u dijeciju sobu(skoro su dobili dijete).Zatvorise se vrata,i sve ono stanje bola,koje je Lomi opisao,se izlivalo iz njenih ociju,bez suza,gosti su tu,ne smije da place...i kratko,nepovezano,isprica mi pricu.Skoro je sa muzem,M.isla na domor,na rodjendan i krstenje,i kod roditelja.M.je ostavio kod njenih,sa pricom da ce doci po nju.Sretna ona,roditelji,prvi put vide unuka.Proslo je dva dana,a M.nema.,a trebao je da dodje po dogovoru,Na telefon se nejavlja-zove rodbinu,prijatelje,slucajno jedan dalji rodjak joj rece da ga je vidio i da je danas na putu za Njemacku.D,se odsjekle noge,jer je pomislila da se desilo nesto strasno,npr.familiji u Njemackoj.i desilo se ali ne njima nego njoj,jer muz je ostavio,nju i dijete od pet mijeseci kod njenih roditelja.Da se odmori,razmisli sta ce,ne moze da spava od bebinog placa,malo su uleteli u sve prebrzo,prica on njoj,a usput joj je uzeo pasos,njen i bebin.Zavlacio je tri dana sa tim gdje su pasosi,kada mu je vec ocajna,pocela da prijeti sa milicijom,advokatom(blefirala je).Ostavio ih je tu,u kuci,sakrio ih je.Uz sve,beba neprestano place(imala je upalu usiju),ova sludjena nije ni primjetila),misleci da beba place zbog promjene sredine,njenih suza i uznemirenost.Haos u roditeljskoj kuci...prate je na astobus,ovaj nece da dodje po nju,a ona mora natrag...sve stvari za bebeu su u njemack.,njene,nije nosila puno,jer su posli na odmor od nedelju dana.Njegova majka i sestra su je docekali,niko nije imao pojma sta je uradio ni da se vratio bez njih...beba je zaginula tesku upalu usiju,ali sada je dobro.On kao da ima amneziju,to kao da se nije desilo,zaboga,pa pravio je slavu,zvao goste,sve je gurnuo pod tepih,zeni neda odgovor,zasto visi sa svih strana,on se drzi odgovora(opravdanja)da je pod stresom.Sjecate se onih isjecaka iz filmova,kada je sve kao usporen snimak,sve se nekako razlijeva,glasovi su oduzeni,nejasni-tako mi je sve u sekundi bilo kada sam se vracala u tu istu sobu,za porodicni stol,ipunjen tradicijom i ljubavlju-kako je to sve ironicno bilo.Gledam njega,i ne mogu da vjerujem da ga uopste ne poznam...uhvatio mi je pogled i opet me pita isto kao i kad je dobio sina,kako to da beba ima plave oci i kosu,kada u fasmiliji niko nema,i opet isto,ma radit ce on dnk.test,mozda to nije njegovo,i to ponavlja nekoliko puta,a mali isti on.I pre mi je to smetalo,to potezanje istog,jer sam mu davno rekla da se bebama kako rastu dosta toga mijenja,normalno i boja kose i ociju,kasnije se definise.Pozurila sam moje,i onako se kretalo kuci.Mom dragom nista nisam rekla,ni rijeci.Nosim ovu pricu,kao kost u grlu vec dva dana.I bol,i nevjericu,ocaj te zene.
Ovakve se price valjda i ispricaju u kafani.Gazda meni nesto ljuto,da probam da sperem ovu kiselinu u grlu.Daj nesto da sprzi!
Tina, ta tvoja D. je nabasala na totalnog idiota. Da sam na njenom mestu, pokupila bih se, otišla, a dotični magarac ne bi video ni mene ni dete u životu. A to sa bojom očiju je apsolutni hit. Meni zvuči kao da je čovek blago retardiran, a ona isuviše uplašena da bi ga ostavila. Na nesreću, mnogo je takvih žena još uvek. Svima njima je najveći strah da će ostati same, bez muške pomoći i zaštite. Sve su spremne da progutaju samo da ne bi bile ostavljene, a još se i plaše toga da ih nijedan muškarac ne bi hteo sa detetom. Nadam se da će se tvoja prijateljica trgnuti. Teško je, ali mora da shvati da će imati bolji život i kao samohrana majka nego sa takvom protuvom. Heeeeej, ovo je tek početak, najlepši deo braka, dobili su bebijanera i, umesto da bude presrećan, on se pita da li je to njegovo dete i ko zna šta. Tj. nada se da dete nije njegovo da bi se rešio "tereta". Takav ni ne zaslužuje porodicu i suprugu. Magarčina!
ОдговориИзбришиДобро јутро драги гости!
ОдговориИзбришиНисам био у некој великој минус фази али сам имао којекавих глупавих обавеза. Јесам био мало снужден, датум ме јебе сваки пут али је све боље и боље.
Елем, ускоро ће католички Божић и све фирме се лагано али сигурно затварају. Скоро па нико и ништа неће радити до краја године. Али, враг не мирује. Прво су ми отказали телефонски пакет који сам имао. Све је регуларно плаћано али су они одлучили да им се више не исплати па га укидају. Шта ћу, зовем их, договарам се са којекаквим полукретенима и дођем до решења. Иначе одговори су ишли од "Жао нам је, више немате права на било какав повољан пакет..." до "Изволите, који бисте желели?" Лудило! У свему овоме сам телефонски апарат је почео да ме зајебава. Самовољно и без питања и дозволе је увео систем "радим кад хоћу!" Нас двоје сумњамо и на модем али видећемо. Нешто ће се морати мењати. Даље, рачун који је моја малена отворила код банке, жиро-рачун, за уплате којекавих додатака за труднице и дете нешто није добар. Тј немају све податке. Опет је било зови ове, па зови оне. Подсећам да телефоне за све то време ради како и кад хоће... Затим, стигао ми је нови уговор за осигурање аута. Срећа те је нисам морао звати јер је све било како треба али чини ми се да ће бити по који позив после нове године, чини ми се... И на крају, јуче сам имао два позива. На мобилни, срећа! Један од другара и колеге из бивше фирме. И он сад ради за неке треће а они траже људе па ме пита да ли бих ја мењао посао и слично. Одговорио сам му у стилу Здравка из рекламе за "Јелен" пиво: "Ништ` ја ту не б`, дир`о!" Мирко је на путу па... нека за сада. Други позив је био од фирме за матичне ћелије. Време је да им кажемо хоћемо ли или не. Одложио сам одлуку за 3. или 4. јануар. Значи... јебе кеву колико тога се издогађа за ових неколико дана! Свима је сад у пар дана пре Божића стал ода све реше! Где сте били целе године, маму вам јебем, а!?
ОдговориИзбришиУспут смо пазарили колица за Мирка, ауто-седиште за њега и гомилу којекаквих ситничарија. Е то ми је пријало! Да могу да нацртам дијаграм свог расположења ових дана, изгледао би као кардиограм тешког срчаног болесника...
Пиће за све!
Свуш, нисам имао намеру да било коме извлачим нека прележана осећања већ сам једноставно хтео да на неки начин обележим ову недељу. Да није била недеља, текст би био ванредно објављен. Хтео сам рећи да те разумем али то већ знаш па нећу даље причати на ту тему јер би то било по мало и патетисање, а то ти баш не треба.
ОдговориИзбришиТина, она твоја прича је јуче скоро цело послеподне била тема у мом стану. Малена и ја смо доста полемисали шта би требало или не. Онда је Лајка проговорила и сасула доста тачног и искреног са чиме би се и нас двоје у потпуности сложили. Предлог моје малене је био да проба да извуче коју корист за себе, зна она коју, па да га остави кад се најмање буде надао. Биће да ми се жена води крилатицом: "Освета се сервира хладна." ;) Ја сам за то да се окрене и оде. Где год! Биће јој боље него поред мајмунчине који ће нестати кад јој буде највише требао. У сваком случају, предлог свих нас је да иде од њега. Разумем ида је можда пошла с њима јер није имала боље решење и бољи излаз из евентуалне муке коју је имала у животу, капирам то, упознао сам један брачни пар који је заједно јер је његова мајка рекла: "Е кад си знао да заводиш тамо и кад си знао да је доведеш овде, има да будеш мушко и да будеш њен човек! У супротном, терајте ми се обоје из куће!" Живела је пре без њега, моћи ће поново. И нека се не брине да је неће нико хтети са дететом јер као што рече један мој колега: "Ја кад бих се поново женио, оженио бих неку са дететом. Па и на пијаци више вреди крава са телетом него без њега, јел тако?" Пуно ти њу поздрави и реци јој да не бере бригу за будалу већ да чува то дете.
Mirkoni me je podsetio na nešto kad je prosledio onaj link: http://www.youtube.com/watch?v=fqLvbpcsPj4
ОдговориИзбришиA evo i pesmice o tome kako frustracije izazvane ljubavnim problemima mogu dovesti do stanja koje Lomi opisuje:
ОдговориИзбришиhttp://www.youtube.com/watch?v=Va0vs1fhhNI
Uh Tina, koja tuzna prica. Nije mi jasno kako muskarci mogu da budu takvi slabici. Skoro po pravilu ostavljaju zenu ako se dete rodi sa nekim problemom ili ako se zena tesko razboli, ako mi verujete samo u blizem okruzenju imam bar desetak takvih prica. A da ne pricam o tome kako varaju jer zaboga osecaju se zapostavljenim nakon rodjenja deteta.
ОдговориИзбришиVolela bih da cujem i od muskaraca u ovoj kafanici, sta misle o tome. Zasto "vam" u presudnim trenucima u zivotu nedostaje petlje,zasto je najlakse da sazaljevate sebe i "kurvu sudbinu" i za glupave postupke uvek pronalazite opravdanje?
Сањчи, примери постоје али немој да генерализујеш. Ја нпр не познајем било кога који зна за такав пример. Породица ми је и са једне и са друге стране широка па опет немам таквих примера. Чак знам и за једну мајку која је мужа оставила јер није хтела да јој дете одраста у Београду... иако је имала све. Нису у питању само мушкарци, нити само жене.
ОдговориИзбришиПроблеме ове врсте видим само у недостатку комуникације двоје људи. Заједно су а не познају се. Скривају једно од другог којекаве мисли и надања. Као да ће све само од себе да се реши. Неће! Започну заједнички живот, па затим и дете а нису раскрстили ни са основама дељења судбина. Зашто? То је питање које треба поставити и једној и другој половини.
И на крају крајева, ако не иде, нек` се лепо разиђу! Сви су спремни да се јадају и правдају системом "шта ће бити са дететом?!" Шта, шта ће бити!? Одрашће као и свако друго али ће бити болеснијих схватања ако одраста уз сјебану "породичну" атмосферу него ли уз једног "нормалног" родитеља! Мож` мислити! Дете... јадно... Фуј! То кад чујем, умлатио бих онога/ону ко то изјави! Ако се бринеш за дете, па брини се, воли га, пази га, мази га, научи га да се сналази на овом свету, пренеси му своја запажања, обајсни му да не прави грешке какве си сам правио/ла! Немој га сажаљевати и у њему потапати своје неспособности. Буди одрасла и одговорна особа! Е ако то можеш поднети... МРШ!
Јеби га, Сањчи, нема код мене трте-мрте. Само трте! ;) И као један од мушкараца овде, рећи ћу ти да никада нисам сажаљевао ни себе ни судбину. Само сам себе кривио за своје поступке и резултате. Можда бих боље у животу прошао да сам био другачији али не жалим се. Добро ми је.
Хтедох рећи "ако то НЕ можеш поднети" :) Извињавам се, откуцах у даху и афекту.
ОдговориИзбришиNe generalizujem, jezim se generalizacije, ali nisi svestan koliko znam takvih slucajeva. I namerno sam -vam- stavila pod navodnike, bas da ne budem pogresno shvacena:).
ОдговориИзбришиA to, ostajanje zbog dece ili deteta, NAJGLUPLJA stvar na svetu. Izveo me dever iz takta pre neki dan kad je izjavio i "ostao ziv" da on misli da ako ne ide brak ipak treba zbog deteta izdrzati makar do detetove 6-7 godine. Kao trpeo bi sve do tada. Cuj gluposti!!!!!!
Svaka cast tebi Lomi, da ne bude sad da sam ogorcena, znam i lepih i svetlih primera, ali znas kako ljudi mi se obicno vise jadaju nego sto se hvale. Jebi ga, takav mi horoskop. Da budem rame za kukanje.
Takodje mi je glupa i ona varijanta, kao ostavio te muz, ili hoce to da uradi i ti sad za inat ne das mu da vidi dete. Ili varijanta "Da ga pustim, ma ne dolazi u obzir, uzecu mu sve do dinara" "Ja sam se mucila za to, necu da neka kurva uziva". To mi je bzvz. Ako nema ljubavi,postovanja... ne treba mi nista materijalno. Zato necu nikad dozvoliti sebi da zavisim od muza (hvala Bogu, imam tu priliku). Volim ja njega najvise na svetu i on je covek mog zivota ali jebi ga, zivot je takav, nikad ne znas sta te ceka, mozda ja vise ne budem zena njegovog zivota:)
I da, jos nesto, uzas mi je od one recenice "Ma ko ce nju sad".Kao da zenama prestaje zivot kad napune ____(dopisi po zelji:)) godina/rode ___ dece....A muskarci su momci i sa 60. I zene se klinkama od 25 (Lecic-Radulovic) i glavne baje su u kraju.
I ja otkucah u dahu:). Da sam pricala ovo bi bio monolog:)
@Sanjči i Lomi
ОдговориИзбришиNaravno da ne treba generalizovati, ali činjenica je da su muškarci češće ti koji varaju, češće ti koji kukaju kako im nedostaje ovo ili ono. A glavna je fora kako im fali vazduha, kako su se pokajali što su se ženili itd. Naravno da nisu svi takvi, ali je fakat da ih ima veoma mnogo. A u tim slučajevima je uglavnom obrnuta situacija od one koju taj "nesrećni" muškarac predstavlja pošto je žena ta koja je zakovana za kuhinju, za krpe, sunđere... Uf! Svačega sam se nagledala među svojom rodbinom pre svega. Moji su iz Bosne, i keva i ćale, ne bih volela da mi Tina i Hypi zamere, ali Bosna je veoma konzervativna i žene su često tretirane kao robovi. Barem na osnovu onoga što sam ja videla. Imala sam sreću, moj otac je sušta suprotnost. Štaviše, toliko me je razmazio, da je to nezdravo. Ja znam da ovu kafanu posećuje samo zdravorazumna muška čeljad, ali to nije baš prava slika našeg društva u celini.
@Sanjči
ОдговориИзбришиSituacija koju je Tina opisala je specifična i u toj situaciji pomenuti otac nije sposoban za staratelja i ne treba da ima veze sa detetom. Tu se ne radi o inaćenju i pretnjama, već o realnosti i o tome šta je najbolje za dete. Otac koji ostavi svoju porodicu, voza se po pizdincima danima, a posle doživi "amneziju", nije podoban da bude staratelj. Kao takav, može da bude samo loš model svom detetu u odrastanju. Pogotovo kad se uzme u obzir to da imaju muško dete. Čovek koji hoće da uradi dnk analizu zato što neopisivo želi da to dete nije njegovo je najcrnja liga i ne zaslužuje da ikada u životu bude roditelj.
I ja bih volela da su stvari drugačije, ali pogledajmo kako stoje stvari u realnom životu. Venčaju se, dobiju dete, to vremenom počne da guši muški slobodni ili, što kaže MŠ, petropanovski duh i onda ih smori da "jedu kupus" svaki dan i krenu u akciju. Tu se uvek nađe neka tupava klinkica od 18-19, koja se mnooogo loži na oženjene muškarce i tu bude kraj braka. Ona ostane sa detetom, on oženi onu tupsonku, vremenom se i taj brak raspadne, ali nebitno. Ako mislite da lupetam, samo se setite koliko ste puta čuli da je on nju ostavio zbog druge (vrlo često i mlađe). Mislim da su žene dosta krive za takvu situaciju, sve smo dozvolile muškarcima, bukvalno SVE. Muškarac može da te kinji, da te vara, da se opija sa društvom dok ti ribaš podove, da se dernja, da te bije, ako treba, može i da te ubije. Sve smo to same dozvolile, gledam to svaki dan. Drugarica je bila u veoma dugoj vezi. On je nju varao kad je stigao, izlazio bez nje svakodnevno itd. Ona se zainati, hoće da ga šutne, on počne da cmizdraka i eto. Bez obzira na to što je vara i što je nezreo, ona je ubeđena da on nju voli. Ta, ideš!
ОдговориИзбришиTekst je takav da od nejga mozes da se razbolis,pa sam ga citao na preskoke. A najgore je kada se probudis ovakav,pa moras na posao.
ОдговориИзбришиSva sreca,danas postoje ona svakojaka energetska pica,pa kad se ovakav probudim,a moram da radim...ja samo trznem limenku...ne bi lih pregurao dan,pa kada se vratim kuci,pravac krevet.
Nekada sam morao da mesam tursku,gorku,kafu sa nekim eneregetikom...pa posle pola sata,osecam kako mi srce lupa,hoce da iskoci. :) I tako nekako prezivim dan. Nije se to desavalo cesto,ali desavalo se.
Ne mogu nisa vise da napisem...ne zelim da mislim na takav osecaj. :)
I meni je gorko u grlu od Tinine price. Puno sam razmisljala na tu temu, i uglavnom se slazem sa vasim idejama da bi najbolje bilo da ostavi kretena.
ОдговориИзбришиAli, teorija je jedno a praksa drugo. Ostavljanje muza kretena u stranoj zemlji ciji jezik verovatno slabo govori, posla nema, stana nema...hm, tesko je. Hiljadu pitanja ostaje nereseno: gde ce da zivi, od cega, ko ce dete da cuva (pod uslovom da nadje nekakav posao). Ni finansijski ni psihicki ne bi bilo lako. Biti samohrana majka izuzetno je tezak posao.
Sa druge strane, cak i ako pojede govance i ostane, kako i to dalje izdrzati? Kako npr sednes za sto da veceras sa nekim ko ti je tako nesto uradio? O cemu pricas dok ti iznad glave visi takav kamen? Ili se spustis na nivo paramecijuma pa se pravis da se to nije dogodilo? Ili se nadas da nece vise? Ili se svadjate kao pas i macka, a dete gleda? Kako izgledaju praznici sa takvim kretenom u kuci? Kako mu kuvas ono sto voli, ili mu peglas kosulje za posao? Kako se nateras da mu kazes "dobro jutro"?
Uh, jeza me hvata pri samoj pomisli na takv zivot. Jadna zena, sta god da odluci nece joj biti lako. U stvari, vec joj nije lako. A meni se cini da je odlucila da ostane, nazalost.
Inspektore,
ОдговориИзбришиBatali energetska pića. Pod mlak tuš, krvničko umivanje ledenom vodom, posle toga nekoliko minuta na oštrom zimskom vazduhu i to je to.
Dragi moj narode,vi ste mi se lijepo raspisali,a ja napisala,ma "ispljunula"pricu i ucutala.A D.mi je javila da je M.napravio i taj dnk.test,i da je dijete naravno njegovo,tj.on joj je sam rekao da je to krisom uradio(vodio malog na kontrole kod dokt.)i tada iskoristio,tj.zakakzao i za to.
ОдговориИзбришиTo vam je bio brak iz ljubavi,strasti.Poznavali su se sest mijeseci,i uzeli se.Nakon sedam-osam mijeseci ona dolazi ovamo,dobija vizu,a poslije god.dana,dijete je na putu.U braku su dve i pol god.Izlazili su,zezali se,ona je i pola godine cuvala dijete kod neke zene.M.je odrasto,i ziveo do punoljetnosti u Bosni,a poslije dolazi ovde kod majke.Znate,primjetila sam da je u vecini slucajeva gdje su dijeca zivjela do srednje skole,bez roditelja,sem praznicima,imala problema,dugo da uspostave nekakav normal odnos i postovanje prema istima.Tj.vecinom su stranci jedni drugima.
Kod nje sam sad promjetila mrznju,osvetu,ona za sad ne razmislja hladnom glavom,nego onom"sad ces ti meni da platis."
I ja sam je pitala sve ono sto i vi,kako moze ustati pored njega,spremati mu,a u slijedecem momentu,bi ga zadavila?jebem ga ,moram da prekinem.Imam goste,stigle su i drugrice,cujemo se ljudi...
I neka ova prica,sa ovim astalom,bude kraj gorkog osijecanja kod vas,ne treba,ne zelim to...
Ja njega poznajem nekih sest godina,mislila sam da ga poznajem,nju od kada su se uzeli.Nas dve smo pre poznanice,ne prijateljice.,Bilo je vremena kada smo se u godini dana vidjali samo tri,cetri puta,pogotovo onu godin.kada je mama umrla,ja nisam izlazila,niti bas negdje isla...Nemoj te da vas buni tako malo vidjanja;zbog toga "pate"mnogi nasi,pogotovo mladji,ako su bez obaveze,jer ovde se posjecuje,ili izlazi najcese vikendom,ili neki rodjendan,i to je to(najcesce).D.je iz malog mjesta,ali je dobrostojece porodice,medjutim,kako se udala,bart se ozenio,osnovao porodicu,prosirili su se,i tako,roditelji penzioneri...Zasto je ostala,vratila se,zbog dijeteta,kaze ona,a hoce i da rasciste(ako je to moguce).A i o svemu je ovisna o njemu.,jezik govori slabo,i i tu je sada iz "licne osvete."
ОдговориИзбришиNiko njima sada ne moze pomoci,niti treba.Jer treci je na kraju uvijek kriv.Ali ja mu ne bih dozvolila da mi sve precuti,ne kaze razlog,moju "gresku",sta god,da li smo par,zajednica,ili postajemo dva "cimera".Kod njega mi se cini,da bi se pojeo,ma najurio bi je iz kuce da zna da mi je rekla,jer sve,sve,ali mu "ugled"mora u ocim drugih biti nedotaknut,ne ukaljan.Jeli,drzi do ugleda,a rijesio bi se obaveza,ma da mu je samo "carobni stapic".
A sta reci na temu boli?Najtezu,najgoru,"odbolovala"sam sama,i da sam htjela,nisam se mogla osloniti na druge,nisam zelela da ih "zatrpam"istom.Nekad,dok sam bila mladja,nesto sto me tada mucilo,bilo je i iskoristeno protiv mene...tako da sam se ja nesvijesno,ili svijesno,oslonila na samu sebe.Tako mi je bilo najlakse,ili naj sigurnije.Ne,nisam uopste neka zatvorena,zachurana osba.Vise volim pomoci..tako da kada mi neko pomogne,neocekivano,a ja jebiga,ko kakva beba,sva se izgubim(sram me ovih godina),kako se zbunim kada mi neko neocekivano pomogne.Ne mislim tu sada na muza,tu je hvala Bogu ok.,ali svakodnevno,u zivotu...Pa mi se bas i ne svidja to sto sam tako "pogubljena"zbog tudje pomoci.Hm,moram malo na tome "poraditi".Ajde,jedan veeliki zagrljaj,imate iz snijegom zavejanog Stuttgarta!Mahanje od drugarica,upoznale su ovde neke momcice,ma ludnica..Jednima se zivot raspada,drugima je "roze".Bas tako,ZIVOT!Pozdrav!
Kod vas je sneeeg! :( Ovde pada kišurina! Ali, ja sam kupila gomiletinu zimskih ukrasa i sad tripujem da je prava zima. Moram se bpozabaviti nekim bajalicama, vradžbinama, hoću da prizovem sneeeeg! Okitila sam zavese crvenim i zlatnim mašnicama, imam stone ukrase sa šišarkama, jelkicama, ukrasima, svećama... Gomilu malih jelkica po stanu... svećice... crvene, zlatne i bež balone... Sad tražim još salvete i stolnjak. :))))
ОдговориИзбриши@Lajka
ОдговориИзбришиTe varijante sa tusiranjem i umivanjem ladnom vodom (ne razumem ljude koji se umivaju bilo kojoj drugom vodom osim LADNOM) je samo za trenutnu upotebu. A i na poslu ne mogu da se istusiram. :)) A s obzirom da mi se cesto desava da na poslu ostanem i po 10-12 sati dnevno,da nekada moram da ustanem i u 4h ujutru...tesko da besomucno umicanje i ledom moze da da razultate duze od jednog sata. Posebno ako posle toga moram da vozim sat vremena u zagrejanom autu. :)) Tako da energetici ulete u vrlo ekstremnim situacijama i uvek s merom. NIkada ne popijem celu limenku, POla mi je dovoljno.
@Tina
Sve vreme (vec 2-3x) pokusavam da npisem nesto na ovu tvoju pricu,ali mi ne ide. Valjda zato sto sam oguglao na idiJote i mentole,pa nemam vise zivaca da se bavim takvim pricama. Inace,nije prva prica takve vrste koju sam cuo. Ljudi,moderni ljudi,su jednostavno MENTOLI u svakom smislu. Cesto zazalim sto se nisam rodio tamo negde...u staroj Grcokoj ili Rimu,nekako mi se cini da je onda bilo malo drugacije. Ljudskije.
Kod mene danas ovaj nji'ov Bozic,pa se malo bolje jede i pije...i LENCARI!!! Sve u 16! :) Sto je dobro kada slavis dva Bozica,jedan sluzbeno,a drugi na osnovu ZAGARNTOVANE slobode veroispovesti. :)) I onda tako sve duplo! :)
ОдговориИзбришиИнспекторе, знам још пар људи који користе енергетска помагала а и ја сам против тога. Више због тога што ми не помажу, могу после лименке било којег да спавам, лежим, или било шта слично, него што их сматрам лошима. Не утичу на мене. Како ко и како коме...
ОдговориИзбришиШто се тиче Божића... И овде је исто "њихов," наравно, али је тотални смор јер је прошло вашарење по улици и сад нема нигде никога. Можеш да се посереш на сред трга и неће бити никога да ти дода тоалет папир! И ја сам на одмору по наређењу, а што се тиче слободе веорисповести ја ту опцију трошим за славу. ;) Да није малог Мирка, и ове године би као и сваке друге остао на одмору до неког 10. јануара, нпр...
Тина, размишљао сам да ли да ово напишем или не али хоћу. Немој погрешно да ме схватиш али упитај познаницу што ти је све то који курац испричала!? И мени су много долазили са тужним причама и прекидао сам их сваки пут са питањем: "Јел ти ја личим на попа?" Он је ПЛАЋЕН да слуша сва срања и да ама баш никако не помогне. Ти си чула причу к`о и он и ништа нећеш помоћи, јер јеби га и не можеш, плус ћеш остати сјебана кад год је се будеш сетила! О користи нећу ни да говорим јер није примерена тренутку... Кад год ми је неки добар пријатељ или члан породице изјадао неку причу, саслушао сам и покушао нешто учинити али познаници/познанице... ма дааај... само бре ћао! Следећи пут кад је видиш испричај ти њој неку тужну причу и баш ме интересује како ће одреаговати! ВРЛО је вероватно да ти се више никада не би јавила ако то учиниш. То је тај тип особе. Колико је тај њен муж мајмунчина, кретен и неиживљени клинац, толико и она има проблема са собом. Нема појма шта хоће па као `ајд да испричам неким људима, да раструбим по селу, можда ми дају идеју шта ми је чинити. Ценим да ниси једина којој је она ово све развезала али наравно нећеш се распитивати јер те је срамота. Нормална си особа и то тако иде. То њено пренемагање ме нервира у исто толикој мери колико и његово понашање. Кад мало боље размислим, они су к`о створени једно за друго! Никад се неће разићи. Живи били па видели... Ух, опет афект. Тура пића. За све!
Vazno obavestenje za Lajku (a moze i za ostale):
ОдговориИзбришиsutra (u nedelju) u 21h na RTS1 ide film "U stvari ljubav", onaj koji sam gore preporucivala. Ladno ne mogu da verujem, koja koincidencija. A nije neki blokbaster, nije ni novi, eto - nicim izazvano.
Pa ko nema kako pametnije da utrosi tih sat ipo vremena sutra uvece, nek nakoka kokica, pokrije se cebencetom i uziva. Nista vrhunsko, ali superslatko, bas za praznike.
@Lomi
ОдговориИзбришиI kod mene isto! Jos ja juce krenuo na posao...NIGDE ZIVE DUSE!!! Danas isto tako. Malorpe odoh na kratko do nekih prijatelja...ma da nema semafora ne bi ni zaustavljao auto koliko nikog nigde nema.
Sto se tice energetski pica,nemam nista protiv njih,ali umereno. VRLO umereno i samo u prekoj potrebi. Ovako kako ih ja koristim. Mozda jednom mesecno i to pola limenke red bula,nista vise od toga,jer mi vise nije potrebno. POla me vec radi. Lomi,nisam bas siguran i nisam doktor,ali ako te neki energetik ne radi mislim da je vrlo moguce da ti je metabolizam usporen. Nije sigurno,samo pretpostavka. Znam ljude koji redovno piju ta sranja i apsolutno sam protiv toga i ne znam kako spavaju nocu? Pazi,ako pijes crnu tursku kafu,onda mozes i energetik,jer tu nema neka velike razlike,osim taurina. :) I jedno i drugo ne valja. Mada sam ja zastupnik teorije da nista niej toliko lose,ako se zna za meru. LJudi narvno ne znaju za meru,pa to sve ode u PM!
Cesto sam PRINUDJEN da popijem nesto tako,jer posao zahteva jaku i konstantu koncentraciju od vise sati,jer moj i zivot ostalih zavise od moje reakcije,odluke...u odredjenim momentim. Takav mi je posao.
Slušaj, bre, Svuš, taman sam skinula film i prevod, a bio bo'me zjbn torrent, skidala ga po dana. Nemoj sad sad sve da mi kvariš. ČDDDD Nema nikakvog filma na RTS-u, si razumela? ČDČDČD
ОдговориИзбришиZa Inspektora ne mogu da kažem ništa što do sad nisam rekla, mislim da je lik APSOLUTNI CAR. Lik ima taman tu dozu namćorluka koju ja obožavam. Jes' da ja sama često ne mogu da potrefim zdravu dozu, pa ispadnem gori namćor nego što želim da budem, ali tak'i sam. Ako si pošten prema meni, ja sam prema tebi duplo bolja. Ako mom njuhu ne legneš, ni ne gledam te. N' umem drukčije, a i tako štedim živce. Budaletinu po kratkom postupku, jebeš neko zaludno razumevanje i drugu šansu. Osim kad je reč o deci. Na decu sam slaba.
Jesam li vam pričala o tome kako sam hipohondar? E, pa, osetim ja već nekoliko dana preskakanje srca! Danas nešto intenzivnije. I dođem u stan noćas, bila kod drugarice na Božiću, otkucam ovde komentar i odo' da spavam. Međutim, kako sam legla, osetih stravičnu aritmiju, sva se kočim, umirem... Pozovem hitnu! Došli mi lekari, odradili EKG, sve u redu. Puls oko 100 pritisak 130 sa 90. Kažu da to 'oće od panike. Pitaju me jesam li pila. Da, tri kafe i dve čaše vina. A ne volim vino. Osećam se kao magarac. Dok se ljudi bore sa ozbiljnim problemima, ja pravim problem gde ga nema. Pre nekoliko meseci sam htela da slikam pluća. Istripovala sam da sam dobila rak pluća od 5 cigara dnevno. Treba mi nalupati šamare. Je l' se neko dobrovoljno javlja?
ОдговориИзбришиJa se ne javljam, jerbo znam sta je!
ОдговориИзбришиJednom sam i ja tako zavrsila u hitnoj, samo sam otisla sama oko 3 nocu, bilo mi glupo da ih zovem. A posto zivim u manjem gradu, znam i ko radi u hitnoj (neki moj komsija i jos jedan poznanik) pa sam kontala da je bolje da odem nego da to dignem na neki nivo koji mozda ni ne treba.
Elem, situacija je bila vrlo slicna. Bila sam kod neke drugarice na rodjusu, a posto smo mi sad matore nije bila neka luda raspomamljena zurka nego sedeljka (radni dan, ona dvoje male dece, pila se kafa i sok, penzionerski).
I dodjem ja kuci oko 11, sve normalno, legnem i zaspim. I oko 2 me probudi bol u grudima, lupa srce kao ludo, boli kad udahnem, ali boli i nazad izmedju plecki. Ne mogu da se namestim, okrecem se, boli li boli, a panika raste. Utripujem da cu da umrem, pa ce posle da kazu "eee, da je zvala hitnu na vreme...ccc..." I tako posle sat vremena patnje odem ja, urade mi odmah EKG - sve normalno, pritisak normalan. Pitala me dr da li sam kasno vecerala, hoce to od prejedanja u sitne sate, ja kazem da nisam. Onda nadodjemo da je to od nagomilanog stresa (a to je bilo jos pre ovog mog ludila, tad sam se nervirala zbog kojecega a sve bezveze). Dali mi lekic za smirenje i aj' kuci. Posto nisam imala kuci nikakve bone za smirenje, morala sam da ih kupim. U sred noci, u apoteci. Eto zgodne prilike da opet sebi napravim problem - kako otici u apoteku i kupiti bromazepam u sred noci a da apotekarica ne pomisli da sam narkomanka? Ne znam zasto mi je u tom momentu i bilo to vazno, ali bilo je. Kreten.
Onda sam zvonila u apoteci, pa trazila lekice i sve pokazivala snimak EKG-a i objasnjavala sta mi je. Ovu naravno zaboli dupe, ako imas recept dobijes lek i cao. E, al' meni je bilo vazno i sta ce ona da pomisli. Ma, kreten nad kretenima.
Popila jednu "bonu za svejedno", dosla kuci i zaspala k'o klada.
Isto sam se tad osecala kao ti sada. Kao magarac koji pravi problem tamo gde ga nema. Posle kad mi se sve ono izdogadjalo, ni jednom nisam otisla u hitnu. Sad se vodim idejom da ako sam ono prezivela, sve cu. A i da budem iskrena, nisam imala od onda takvih simptoma.
Zato se ja ne javljam da te isamaram, mudro cutim :))
I jos nesto: ne kaze se dzabe "stres - tihi ubica". Nagomilavas danima malo po malo, malo po malo, i na kraju vise ne mozes, mora nekako da izbije. I nije stres samo smrtni slucaj, izgorela kuca, ostala bez posla, nemas da platis kredit pa ti uzeli stan...to su velike stvari. Ali i male su zajebane, one svakodnevne. Kad te krene svakodnevno ludilo, kako sve da stignes, kako da sve upakujes u 24h, pa se nanerviras kad krene kako nisi planirala, pa ti neko digne pritisak od jedne jebene recenice izgovorene u pogresno vreme...svasta moze biti stresno. A nauka je postala odvojiti bitno od nebitnog i ne dozvoliti da te gluposti nerviraju. Lako je da ti neku nervozu ne pokazes i da ne dozvolis sebi napad besa zbog stvari koja toga nije vredna, to nije problem, bar meni. Problem je da ti stvarno u sebi to iskuliras, da zaista uspes sebe da naucis da ti budalastine ne dizu pritisak i da se njima ne opterecujes. E to je pos'o.
ОдговориИзбришиAl' do tog momenta ja jos nisam stigla. Sad malo bolje filtriram, ali jos nisam na zadovoljavajucem nivou. Pre neko jutro hocu da kupim cigare u trafici u 7 pre posla, a ona nema da mi vrati kusur, nema sitnih para ni ona ni ja, onda mi ona nudi da uzmem pa cu doneti posle, ja necu jer se bojim da cu zaboraviti pa cu se obrukati za 150 dinara, nigde drugde mi nije zgodno da stanem, a vec pomalo i kasnim, i eto meni razloga za blagu nervozu a dan nije cestito ni poceo. Posle sela u kola i razmisljam koji sam kreten i sta sebi dozvoljavam. E, al' jbg, gotovo je sad, sad sam se vec nervirala, a sve bez potrebe. Mogla sam da uzmem od zene i donesem joj pare posle, trafika mi je ispred zgrade. Mogla sam da uzmem od nekog jednu cigaru u skoli, sad od kad je zabrana ni ne popusim vise od jedne na velikom odmoru uz kafu. Mogla sam stati u drugu trafiku. Jedno 10 mogucih resenja, ali ja odaberem ono najbolje - da se iznerviram. Posle sam iskulirala, ali dzaba.
Eto o tome ti pricam.
Evo, ja se nerviram zato što sam otkazala čas i zato što sam kasno ustala. :) Nerviram se zato što sam probudila dečka u 4 da ga smaram svim svojim srčanim problemima. Oko čega sam se nervirala ove nedelje? Hm... Kao što rekoh, nemam ozbiljne probleme, zato ih i pravim. Ovih dana sam se najviše nervirala zbog svakodnevnih glavobolja i preskakanja srca. Sinoć mi je lekar rekao da svima preskače srce, ali da skoro niko to ne primeti. Svaka mi čast. Ja sam u 25. godini opterećena boleštinama. Svaki put kad zapalim cigaret, gledam u onu "smrtovnicu" na njoj (ono gde piše šta će ti se sve desiti odcigara). Ako pojedem malo ruske salate, spopadne me strah od triglicerida, holesterola... Sve zamišljam kako mi se mast taloži u arterijama i kako će neminovno rezultovati nekim začepljenjem i odo' ja. Ako mi se javi kiselina u želucu, ja se setim da ćale ima čir i skapiram da ga sigurno i ja imam. Onda tripujem da će pući, a da moje "slabašno" srce neće izdržati operaciju. Stravično! Sinoć sam bila ubeđena da će mi naći nešto. Makar visok pritisak. Onda mi je lekar rekao da nemam razloga za brigu. Ako sam posle te količine kafe i paničarenja uspela da nabijem "čak" 130 sa 90, onda sam daleko od stanja za brigu... Kreten sam i sad me sramota! Mislim da neću reći mami i tati.
ОдговориИзбришиЛајка, дефинитивно ниси једина која мисли да је болесна. Знам да вас има више. :) Али оно што не знам је о чему се ту ради? Шта би могло да те разувери у тим сумњама? Здрава (у глави, првенствено), права, млада, имаш дечка у ова сјебана времена ;)... стварно не знам колико ти потврда треба да си добро? Не можеш бити боље! :) А и ти Свуш, слична прича. Имаш само мало више година од Лајке, и? Чујем да је чак и снег почео да пада у Србији и ето лепе Нове године. Оно, идила, "пршти, пршти бела стаза..." (мало подсећање: http://www.youtube.com/watch?v=rYqBXI9tORc) и слично. Уживајте девојке колико можете. Не видим повода за губљење времена око подсвесних здравствених страхова.
ОдговориИзбришиЖивели па се видимо за следећим асталом!
Lajka "welcome to club" :).Nista novo i nista strano, bar za mene. Ja sam ti zeno "umirala" vise od mesec dana:). Pazi pricu, mislim da te oraspolozi:). Znaci isti simptomi, preskakanje srca,gusenje,bol u lopaticama, trnjenje-znaci infarkt. Hitna, ekg normalan, pritisak malo povisen, lekic za smirenje. Sutra ista prica,prekosutra,dan posle prekosutra... Jebi ga vrag odneo salu, aj na sve kontrole-uz srca, uz pluca,koksaki....Sve ok, al' meni i dalje lose (klasicni napadi panike, sad znam, tada je sve bilo strasno). Zavrsim ja kod psihologa/psihijatra jedna seansa-dovoljno. Naslusah se price tipa, ako neke stvari ne mozete da uradite savrseno, uradite ih osrednjem, nemojte bezati u bolest,blablabla. Sve sto sam i tad znala. A znas kako je proslo, jedno vece je pocelo,ja sam lezala i rekla sebi "Jebo te, ako treba da umres, umri sad":D. I proslo je, sad i kad se desi, nema frke, sednem i iskuliram.
ОдговориИзбришиTo se sve desavalo malo posle bombardovanja i kontam da je verovato imalo veze sa tim.
Ispricah ja svoju "tuznu" pricu, mozda jos nekom pomogne, ako nista drugo, cisto da vidi da nije sam:)
Hahaha, Sanjči, jesi li pokušala 24-časovni holter? I o tome sam razmišljala? ČD
ОдговориИзбришиSta pokusala,nosila zeno:).I holter pritiska:)
ОдговориИзбришиI jesi li tokom tih 24 sata osetila preskakanja ili? Šta su ti rekli?
ОдговориИзбришиK'o za baksuz, nista, nalaz uredan. Zakljucak je da su svi problemi prouzrokovani napadima panike. I tako,u uzem okruzenju sam ispala hipohondar:). A iskreno, imam i na koga,moja pokojna baka je "umirala" 30 godina, a hvala Bogu docekala je lepu starost(85).
ОдговориИзбриши