Некад и сад

Бићу родитељ по први пут у животу. За који месец, дакле, још мало па ћале. И ем што ми је ово први пут, ем што нисам побрао сву памет света, решио сам да набавим књиге. Јебеш га, до сада ме нису изневериле. Доста сам из истих научио, теоријске ствари наравно, али сам и добио доста одговора на којекаква питања.

Постављало се питање које су то добре књиге? У којим то књигама доста паметног пише? Сведоци смо да се у књижарама већ дуже време налази све и свашта. Нису увек баш најпаметније ствари, нити најкорисније а бога ми, нису ни за књижаре. Коме онда да се обратим? Провереним родитељима. Ја мојој а моја малена својој мајци. Моја мајка, будући да је књижар у пензији, још увек има тај заштитнички порив према књигама. Увек је покушавала да их заштити. Од цепања, влаге, прљавштине, од бесмисленог дечијег шкрабања... Е у овом последњем има један кикс. И то баш у случају нама прекопотребне књиге. „Ваше дете и Ви“ из 1975. године, седмо издање, Издавачкои завод "Југославија" и на задњем листу пише  250,- (250 "динџи"). Мој ћале је ту књигу купио кад је она била пред порођајем са мном и од тада је била неколико пута позајмљена фамилији. Зашто? Не знам. Није била толико скупа али ето, биће да људи воле да позајме па то ти је!

Мајка је била сва срећна што је ту књигу сачувала, па мало пустила и сузу јер на крају исте пишу моји ТТ подаци (војна терминологија: техничко-тактички подаци) али се и изнервирала. Она ју је чувала сву ижврљану! Није имала појма да је тако док је није отворила. Неко дете, из неке од позајмљивачких породица, се дочепало исте и по свакој страници где има мало текста, по свакој слици је бојицама вукло линије, кругове а пар страница је изгубило ћошкове. По мени, то је књизи дало неку посебну драж. Моја књижарка је пренела и мени ту љубав према књигама па ни ја не волим кад је књига оштећена али у овом случају ми некако није битно. Могу да прочитам шта пише и готово. 

Моје дете и ја. Како то звучи! Некако колосално, велико а уједно и веома себично. Као да смо сами. Лагано упознавање са штивом је објаснило да нисам сам са мојим потомком већ напротив. Мама и тата су ту. Па то сам већ знао! Ајд` даље, рекох себи... Будући да је књига довољно остарила, да ју је време прегазило, не само физички већ и садржајно, пар пута сам се изненадио и насмејао. Да се разумемо, феминизам ме опасно смара. Права жена и та срања али ова књига... Све и једна феминисткиња има право да ову књигу спали на сред Теразија! Толика подршка оцу у овој књизи је невероватна. Мајци се дају упутства како и шта око детета, што је у потпуности у реду, али и како да не запостави мужа, што је опет у реду али до које мере? Затим, како да му помогне да преброди тежак период доласка детета у породицу, како да му објасни и да га научи шта треба да ради, и то само ако хоће. Како да, нпр утиче на његову психу јер му недостаје секс, с тим у вези и како да му остане привлачна после. Ево пар делова:

- испод једне слике на којој је бебица на стомаку и глава одраслог човека који је посматра, логично би било помислити отац, пише: "Никада није сувише рано да отац и син поразговарају у четири ока - чак и када тата треба да се спусти на под." Замисли молим те, тата да се спушта на под! Па где то има, стварно!?

- Објашњење за могућу бебину напетост: "У већини кућа мати је највише заузета пред ручак. Она тада припрема храну, настоји да мало доведе кућу у ред, користећи који узгредни тренутак да се дотера пре него што јој супруг стигне са посла. Када се тата појави на вратима мајчина емотивна напетост је достигла врхунац. Рекло би се да беба на неки начин осећа ову напетост и да је изражава раздражљивим плачем, узнемиреношћу и глађу." Дакле, ако мајка није средила гајбу и себе пред татин долазак, може се очекивати да је беба раздражљива и гладна. За не поверовати...

- Прилагођавање на бебу и појашњење жени шта се догађа са њеним мужем: "Не заборавите да и ваш супруг пролази кроз период прилагођавања, као и ви сами. Кућа у којој је он раније био централна личност, сада се окреће око једне мајушне бебе. Он жели да ви тој беби посветите сву своју бригу и пажњу, али му је и самом потребно да се осећа важним. Помозите му да схвати да још увек заузима прво место, и да ће увек так обити." Биће да су научници погрешио у хелиоцентричном систему. Сунце није у центру...

Хвала "небесима" па постоји напредак и у медицини и у самосвесности. "Др Спок - Нега деце" је врхунска ствар. На првој страни стоји "издање за 21. век" и то са правом! Седмо допуњено и прерађено издање, 2003. година, "Моно и Мањана" издавач са коиздавачем "РАД", а цена 3250,00 (фисклани рачун... јел то нешто девалвирао динар ил` се мени чини?). Човек је на почетку написао следеће: "Најважније што имам да вам кажем јесте да не схватате сувише дословно оно што пише у овој књизи. Свако дете је другачије, сваки родитељ је другачији, а и свак болест или проблематично понашање унеколико се разликују од особе до особе. Све што ја могу јесте да на најопштији начин опишем најчешће облике развоја и проблеме. Имајте на уму да сте с темпераментом и обрасцима понашања свог детета упознати боље него што бих ја то икад могао да будем." Рече и јеб`о му је кеву! Упитао сам се после овога, зашто ли сам онда купио ову књигу? Листање страница и читање онога што тамо пише је развејало све сумње у давање 3250 јебених динарчића. Поред потенцирања љубави према свом детету, на предиван саветодаван начин је објаснио зашто вреди имати дете! Милина... Једва чекам крај фебруара!