Прецизније, друга прехлада за два месеца. Што је много, брате мили, много је. Прва је била око Нове године. Трајало је као и обично. Пар дана зло и наопако па онда побољшање. Сада, не знам куд ударам. Грло ме пекло, једва сам и чај могао да прогутам. Температура ми је варирала али није правила проблеме. Ма ни нос ми није цурио, како се то од њега очекује у овим тренуцима. И тако неколико дана. Ништа ми не би боље већ само горе јер сам био и ненаспаван. Не могу да спавам колико боли. Па устани, кувај чај, смири се и тако у круг. Одем код доктора, на срећу долази у фирму сваки дан око поднева. Он ме прегледа, онако, "по индијски". Гледао ме, измерио ми притисак (зашто, само он зна) и са батеријском лампом провирио у грло. Рече, црвено и отекло. Ма немој! Знам то, и? "Ако до сутра не осетиш побољшање, дођи опет." Ето ме и сутра. Које црно побољшање, бре... Добих тродневну дозу антибиотика. Имам их до сутра ујутро. Не памтим да сам био оволико сјебан од прехладе. И да сам икад имао оволико упорну прехладу. Биће да су бактерије нањушиле ново, неиндијско "месо" па удри док може. Сећам се да је један од Индијаца слично кубурио у Немачкој. Био је две недеље прехлађен. Жалио се како никако да га попусти. Мораћу и ја да трпим. Али, ненаспаван сам, уморан, боли ме грло, промукао сам, досадило ми је све ово а почео сам и да кашљем. Попио сам чајева колико просечан Индијац попије за месец дана. Због свега овога нисам био концентрисан да нешто више пишем овде. Јеби га. Извињавам се.
Само се надам да ће ми ускоро бити боље. Лек ради своје али не онолико колико сам очекивао. Шта ће бити следећи корак, чуће се. Будите ми добри, па се видимо за "здравијим" столом.
Da brzo ozdravis!
ОдговориИзбришиХвала.
ИзбришиСве што ми се догађа око ове прехладе је екстремно. Грло ме болело и пекло и више и дуже него што је то пре био случај. Варирања телесне темепратуре су била другачија. Сад сам почео да кашљем. Никад пре нисам оволико кашљао и оволико снажно. Нисам могао да спавам. Имам упалу горњих стомачних мишића од напрезања. Невероватно. Просто невероватно.
ОдговориИзбришиА све је почело од клима уређаја у свакој просторији, ауту и свакој згради, уопште посматрано. И нису то климе на које свако нормалан помисли. Овде их само тако зову. Немају функцију регулисања температуре у правом значењу. Увек је у питању удувавање ваздуха и то на најјачем нивоу. Где год да седим, око мене је нека врста промаје. Довољно је да изађем негде на паузи за ручак, ознојим се и ћао. Зато их и не зовем клима уређајима већ уређајима за ветар. Нема подешавања јачине, брзине, температуре... То је све централизовано и ако се неко пожали, они једноставно искључе у тој просторији. За пар сати је у тој просторији топло к`о у кокошињцу. Из екстрема у екстрем. Више не знам како да се понашам. Како да се сачувам од ових чудних утицаја...
Доктор ми је био најјачи. "Мења се време па је доста људи болесно." Мења се време? Где? Које време? Неће више бити дневна око 30 степени Целзијуса већ око 35, је л` то? А, па да, то је познати светски узрочник болести дисајних путева у свету, да, да... Сачувај ме боже. Прегурао сам два месеца. Још четири и нек` се терају!
Следећа три дана сам на боловању. Доста је било зајебанције. Има да одлежим моју казну у она несрећна четири зида и да оздравим. Ово развлачење са прехладом к`о пијан с гаћама не ваља.
ОдговориИзбришиTaman sam hteo da ti predložim da opet turiš "odbrojavač" na sajt koji će ovog puta pokazivati koliko ti je još ostalo vremena u Indiji, kad ti upravo napisa - još 4 meseca. Ipak, možda i nije loš predlog. Zaboravićemo koliko još ima do kraja a ovako će to dodati na "napetosti".
ОдговориИзбришиPročitao sam dosadašnju indijsku epopeju, i to iz dva cuga. Hteo sam to da učinim hronološki i ne na preskok pa zato nisam komentarisao ranije...
Stvarno je interesantno. Priznajem da iz ove čitalačke (hiljadama kilometara udaljene) pozicije više naginjem nemačkom mentalitetu, tj. ne bih mnogo cunjao, istraživao... samo koliko moram. Više volim komfor nego avanturu. Ipak, da sam na licinom mestu, ko zna... U svakom slučaju, bar bih došao na taj basket. A i lenčario bih pored onog bazena, samo tako bih lenčario...
Био је бројач, мерач, како год га звали али сам га склонио. Нешто ми није пријао. Не верујем да ће се поново појавити.
ИзбришиЧитам ово о авантуристичком духу или не и веома је интересантно да већина нас који нисмо нешто велики авантуристи, доживимо да будемо у овим ситуацијама. Или нас фирма пошаље или можемо да одемо јер имамо с чим. Што би рек`о Бора Ђорђевић: "Мани музиканте, важна је школа. Социјално, здрваствено и редовна плата." Ко је стварно авантуриста, најчешће нема пас за шта да га уједе па се и не упушта у превелика путовања. Животна иронија, морам да приметим.
Волео бих да си овде бар тај један пут, евентуално два, недељно за баскет, а после развлачење јаја поред базена. Додуше, без пива јер су педери у хотелу скупи. Чак и за европске стандарде. Као што сам рекао за претходним столом, недостаје ми реч. Превише самујем а то веома тешко подносим.
jel mogu i ja nešto da napišem. Ja ne mogu da verujem koliko priče oko prehlade!
ОдговориИзбришиНаравно Нали, наравно да можеш! Прво, добродошла. А што се тиче прехладе, надам се да овако нешто више никада нећу доживети.
Избриши