Prime Directive

И да будемо начисто. Вређање мене овде још и може да прође, задаћете коју рану мојој сујети, зарашће, нема везе, али вређање неког другог, на мом блогу, мојој авлији, не дозвољавам. Ово сматрам разбибригом и малом можданом гимнастиком а не огласним простором те ако неко жели некога да прозива, нек` лепо отвори свој налог па удри брате, сестро или шта си већ. Свађа и те клиначке глупости не долазе ни под који обзир! Није цензура већ немање разумевања за приземна срања. Ако ме нешто нервира и диже ми притисак је препирање ради препирања! Двоје не може да разговара ако имају исти став, то је јасно ко летњи дан у подне, али контрирање зарад самозадовољавања личне малограђанштине заиста нема шансу. Аргументовани ставови долазе у обзир, то волим и много ценим и надам се истима. Унапред хвала на разумевању.

Понешто о мени

Моја слика
Половина људи има константну жељу да другима прича приче и објашњава очигледно. Ја спадам у другу половину. Ако имам шта да кажем рећи ћу/откуцаћу овде па кога интересује, интересује. А кога не интересује... изгубио је 10 секунди живота док је и ово читао. Нек` тражи бољу кафану!

... а кога интересује више података о мени:

недеља, 16. фебруар 2014.

Слава у Индији

          Илити, како је прославити уопште?
         Разлози за недолазак у Србију због славе су очигледни. Ако некоме нису, онда јеби га, нека иде на предстојеће изборе и нек` заокружи представника "Наших" или "Двери". Малена је са Мирком и мојом мајком поломила славски колач, запалили су свећу, узели по залогај жита и гутљај вина. Хелена је то све посматрала. Да ли је запамтила? Не знам, питаћу је кад је будем видео следећи пут. А ја овде? Е па решио сам да обележим овај дан онако како умем. Цркву нисам ни тражио јер све и да сам је нашао, мала је шанса да бих тамо отишао. Позвао сам колеге које са мном деле овај прљави мумбајски ваздух да попијемо по пиће. Објаснио сам им о чему се ради, чак сам нашао званичан превод читаве приче на немачки од стране Српске православне цркве, који је, признајем, веома лепо написан, и додао да би ми учинили велику част ако би ми се придружили. Један је рекао да долази. 100%. Остали се нису удостојили ни да одговоре, хоће ли или неће. Разговарао сам данас с братом од ујака и његов коментар је био: "Нису ваљда толики сморови да се не појаве?" Откуд знам. Ко се родио као смор, такав ће и остати. Чињеница је да и немам баш неко друштво овде. О томе нећу поново, већ сам рекао коју на ову тему.
        Слава ипак нема исто значење свуда. У црквеном смислу, наравно да има, али овако, посматрано из животне, свакодневене перспективе, све је другачије. Ма колико се ја трудио да учиним овај дан посебним, околина, и не мислим овде само на колеге већ на Индију уопште, то све упрошћава до нивоа баналности. Овде има толико религија и религијица да то није нормално. Сви нешто прослављају, обележавају и увек већину заболе о чему се ради. Сви могу све и ко вас јебе. Оволика демократија је довела не до анархије већ до поприлично велике апатије у религиозном смислу. Само пар великих празника се обележава на нивоу целе Индије, а сви остали су ето, тамо неки, нечији дани. Православни Свети Симеон Богопримац сасвим сигурно неће бити изузетак.

6 коментара:

  1. Одговори
    1. Хвала. Управо сам ушао у стан и укључио комп кад ето и честитке. :) Двојица су се појавила. Било нас је тројица. "А тројке су Ђуро, шта?" :)

      Избриши
  2. Dobro.Prvi put slaviš u Inđiji.Danas trojca sutra ko zna?! Možda i četvorica..!Eee... ;)
    SREĆNA SLAVA PRIJATELJU!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Хвала Миљане, хвала. А можда их и буде четворица, ко зна али се надам да никад више нећу морати овде да је славим :)

      Избриши
  3. pi a gde us ona lepa vremena kad smo se gledali kod Smilje u stanu i zezali i klopali lepu hranu. Pi! Možda za sto godina opet tako negde na lepom mestu

    ОдговориИзбриши
  4. Не знам што си толики песимиста. Што бре 100 година? Ево већ ћу на лето да будем у Србији па... Није то 100 година, зар не?

    ОдговориИзбриши

Пратиоци

Претражи овај блог

...

free counters