Ћале, кево...

Син: Родитељи моји драги, ево данима се каним да вам нешто саопштим и никако да превалим то преко језика, па ето, нек овај недељни ручак буде прилика.

Ћале: Прилика да нам приседне ова боранија без меса? Ковиљка, у тебе гледам, па пичка му материна је л` може бар недељом да не буду ове бонжите и алге, ја сам карнивора бре, мојим прецима се мозак развио јер су јели месо а не пасли степу са гнуовима и импалама.

Кева: Љубиша, то је за твоје добро, ионако су ти крвни судови зачепљени ко цигански сулундари, само једеш кулење и сланину сапуњару. Реци, сине, шта си хтео, љуби те мајка.

С: Па, како да кажем…

Ћ: Знам ја шта ће да каже, боље да ништа не говори. Шта је, пао си годину, не мо`ш да положиш статику? Е у моје време, рибе нису хтеле да ни да те погледају ако немаш бар 8 из круцијалних предмета, питај мајку ако ми не верујеш, смуво сам је поред стуба носача. Ково, је` се сећаш како сам намерно прос`о чашу вранца по твојој носатој другарици, и док је она отклањала тврдокорне флеке ја ти на препад сурдукнем језичину у ждрело, хахаха.

К: Љубиша, молим те, дете слуша.

Ћ: Које дете? Да је дете, не би брукао оца, дипломираног инжењера грађевине тако што не може статику да положи.

С: Ћале, на студијама немам проблема, управо уписујем трећу годину на Дизајну интерактивних медија, имам просек 9.80, добио сам и стипендију једне компаније из Амстердама.

Ћ: Дизајн инт… шта причаш ти, шта је то? И чек, оца ли ти јебем, па ти не студираш грађевину? Љубинка, син ти студира неко интерпланетарно говно а отац му не зна за то? Ево са` ће трећа година, фала што ме обавештаваш, ти си гарант све ово знала. Компанија из Амстердама… наркомани. Дрогираш се, је ли, то си хтео да кажеш? Ковиљка, син ти се дрогира!

С: Не дрогирам се, ћале, не пушим, не пијем, чак сам и на лактозу интолерантан.

Ћ: А па да, ко она пичкица Ђоковић, никад од вас мушкарац. Шта је онда? Знам, слушаш инди, вид`о сам те како носиш неке арафатке, то је сад као модерно. Реци ми да не слушаш Кајзер чифсе, иначе ћеш у подруму да спаваш.

С: Не, ћале, они су пасе, слушам… а није битно шта слушам, ја сам геј.

(24 секунде тишине...)

С: Не знам, да ли сте ме добро чули? Ћале, кево, ја сам… геј.

К: Д` идем ја до кујне, мислим да има једно парче јунетине, можда би ти Љубиша хтео…

Ћ: Сед` ту, Ковиљка, син нам је постао духовит напрасно. Мали, елаборирај.

С: Па лепо, геј сам, хомосексуалац.

Ћ: Педер?

С: То је мало хомофобичан израз, али да, ја сам педер.

Ћ: Баш оно прави педер, волиш мушкарце и разликујеш више од 8 боја, и не волиш жене и лој?

С: Тај.

Ћ: Чек`, мајку му, не капирам. Педер си као Бошко Јаковљевић или си испао педер као Милко Ђуровски кад је прешао у Партизан?

С: Ћале, педер сам у правом смислу речи, гејчина, педерчина, волим мушкарце и ложим се на њих, јебем се у дупе и јебем у дупе, хефтам се у сенфару, обијам златару, шурим у плинару, китом радим колоноскопију, примам анално, ректално и у гујсцу, каткад наскачем на хидрант а каткад га обалавим ко сироче лилихип. Је л` ти сад јасније?

Ћ: Ковиљка, брзо, шукни 2 бромазепама у деци вињака и размути, дај и пумпу за астму и нитроглицерин, тешко ћу се извући, већ видим Светог Петра како спрема одбор за дочек. Па сунце ти јебем, како мој син педер, шта сам ја богу и држави згрешио? Постим скоро сваки Велики петак… добро, некад ми се омакне нека телећа глава у шкембету, ал` шта сад. Ил` је можда што 3 месеца не плаћам инфостан. Ковиљка, `оће ли то, ако не пожуриш можеш само попа да зовеш. Па црни сине, зар тако нешто оцу свом да приредиш, шта ће чаршија да вели?

К: Могао би ти мало кафану да смањиш. Нека је признало дете, воли њега мајка какав год да је, па шта ако воли дечаке, он бар показује љубав према неком, а не као ти, 10 година ме ниси погледао.

Ћ: Тишина тамо. Листа за кладионицу се гледа, жене се пипају.

К: Ниси ни то.

Ћ: Шта има да те пипам, упознат сам веома добро са твојом каросеријом, и не спинуј разговор, све ти јебем, син ти је педер, слушаш ли ишта? Је ли, мали, де си ти научио да будеш педер? Ко те то зајеб`о? Ковиљка, лепо сам говорио, не шаљи дете на тенис, не пуштај га да волонтира по невладиним организацијама, не дозвољавај му да једе посну сарму, то су све рани симптоми хомосексуалности, ал` ти не слушаш. Сад ти дочекуј зета – студента вајарства из Амстердама.

С: Утрехта.

Ћ: Утрехт говна, увек ме продају на голове. Шта с` реко бре?

С: Дечко ми је из Утрехта, и не студира вајарство већ режију кратког метра.

Ћ: Па јес`, неће машинство сигурно. Е шта дочеках, уместо да звиждим за снајком и кришом јој гледам у сисе, син ми у кућу доводи лика који не зна поставу Ајакса из `95. За Клајверта и Седорфа не зна, ал` зна да прикења како немамо нископодне аутобусе и пијемо воду ш`чесме. Не доводи ми га у кућу, ш`чуо?

С: Нећу, ћале, селим се у Холандију, озаконићемо брак.

Ћ: Ковиљка! Спреми залихе прозака, има да паднем у депресију, након што полупам пола куће. Који брак, `бем ти кућу и окућницу?

С: Законски. У Холандији је то легално, живећемо у његовој вили.

Ћ: Море, сад ћеш да видиш шта је закон. Ковиљка, донес`дер ланце и букагије, у подрум ћу ја тебе… рече у вили ћете да живите?

С: Мхм.

Ћ: Значи, он је богат?

С: Јако узвишен момак, пре свега духовно…

Ћ: Не, не, пусти то, мислим на конто у банци и некретнине?

С: Свакако, племенитог је рода, баба му је од Мекленбургових, то су ти нешто као Васојевићи у твом координатном систему.

Ћ: Па што не помињеш то, јебала те режија кратког метра. А мо`ш ли ти да шаљеш неки кеш мајци и оцу?

С: Колико треба, ћале?

Ћ: Мајци за претплату за Блиц жену и мени за кафану и клаџу, хиљадарку месечно. Евра, разуме се.

С: Може и две.

Ћ: Е знао сам да имам синчину што га свет нема. Ковиљка, отварај ОНУ ракију, удадосмо јединца, какве жене какве пичке материне, деца, трице и кучине, зет из Холандије вреди к`о ниво девизних резерви Бахреина...

Вуле, хвала ти за овај мејл!