Неких десетак дана пре мог почетка у новој фирми, стигао ми је мејл. И то врло рано. Човек га је написао чим је стигао у канцеларију. Један део је гласио: "Поштовани... Молим Вас да ме контактирате што је пре могуће како бисмо разјаснили проблем око Вашег првог радног дана."
Да ми је било свеједно, бога ми, није. Шта је сад, које пичке материне? Знам да сам уговор потписао и да је то веома правоснажна ствар у Немачкој али ко зна на шта су све спремни. Чим сам видео мејл, позвао сам га. После уобичајеног представљања, разговор је гласио отприлике овако:
- "Добро јутро господине. Видео сам да сте ми послали мејл у вези мог почетка. О чему се ради?"
- "Да, да, јесам. Знате, ситуација је таква каква јесте и ја Вас морам нешто замолити."
Ситуација!? Проблем!? А он ме моли... хммм... ?
- "Изволите, реците, је л` искрсао неки проблем?", једва сам сакрио нестрпљење у гласу.
- "Први новембар је празник у овој држави, нерадни је дан, што вероватно већ знате."
- "Да, упознат сам са том чињеницом. Био сам већ у овој држави. Баш због тога сам и планирао да дођем до фирме, пар дана пре, да решимо то питање."
- "Управо је мој мејл и био позив да решимо проблем. Тај празник пада у четвртак, а у петак већина колега узима слободан дан или одмор или већ нешто јер је то тзв. "мостни дан" (у оригиналу "Brückentag") па не би било лоше да узмете одмор."
Једва сам поверовао сопственим ушима. Први радни дан ми је у ствари нерадни дан, па одмор па викенд!
- "Хм, разумем Вас али осећам се веома чудно, ако ме разумете. Још нисам ни почео а већ узимам одмор...", уз нескривени смешак сам ово изговорио. Знао сам да тако звучим неозбиљно али нисам могао да се суздржим.
- "Не брините! Предлог долази са наше стране па је самим тим легитиман. Предлажем Вам ово јер првих дана сте обавезни да обиђете одређене људе и одељења а ја заиста нисам сигуран ко ће бити присутан."
- "У реду. Кад Ви тако кажете, шта друго могу..."
- "Одлично! Хвала Вам на разумевању и видимо се у понедељак!"
- "Видимо се, наравно."
- "И да, да не заборавим. Нема потребе да долазите рано. Око осам, пола девет је у реду јер је то први дан после великог викенда па... знате већ."
- "У реду, у реду, видимо се."
Он мени поздрав, ја њему и ето, узех ја одмор мог другог радног дана у новој, великој, интернационалној компанији. У понедељак сам се баш фино наспавао и отишао да посећујем тамо неке ликове.
Као што рече Чкаља у "Камионџијама": "Па не може то тако, Пајо. Данас је среда. Посао се почиње у понедељак." Човек је, очигледно, био у праву. Ипак, истина је да секретарица није могла да ми упише дан одмора јер сам на пробном раду од шест месеци, такав је закон, па ми је салдо радних сати у минусу. И то је ок. Имам кад да их одрадим. Боље ја њима да дугујем него они мени, зар не?
Direktorski! :))
ОдговориИзбришиInace,presece i mene kada sam poceo da citam,a mog misli tebe kada si video email. Poserem mu se u PROBLEMATIKU,sto bi rekao her Zika. :))
Meni inace vise odgovrajau ti malo duzi praznici u fazonu produzenog vikenda. Izbegvam klasicne duge odmore,jer posle proklinjem zivot i sisu sto me zadojila sto moram da se vracam na posao.
Iako cesto ne moram da dodjem na posao pre 10h,ja opet dolazim u 8h,jer ne volim da remetim svoj bioritam. Ustajem u 6h,u 7h krecem na posao...i shlus.
Ali probudim se jedno jutro u 5h sam od sebe. Pondeljak,pre dve nedelje. I nesto me zvizne u glavu i samo me mrzi da idem na posao. A budam skroz u 5h ujutru. Petljam po netu. I oko 8h samo javim da mi nije dobro i da necu doci na posao danas. :) I posle nisam znao sta da radim ceo dan,smorio sam se. :)
Ajde gazda pa pisi kako prolaze prvi dani na novom poslu,mene bas zanima!
Директорски, него шта! :) Велика је фирма, велика машинерија и онда им дан, два не значи ништа. Видећемо како ће даље да иде. За сада је све у потпуно очекиваним оквирима. Писаћу, писаћу...
Избриши