Фебрилне конвулзије

Другим речима, грчење тела изазвано наглим скоком телесне температуре. Међ` народом познато и као фрас. Латински назив не знам али немачки и енглески називи су „Fieberkrampf“(D) и „Febrile seizure“(GB).

                 „Фебрилне конвулзије, познате и као фебрилни напади, су уобичајена али изненадна ситуација код одојчади и млађе деце. Најчешће су родитељи ти који виде ову ситуацију и доживљавају је као веома опасну. Ипак, не узрокује било какве здравствене проблеме код детета, у медицинском смислу су, тако рећи, безопасне.

Шта су фебрилне конвулзије?
                Фебрилне конвулзије су грчеви чији је покретач мозак а јављају се приликом високе телесне температуре (грознице). Погађају око 3 до 5% деце и догађају се између 6. месеца и 5. године. Посебно су чести између 1. и 3. године. Деца која доживе фебрилне конвулзије се иначе нормално развијају, здрава су, и немају било каква обољења мозга.

Шта је узрок?

               Фебрилне конвулзије долазе из одређеног дела мозга, који се налази у фази развитка и који на високу телесну температуру реагује грчевима тела. Познато је да погађају и вишечлане породице. Да ли је грозница сама по себи, или упарена са инфекцијом тј. упалом, главни узрок, још увек није познато. Важно је приметити да понекад температура толико нагло порасте да су једино фебрилне конвулзије једини знак да је дете пред грозницом, тј. да уопште и има високу телесну температуру. Све болести, повезане са појавом грознице, могу да изазову конвулзије. У већини случајева, узрок грознице је обична инфекција, као што су упале горњих дисајних путева док су теже упале веома ретко узроци.

Како се испољавају фебрилне конвулзије?

                 У огромној већини случајева, тзв. једноставне фебрилне конвулзије престају саме од себе у року од неколико минута. Прате их губитак свести, помодрела област око усана (Cyanosis) и напетост или ритмично стискање и опуштање мишића (трзање) или пак потпуна опуштеност мишића. Колико год да овај догађај изгледа лоше по дете, оно се од њега веома брзо опоравља. Веома ретко, ови напади трају и по 15 минута и тада их је потребно зауставити помоћу лекова јер могу изазвати друге проблеме. У случају дужег напада, ради се о тзв. компликованим фебрилним конвулзијама.

Како се понашати и шта чинити?

                 Када дете први пут доживи фебрилне конвулзије, потребно је остати прибран, тих и пратити на сату колико напад траје. Одећу детета, ако је потребно, скинути или олабавити како би могло лакше да дише. Детету ни у ком случају давати да пије или једе јер може доћи до загрцнућа и евентуално гушења. Због опасности од даљих повреда, дете се не сме трести, дрмати, нити је стављање у хладну воду од помоћи. Уместо свега овога, потребно је дете одвести код дечијег лекара или у Хитну помоћ. Након напада је потребно измерити телесну температуру, те је снизити помоћу чепића или хладним облогама.

                 У случају да се фебрилне конвулзије понове и напад траје дуже од неколико минута, потпуно је нормално користити одређене лекове. Који лек и у којој дози је питање за дечијег лекара који ће вам, након напада, преписати лек и начин дозирања, те објаснити о чему се ради. По правилу, ради се о раствору који се даје ректално. Лекар ће вам објаснити правилан начин употребе и његово дејство.

                  Након фебрилних конвулзија, дете мора отићи на преглед како би се отклониле све сумње у могуће компликације или развитак неких тежих обољења. Дечији лекар одлучује да ли ће дете остати у болници на даљем посматрању и евентуалном лечењу. Он ће затим са вама разговарати шта је даље потребно учинити, приликом чега ће се поставити питање неопходности снимања рада мозга (ЕЕГ).

Које су последице фебрилних конвулзија?

                Деца која су доживела ове нападе се развијају сасвим нормално, као и деца која нису имала ово искуство. Фебрилне конвулзије не воде до оштећења мозга. Трећина деце, погођене овим нападима, ће их имати поново. Склоност ка фебрилним конвулзијама деца губе у школском/предшколском добу. Ризик од појаве епилепсије (напади које не узрокује висока телесна температура) се не повећава у значајној мери.

Шта се може учинити у циљу превенције?

               Не постоје средства за превенцију фебрилних конвулзија, нити средства за скидање температуре имају утицаја, јер се ови напади јављају приликом наглог скока телесне темепратуре и с тога их није могуће предвидети. Због ове чињенице, родитељи не треба себе да криве да нису учинили све што су могли, или требали, ако се напад поново догоди. Уопштено посматрано, важи правило, да ако дете лако стиже до грознице приликом инфекција, могу се користити, од стране дечијег лекара, одобрени лекови за снижавање температуре. У појединачним случајевима, када се ради о компликованим фебрилним конвулзијама или је дете имало више једноставних у кратком временском року, корисно је употребити извесне лекове за опуштање зарад предострожности.

              Дуже коришћење антиепилептика (лекова против епилепсије), као превенције против фебрилних конвулзија, није неопходно.

Најбитније!

              Након фебрилних конвулзија, попричати са одговорним дечијим лекаром који ће вам објаснити све појединости.“

Извор: „Немачко медицинско удружење за педијатрију и лечење адолесцената“ („Deutsche Gesellschaft für Kinder- und Jugendmedizin e.V.“). Превео сам онако како сам знао и умео. Ако није јасно, питајте. Одговорићу.

                Лично искуство. Пре неких пар недеља Мирко је био сам са Маленом и тада му се први пут догодило ово грчење. Она га је држала док то није прошло, помислила је да се гуши својим језиком јер су му очи отишле на горе, језик се заврнуо на унутра, поплавео је око уста па је покушала да му помогне да дише тако што је гурнула прст у уста не би ли ослободила дисајне путеве. После, од прилике, минута напад је прошао, и тело му се у потпуности опустило. Изгледало је као да је испустио душу јер је дисао веома слабо. Плаветнило око уста је нестало као и свесно стање. Висио јој је у рукама као крпа. Позвала је Хитну помоћ и први преглед је имао у Ургентном одељењу. Тада је већ био свестан, седео је и плакао јер је имао грозницу. Температура му је била око 40°C.

                  Прошле суботе, ја сам био сâм са њим јер је Малена отишла у посету даљој рођаки у Берлину. Нисам био читаве недеље кући па смо се договорили да је будем мало са њим а она да „одмори“. Горе описано се поново догодило. Она ми је описала шта се догодило и како је то све изгледало па сам, донекле, знао шта да очекујем. Држао сам га, исто сам му гурнуо прст у уста (то нисам морао да учиним иако појава модре области око усана јесте знак недостатка ваздуха, рефлекс дисања је снажнији од било ког другог па је он сам удахнуо, а тај удах уједно и прекида овај напад), све док грчеви нису прошли. Пред крај је било и трзања читавог тела. Трајало је не више од 30 секунди. Једино сам погрешио што сам га држао усправно, а требало је водоравно како би му се пљувачка сливала на страну. Да је старији, могао је чак и да ми повреди прсте стискајући десни. Док ми је висио у рукама, обукао сам му јакницу, ципеле, сео га у његово седиште у колима и одвезао до Ургентног одељења клинике у Котбусу. Док смо се возили, а то је било не више од 5 минута, почео је да гледа кроз прозор, нешто мрмља и показује на саобраћај. Приликом прегледа је био потпуно свестан, плакао је, наравно, јер је опет имао веома високу температуру.

                  Овог пута је смештен на одељење Неуропедијатрије, где су му спуштали температуру. Налаз крви и урина није показао било какве знаке болести или упале унутрашњих органа. Брисеви из грла и носа су били једини показатељи да се нешто догодило. Тзв. Адено-вирус је направио проблем. Изазива теже упале горњих дисајних путева, уз могуће проливе. Он их није имао али је мука што је овај вирус, чак и код одраслих, веома упоран и прати га грозница. Мирко је, уз лекове, читав викенд имао телесну температуру између 38°C и 40°C. Понедељак пре подне је провео релативно мирно али је увече температура почела да „скаче“. Чак и ово варирање температуре је уобичајена појава приликом инфицирања овим вирусом. Може се догодити да у току дана пар пута оде нагло горе, или чак после неколико дана, када човек помисли да је оздравио. Чим се вратила у нормалу, урадили су му ЕЕГ и сад је остало да му ураде електро-магнетну резонанцу лобање. Узеће му и узорак течности која обавија кичмену мождину, тзв. ликвора, како би се отклониле баш све сумње.

                 Разлог за ово, нешто обимније, испитивање је тај што је у суботу он у ствари имао два напада. Један код куће, кад сам га донео у клинику, и други касније у току дана. Разлог због којег се догодио овај други је тај што му до тада нису дали ама баш ништа за „скидање“ грознице. Смештали су га у собу, попуњавали паприлогоију а њему је тај вирус изазвао још један нагли скок температуре и бум! Фебрилне конвулзије су се догодиле још једном. Чињеница да је имао два у току 24 часа је сасвим легитиман разлог за комплетан програм. ЕЕГ је ништа посебно, залепе му електроде на главу па може и да спава, док је електро-магнетна резонанца ипак захтевнија. Добиће анестезију, због чега мора бити потпуно здрав па је сад са Маленом у соби као у затвору, јер не може бити потпуно миран. Док је под анестезијом, извадиће му и ону течност, а то већ може касније да боли. Анестезија делује готово 24 часа па ће бити неопходно да га неко све време носи јер неће моћи самостално да стоји. Нека деца повраћају после. Ма видећемо.

                 Оно што је битно је да је он сада добро. Једе, пије нормално, кења, пиша, игра се и уопште ради све оно што раде његови вршњаци: задаје бриге родитељима. Али као што рече моја ташта: „Добро је докле год га ти спушташ у кревет. После ће бити зезнуто.“