Мајске жртве

            Првог маја 1994. године се догодио чувени седми круг у Имоли. Та недеља, тај круг, кривина „Тамбурело“, та трка, Велика награда Сан Марина у Имоли, откинути део предњег ослањања који му се забио у главу, за Ајртона Сену да Силву, су били погубни. При брзини од око 300 километара на час је излетео са стазе, ударио у заштитни, бетонски (!), зид и неколико сати касније је последњи пут удахнуо ваздух. Преминуо је у болници од тешких повреда главе.

            Два дана раније, на незваничном тренингу, Рубенс Барикело је са „Џорданом“ излетео, ударио у заштитни слој гума у једној од кривина. Имао је среће те је у, овој веома озбиљној, несрећи прошао са поломљеним носом и руком. Рубенсу је Сена био нека врста саветника и помоћника. На његово инсистирање је добио седиште у тиму „Џордан“. Рубенс се сећа да је прва особа коју је видео кад је дошао себи после несвестице, био управо Сена.

            У суботу, на званичном тренингу, млади аустријанац, Роланд Раценберг је погинуо у несрећи, која се збила под таквим околностима, да није имао никакве шансе. Предњи стабилизатор је пукао на његовом „Симтек-Форду“ и он је даље, немајући више било какву могућност управљања тркачим возилом, ударио у бетонски зид. Сена је био видно потресен овим догађајем и инсистирао је од судија на стази да дође на место несреће. После се састао и са тадашњим шефом медицинског особља Међународне тркачке организације („FIA“), Сидом Воткинсом. Сид се сећа да се Сена појавио на његовим вратим сав уплакан, иако је Роланда упознао само дан пре. Он је више покушавао да га смири него што је, у том тренутку, озбиљно схватао све његове примедбе на сигурност тркачких возила и возача у Формули 1. Како није наишао на правог саговорника, Сена је сазвао незванични састанак са осталим возачима, у циљу оснивања извесног тркачког удружења, које би се посебно бавило њиховом сигурношћу. Састанак је одржан у веома озбиљној атмосфери али је то све било касно за Сену.

            Три пута је био шампион Формуле 1, 65 пута је освајао пол позиције а 80 пута је био на подијуму. До данас важи за једног од најбољих возача који су се појавили у Формули 1.

Недостајао је свима. Недостаје и даље, али колико је његова смрт погодила Бразилце, сведочи прича Миљана Миљанића. Он се у том моменту налазио у Бразилу на, некој, заиста се не сећам којој, утакмици на „Маракани“ и кад је званични спикер објавио да је погинуо, настала је сабласна тишина, прекидана са тек понеким јецајем. После минута ћутања, утакмица је настављена и одиграна је, и испраћена од навијача, са гласним јецајима и у сузама.

Сена и његова кацига у бојама Бразила.

           

            Десетог маја, ове године, у 89. је умро легендарни Карол Шелби. Неколико пута се женио, већину детињства, скоро седам година, је провео везан за кревет због проблема са срцем, па је цео живот, чак и док се тркао носио капсуле нитор-глицерина, имао је две трансплантације унутрашњих органа, срца и бубрега, у Другом светском рату је био инструктор летења и пробни пилот али је најпознатији по својим модификацијама Фордових модела.

AC Cobra 427

           Пре Форда, први ауто који је изменио је британски спортски ауто. Из њега је избацио британски агрегат и уградио мотор Форда прављеног за америчко тржиште и назвао га Кобра („AC Cobra“).  Ауто је имао толико снажан мотор (осам цилиндара у „V“ распореду, са 435 коњских снага) и толико лагану каросерију да га је било уметност возити. Изазвао је многе несреће и свако ко га је поседовао није крстарио у њему. Зато су уведена ограничења. Кобра је била иницијална каписла за ограничења брзине возила у, и ван, насељених места. За Шелбија, овај модел је био веома значајан јер му је његов комерцијални успех помогао да званично оснује фирму за модификације аутомобила. Врхунац промена на основи Кобре је Шелби Дејтона Купе. 

Shelby Daytona Coupe

Ипак, модификовати неко возило које ће сутра бити позерско му није била идеја водиља. Желео је да се докаже и на тркама. 1966. године је модификовани Форд ГТ40 Марк2 узео прва три места на најпознатијој трци издржљивости на свету. 24 часа Ле Мана. Ту су још и Мустанг ГТ350 и многи други. 

          Међу Американцима, који реално посматрано, немају појма шта је прави спортски ауто, покојни Керол Шелби је био изузетак.