Будућност изнајмљивања аутомобила. Или не?

            Берлин је прошлог месеца добио шансу да испроба све погодности новог „аута за понети“, у мом слободном преводу са енглеског. Оригинални назив је „car2go Deutschland GmbH”. Иза имена се крије највећа ауто-изнајмљивачка компанија на свету под окриљем „Дајмлера“ („Daimler“). Почевши од 26. априла, становници Берлина могу да изнајме једног од 1000 Смартова Форту („Smart Fortwo“). Оних најмањих, за две особе а у пртљажник могу да стану два цегера са пијаце. Овај тип возила је развијен под окриљем Мерцедеса како би постали конкурентни у класи најмањих, тзв. градских аутомобила. Иако су скупи за оно што нуде, постали су нека врста статусног симбола, помодарство али се мора признати и да су веома практични. Када постоји потреба да се у граду, веома брзо, стигне од тачке „A“ до тачке „Б“, одради посао и оде даље, ја не знам за боље возило. Његове малене димензије му тада иду у прилог. Дугачак је толико да могу два да се паркирају један иза другог на било које паркинг место. Све што Берлинци сада морају да ураде је да се једном пријаве, направе свој налог код ове фирме и већ су на пола пута да преузму једно од ових 1000 негде, на неком паркингу, у неком делу града. И да га после оставе на неком од јавних паркиралишта. До сада се регистровало око 2000 заинтересованих. Ово говори у прилог популарности и једноставности овог система али и одређеној дози радозналости. Видећу, можда се и ја пријавим ових дана. Ко зна, можда ми затреба ауто у Берлину на неколико сати...

            Председавајући финансијског одељења компаније „Дајмлер“, господин Клаус Ентенман, се већ хвалио на сав глас, како су они компанија „број један“ када се ради о иновацијама у области мобилности, те да је овај нови огранак у ствари само потврдио ту чињеницу. Добро, није му узети за зло да се хвали, мора, то му је посао. Ваља ово мало и рекламирати. Рекао је и да ово није крај развитку система. Ко познаје Немце, врло добро зна да код њих нема назад. Само напред. С тога не чуди најава идеје да се „car2go” прошири и на друге видове јавног транспорта, што значи да ће корисници њихових услуга бити знатно флексибилнији у планирању кретања кроз град. `Ајд` да му верујем јер шта ово тачно значи, појма немам. Не видим неку поенту да изнајмим ауто па да га оставим на паркингу а даље наставим трамвајем... Мало је скупа варијанта. Пре ћу купити месечну карту па полако. Да не мрачим и не осуђујем на основу речи, пустићу човека да речи спроведе у дела.

            Из званичне изјаве за штампу, може се закључити да су кренули сасвим озбиљно. Ем су део „Дајмлера“, ем су све ово организовали заједно са највећом европском рент-а-кар агенцијом „Јуропкар“ („Europcar“), ем су стартовали са ни више ни мање него хиљаду возила за један град. Нису стали само у Берлину, па шта буде. Има их и у Дизелдорфу, Улму, Амстердаму, Бечу, Лиону и у неколико градова у Северној Америци али се оволики број оправдава великом површином. Око 250 km² је простор који заузима главни град Немачке а који они желе, и морају ако желе остварити успех, да покрију. Сваки Смарт је опремљен старт-стоп системом (искључује мотор када се стоји на семафору и покреће га поново приликом поновног стискања папчице квачила) који штеди гориво а добар је и по околину јер се тако смањује количина издувних гасова. Поред ове еколошке погодности, имају климу и навигацију. На дисплеју је, поред наигације, и тзв. помоћ дугме. У случају неког техничког проблема, довољно га је пипнути и време се више не рачуна а сервисно возило ће већ стићи да га поправи. Проблем је што ће возач морати да настави сам да се сналази али јеби га, не може баш све на дугме! Корисницима ће на понуди бити и преглед стила вожње, тзв. Еко Резултат („The Eco Score“), који ће на дисплеју констатно да приказује убразања, кочиону силу тј. негативно убрзање али и тренутни састав издувних гасова, како би корисници могли да прилагоде свој стил вожње зарад мање потрошње. Наравно, ово последње није речено овим речима већ је спиновано, на већ традиционалан начин, причом о смањењу загађења животне средине. Немци воле све сликовито да приказују. Тако ће и овај систем да даје резултате од 0 до 100, а поред ће бити и приказана три дрвета. Ко има већи резултат, дрвеће ће да се суши а ко има мањи, оно ће све успешније да расте. Глупост али је јебени тренд ових дана у свету! Где ће то све бити приказано, на колико дисплеја, појма немам, али је једино битно за кориснике да ће они који имају увек нижи резултат, добијати бесплатне минуте као награду. Ово је већ иронија. Возиш обазриво, мало загађујеш, па онда добијеш још који минут да још мало загађујеш. Као ниси лош па фурај још који минут. Загађење је загађење! Небитно је колико је гасова испуштено у атмосферу! Глупост.

            Оно што је увек квака у причи је цена. Намењено је краткотрајним корисницима па ће се наплаћивати на минут. Ко се региструје мора да плати 9,90€ и добија на поклон 30 минута и картицу „Јуропкара“ са којом се остварује попуст на свако следеће изнајмљивање возила из њихове флоте. После тога је 29 евро центи сваки започети минут, у шта су урачунате све могуће таксе, осигурање, трошкови за гориво и паркинг али за првих двадесет километара. Од 21. километра, цена се удвостручава. Једноставно не желе да се људи возикају. Иако све ово не изгледа јефтино јер сат времена кошта 12,90€, уме бити од велике помоћи у хитним ситуацијама. Могуће је иознајмљивање на дан, што је 39€. То је већ приступачно али је остало питање шта је укључено у ту цену. Нису били много речити на ту тему јер им и није циљ да се ови малишани изнајмљују на тај начин. Кад је возило паркирано, а није одјављено, чекање се наплаћује 9 евро центи на минут.

            Члан берлинског Сената, господин Михаел Милер, који је одговоран за развој града и заштиту животне средине, је пристао на ову идеју јер она смањује притисак на јавни транспорт. Повезивање са истим је само плус који ће, према његовим речима, многи вољно искористити. Град-дражава, као што је Берлин, је одавно исцрпео све могућности за даљи напредак и развитак јавног саобраћаја. Имају изузетно развијену мрежу аутобуса, трамваја и подземне/површинске железнице, таксисте и сад ово. Његов ентузијазам је потпуно разумљив. Председница берлинског предузећа задуженог за јавни транспорт („Verkehrsbetriebe (BVG)“), Др Зигрид Никута, има готово исти став као и сенатор. Она се више радује томе што ће они моћи на својим шалтерима да продају и налоге за ова возила или шта већ буде потребно. Ипак, нагласила је да су аутобуси и подземна железница кичма градског превоза. И иако није експлицитно рекла, кроз тон њене изјаве се могло схватити да ће највећи проблем, спајања овог система са њиховим, бити логистика. Није била песимиста, напротив, јер Берлин је 2009., или 2010., године имао 8 милона туриста, регистрованих туриста, а највећу незапосленост у Немачкој, па се доста тога даје на туризам. Друге им тренутно нема. Зато је навела да ће сви „гости Берлина“ ускоро моћи да бирају да ли ће кроз град да се крећу користећи конвенционалне начине транпсорта, бицикл, такси, изнајмљивањем ових возила или користећи електрична возила. Ово последње је најава нечег новог а то је да је Берлин већ почео са изградњом инфраструктурне мреже за пуњење електричних возила. Зар их има толико? Нема али је идеја да се временом сви ови Смартови замене за електричне, које ће ускоро имати у понуди. Одређен број, тачније 300 комада, електричних ће бити у употреби од 2013. године. Од овога ће Смарт имати веће користи. Моћи ће да испитају функционалност свих склопова и уређаја на возилу у условима веома разноврсне експлоатације. Цене ће остати исте, тако да ће корисницима бити потпуно свеједно шта „терају“.

Чим се помене струја и очување животне средине, јави се неко из таквих организација. Овог пута је то био Гернот Лобенберг, директор берлинске агенције за електро-мобилност („Berlin Agency for Electromobility eMO“), који је био, боже благи, одушевљен идејом електрификације главног града. Он се ту исрао у смислу како му је драго што ће, ето баш Берлин, бити водећи град у Европи по питању „чистог“ саобраћаја. Повраћа ми се од оваквих ликова, мајке ми. А што ће електране морати да испуштају више срања у атмосферу због повећане потрошње електричне енергије, ни речи. Сероња и класичан друштвени паразит.

Све у свему, драго ми је када чујем да Мерцедес ради на новим идејама. Нису све увек биле добре и исплативе али је фино чути да се не стоји. А и ко је сумњао у Немце, ко? Ова новина је још увек у повоју. Принцип је једноставан и за сада функционише. Добро или лоше, показаће време али је важно да се већ сада укаже и на предности и на мане. О предностима је било и превише речи, маркетинг је чудо, док се о манама, па није баш, ћутало али се није ни причало. Возила ће сигурно бити опремљена којекаквим „џипиес“ сокоћалима, а лопови одавно имају варијанту да их пронађу и скину без да власник примети да је скинут. Није једноставна процедура али је могућа. Корисник о томе не треба да брине јер ће бити потпуно осигурана, но ипак, вреди поменути и ову могућност која се може догодити док је возило паркирано а није одјављено. Кад ће и како ће систем да схвати да је украдено? Ономе ко је активирао налог ће паркинг-минути да теку и теку. Поузданост система је следеће питање. Приликом регистрације и прављења налога, потребно је оставити и број рачуна са којег ће се скинути кеш. Питање је да ли ће систем успешно одјавити претходног возача или ће му тећи паркинг-минути док неко други не активира свој налог на истом возилу? Како после доказати да се је систем погрешио? И колико је уопште та база података заштићена од хакерских и других упада? Ако је неко успео, бар на десет секунди, да упадне у систем Министарства одбране САД, чему се овде надати. Број заинтересованих корисника и регистрованих није занемарљив. Као што рекох, само за Берлин се регистровало око 2000. И шта тачно значи та „интеграција са ГСП“? Идем донекле, потрошим оних 20 километара па седнем у бус или трамвај и клацкам се даље до одредишта или до следећег паркинга где је следеће слободно возило из система? Чисто сумњам да бих у том случају најмио овако нешто. Пре бих се одлучио за класичан најам. Ма колико ме то више коштало. Ако је хитно, онда је хитно и немам кад да преседам.

Мишљења сам да ће овај систем заиста заживети. Све ове дечије болести ће преболети. Мора. Као и сваки пре њега. Сасвим сигурно ће постати нека врста атракције али ће и основна замисао имати поенту. Пример. Неко има потребу да врло брзо стигне „од-до“, буса нема или је следећи за десетак минута, станица подземне је далеко. Тад, тај неко, укључи свој телефон, кликне на њихову апликацију (ко је сумњао да је нема, да чујем!?), пронађе најближи паркинг са „car2go” Смартом и оде. На крају сви срећни и задовољни. Ваљда...