Давно заборављени блог простор, име није ни битно, који сам заузео са идејом да пишем о свему што ми се може догодити после одласка у Немачку, ме је поново пронашао. Заборавио сам га, мало намерно а мало и случајно. Написао сам један текст и ништа више. Коментара није било. Био је три пута прегледан. Два пута из Хрватске и једном из Аустрије. Обрисан је. Нема разлога да постоји у илегали... Ипак, сматрам да је оно што сам онда написао, одлично осликало моје мисли и осећања пред долазак у Немачку, те га овде преносим. Иако је био објављен 10. октобра 2006. године, нисам хтео пре да га преносим овде јер ми се чини да се лепо слаже са претходним "лудилом"...
Да ли је могуће да се у Србији не може наћи посао за који си квалификован? Завршио сам Машински факултет и до сада сам у животу радио толико послова да ме је скоро и срамота да их све помињем. Никако да почнем са оним што знам јер ме нико није хтео, да се тако изразим. Више није битно да ли си невероватно паметан и интелигентан, „вундер-кинд” који је дао 2 године за једну и има просек десет и по или си паразит који је студирао 15 година, био свима на грбачи и завршио са просеком 6,02. Једноставно за тебе нема посла. Мислим има, ако ћеш да копаш испод трамвајских шина и да окопаваш воће али за било кога квалификованог... ништа.
Случајно, али стварно случајно, сам се запослио у фирми коју је основао наш човек који је пре 25-30 година отишао у бели свет да би се најео и мало проживео. Он је власник и плаћа све рачуне а она се води на другог човека који живи овде јер је имао жестоких проблема да се он региструје као власник. Нећу ништа даље да пишем о овоме јер ми притисак само расте. Елем, он ме је запослио и како ствари стоје, ићи ћу или у Немачку, или у Швајцарску или ко зна где му је воља и са ким све има послове да бих зарадио усрани новац. Лепо је то све али паре и нису неке а идем одавде. Нисам носталгичар али зар је једино решење да бежимо сви? Како је могуће да ми овде нико није понудио посао? Извињавам се, понудио ми је биро тј. Национални биро за запошљавање посао у струци који сам морао да прихватим јер 3 месеца није било ничега. И плата ми је била 80€! Па где то има!? И то сам добијао паре које је фирми уплаћивао тај исти биро као „стимуланс” на плату, с тим што фирма није била обавезна да ми даје ишта преко тога! Плус су имали умањење пореза зато што су запослили високо квалификовано лице са бироа! Срамота! Није ни чудо што овде у Србији све лагано пропада, а ако не пропада онда стагнира, кад сви радимо послове за које нисмо квалификовани и учимо их у ходу. Сви хоће нешто да продају, да уваљају, да увале, да завуку, да зајебу на брзака и да се за ноћ обогате! А ако се не обогате, бар да зајебу некога успут. Лепо каже изрека: “Само нек` комшији цркне крава. Али нек` цркне и моја па да нема од кога да позајмљује млеко и сир!”
И тако идем да тражим срећу, тамо негде... Хоћу ли је наћи, не знам, писаћу... кад стигнем. Не бих волео да ми деца причају немачки, енглески или који већ језик а да о Србији мисле као о тужној породичној историји.
1. A-ha, znači na vezu si se zaposlio... :)
ОдговориИзбриши2. Da li će ti deca govoriti srpski, to zavisi samo od tebe i Malene. Znači, kada pođu u školu tamo, pa kad im nemački postane lakši za govoranciju, ne popuštajte i nikada sa njima nemojte na švapskom!
3. Sa kojim prosekom si završio fax, ako nije tajna?
4. Malko si si bio, s oproštenjem, usr'o od puta u tuđinu, a? :) Tako "zvučiš"...
Ма да, преко "везе"... Прочуло се по факсу да је отворена нека фирма која прима машинце и да је плата како треба. Нисам се много размишљао пре одласка на разговор.
ИзбришиТада сам се размишљао шта ли ћу урадити. Где ли ћу завршити? Да ли ћу успети да останем то што јесам јер нисам имао ни најмању представу о томе шта ме чека. Био сам бесан, разочаран, није ми било свеједно, било ме је страх, наравно, јесам се био "уср`о" али не много јер сам био и помало радознао. Нисам имао појма шта значи живети у другој држави, сналазити се у њој, оснивати породицу тамо па и гајити дете ван граница своје државе. Нисам имао ни кога да питам јер све које познајем, су децу добили у Србији. Сада знам да то не зависи од средине већ од мене и Малене. У стану се говори српски а свуда око нас је немачки тако да се не бринем много. Били смо у једном вртићу на разговору да ли имају место па нам је и васпитачица рекла да је боље да научи свој матерњи па ће после то са немачким да иде глатко. Плус Малена и ја не говоримо баш перфектно овдашњи језик, увек се провуче "балкански" нагласак, и не би желели да нам и Мирко има тај моменат. Ако не мора...
Факс сам завршио као сасвим просечан студент: 7,72. Није тајна, наравно. У Србији је успех завршити га, просек није проблем. :) Онај је скоро фалсификовао све оцене после друге године па је и стипендију добио. Бар један овонедељни председнички кандидат има сумњиву факлутетску диплому а ја да кријем мој поштено зарађени просек!? Јок ја...
E, moj Lomi. Kamo sreće da je ova država imala drugačiju istoriju, pa da ljudi poput tebe nisu morali da odu iz zemlje. Tvoj prosek nije "prosečan", već iznad proseka. Zašto tako mislim? Sad kad je nesrećna reforma školstva sprovedena, imamo gomiletinu "natprosečnih" studenata koji nemaju ni petinu znanja koje si ti morao steći na tako teškim studijama poput mašinskih, pod starim obrazovnim sistemom. Moji roditelji su završili ekonomiju sa prosekom ispod 7, a verujem da su se mnogo više trudili od nekih koji sada imaju desetke. Sećam se kad sam položila Svetsku književnost, odgovarala sam preko sat vremena i dobila 9. Dobro sam odgovarala, ali verujem da bi me pre dvadeset godina ispitivali još pola sata i da bih na kraju dobila 8 iako sam se spremala godinu dana za taj ispit. Zašto? Pa, to je fundamentalni predmet za profesora srpskog jezika i književnosti, prolaznost je i u moje vreme bila veoma niska, ali i treba da bude. Treba da te istresu iz gaća, pošto sutra ideš da predaješ nekome to isto.
ИзбришиOvog Tomu i njegovu diplomu ne vredi komentarisati. Što se mene tiče, ne mora predsednički kandidat imati visoku stručnu spremu, ali, ako je već tako, neka to i prizna. Nemam diplomu i ćao. Diploma nije uvek garancija nečijih sposobnosti, niti ljude po diplomi treba ceniti. Ali, brate, ne mogu da cenim nekoga ko se u svojim pedesetim setio da bi voleo da studira i to, ni više ni manje, nego na privatnom fakultetu, koje, ne samo da bije glas, već prosto - nisu državni, a ovaj bi da vodi državu. Školstvo je temelj svake države, a ovaj ode na privatni fakultet. Ne bih da pominjem to koliko je teško studirati u određenim godinama, posebno ako se aktivno baviš politikom + imaš imaš porodicu. Zamišljam Tomu sa markerom ispred udžbenika. Još su ga pre neki dan pitali koji je smer završio. Naravno, nije znao, pa je počeo da se svađa, napada, optužuje... Tužno je videti kakvi su sve klovnovi politički kandidati, još sa tolikom podrškom.
Inače, videla sam juče u restoranu Tadića. Šta li taj čovek radi u politici još uvek?! On je mršav, namučen, vidi se da nije zdrav. Zašto li se taj čovek ne povuče, meni jasno nije.
Samo mi kaži koji je to fax, kao, završio Toma, pošto nisam pratio, iako sam video na blicu da ga nešto prozivaju za diplomu...
ИзбришиA, Tadić je asketski tip, bre ;). Nema ono "lep, pa debeo".
Meni, kad čujem da se ispit sprema po godinu dana, pada na pamet da je dobro da nisam pokušavao da dajem ispite (jesam bio student 3-4 meseca). Uhvati me strah neki, stvarno se divim tolikom trudu.
Toma je završio ovo: http://www.famns.edu.rs/.
ОдговориИзбришиNe sprema se svaki ispit toliko dugo, sve zavisi. Ali, Svetsku književnost (preko 50 dela + kritike) moraš spremati dugo ako ne izlaziš na blef (a mnogi su i tako izlazili, pa su često izlazili na ispit godinama, ali neki su polagali i iz prve).
Auuu... sve neki menadžeri. Mnogo lep fakultet, mog'o bi i ja da se upišam na njemu ;).
ИзбришиЧини ми се да је и овде завладала "тишина"... или је све ово само "затишје пред буру"?
ОдговориИзбриши