И опет лудило!

Децембар 1990. Први вишестраначки избори за Скупштину Србије. Највише посланикa, тачније 194, освојио је СПС. За председника парламента изабран је Слободан Унковић, за премијера Драгутин Зеленовић. Расподела мандата је једино тада била по већинском систему, а на осталим по пропоционалном.

Јануар 1991. Слободан Милошевић је изабран за председника Републике Србије.

Јун 1992. Добрица Ћосић је председник Савезне Републике Југославије, која се састојала од Србије и Црне Горе, a формирана је у априлу 1992. Једини нестраначки, или страначки неопредељен, председник.

Децембар 1992. СПС поново осваја највише места у парламенту. Овог пута 101, а већина је обезбеђена уз подршку СРС, који није ушао у Владу. Председник Скупштине је био Зоран Лилић, а председник Владе Никола Шаиновић. Слободан Милошевић је реизабран за председника Републике Србије.

Јун 1993. Зоран Лилић је председник СРЈ. Потпредседник СПС.

Децембар 1993. Већину од 128 посланика су формирали СПС и НД. Драган Томић постаје председник парламента, а Мирко Марјановић премијер.

Јул 1997. Слободан Милошевић постаје председник СРЈ, председник СПС.

Септембар 1997. Коалиција СПС-ЈУЛ-НД добија 110 мандата, а већина је обезбеђена уз подршку СРС који је ушао у Владу. Томић је поново председник Скупштине, а Марјановић Владе.

Децембар 1997. Милан Милутиновић је председник Републике Србије. Он је наследио Драгана Томића, који је на тој позицији био вршилац дужности од јула 1997.

Октобар 2000. Војислав Коштуница је председник СРЈ. Председник ДСС.

Децембар 2000. ДОС је освојио 176 мандата. Драган Маршићанин је изабран за председника парламента, а Зоран Ђинђић за премијера.

Март 2003. Светозар Маровић је председник Државне заједнице Србије и Црне Горе, која је формирана фебруара 2003., као прелазно решење јер је Црна Гора тежила осамостаљењу.

Децембар 2003. СРС је освојио 82 мандата али Владу формира ДСС, СПО, НС и Г17+ уз подршку СПС. Маршићанин је поново изабран за председника парламента. Премијер је Војислав Коштуница.

Јул 2004. Борис Тадић је председник Србије. Председник ДС. Наследио је више вршилаца дужности. Они су били Наташа Мићић (ГСС) од децембра 2002. до фебруара 2004, затим Драган Маршићанин (ДСС) од фебруара 2004. до марта 2004., па Војислав Михаиловић (СПО) који је на овој дужности био један дан и Предрага Марковића (Г17+) од марта 2004. до јула 2004. године.

Јануар 2007. Опет највише мандата припада СРС. 81. За председника Скупштине је најпре накратко изабран Томислав Николић, а формирањем нове скупштинске већине ДС, ДСС-НС и Г17+, шеф парламента постаје Оливер Дулић. Коштуница је по други пут премијер.

Мај 2008. ДС је, са листом „За европску Србију“ освојио највише, 102, мандата. Формира коалициону Владу са СПС и странкама мањина. За председника парламента изабрана је Славица Ђукић-Дејановић, потпредседница СПС. Премијер је Миодраг Цветковић.

Април 2012. Славица Ђукић-Дејановић (СПС) је вршилац дужности председника Србије.

Кандидати за следеће изборе за председника Србије.

1. Ивица Дачић

Дипломирани политиколог из Београда, кога је 7. априла 2012. предложила коалиција СПС, ПУПС и ЈС а тај предлог је подржан са 15112 правно ваљаних изјава бирача. Кандидат је министар полиције у Влади Мирка Цветковића и председник СПС.
  

2. Борис Тадић

Дипломирани психолог из Београда, кога је 7. априла 2012. предложила коалиција "За бољи живот", а тај предлог је подржан са 26798 правно ваљаних изјава бирача. Кандидат је бивши председник Србије (2008. до 2012. године) и председник ДС.

3. проф. др Зоран Станковић

Доктор медицинских наука из Београда, кога је, 8. априла 2012. године предложила коалиција "Уједињени региони Србије", а подржало 12332 бирача правно ваљаним изјавама. Зоран Станковић је министар здравља у Влади Мирка Цветковића, а био је министар у Влади Војислава Коштунице.

4. др Војислав Коштуница

Доктор правних наука из Београда, кога је, 8. априла 2012. предложила ДСС, а подржало 12771 бирача правно ваљаним изјавама. Коштуница је председник ДСС. Био је председник СРЈ и два пута премијер Србије.

5. Јадранка Шешељ

Педагог из Батајнице, коју је предложила СРС 10. априла ове године, а подржало 15312 бирача правно ваљаним изјавама. Јадранка Шешељ, супруга Војислава Шешеља који у затвору Схевенинген чека пресуду Хашког трибунала, није имала политичке функције у СРС. У "Минелу" је провела 12 говина на службеничким пословима, а када је предузеће почело да пропада, проглашена је економским вишком.

6. Чедомир Јовановић

Дипломирани драматург из Београда, кога је предложила коалиција "Преокрет", ЛДС, СПО, СДУ, БС, ВП, ДПС, ЗЕП и ПБС, 10. априла, са потписом је подржало 11006 грађана. Јовановић је председник ЛДП, био је шеф посланичке групе ДОС-а после 2000. и потпредседник у Влади Зорана Живковића.

7. Томислав Николић

Дипломирани менаџер из Београда, кога је предложила СНС 11. априла 2012. године, а подржало 18743 грађана. Николић је председник СНС, био је заменик председника СРС, Војислава Шешеља. До сада је био три пута кандидат на председничким изборима у Србији (2003., 2004, и 2008. године), и једном кандидат за председника СР Југославије (2000. године). Обављао је дужност подпредседника Владе Србије у периоду од 1998. до 2000. и потпредседника Владе СРЈ од 1999. до 2000., а маја 2007. на пет дана је обављао и дужност председника Народне скупштине Републике Србије. Николић је 5. септембра 2008. године поднео оставку на дужност заменика председника СРС и заједно са још двадесет радикалних посланика формирао посланички клуб "Напред Србијо", из кога је настала СНС.

8. Владан Глишић

Дипломирани правник из Београда, кога је предложила група грађана "Двери", 14. априла 2012. године, подржана са 12733 правно ваљане изјаве бирача. Рођен је у Приштини 26. августа 1970. године. Члан је руководства Српског сабора Двери, у чији је рад укључен 2003. Правни је саветник у Центру за велике пореске обвезнике при Министарству финансија Србије. Заменик је јавног правобраниоца Градске општине Раковица.

9. Зоран Драгишић

Професор Универзитета у Београду, кога је предложила Група грађана "Покрет радника и сељака" 13. априла 2012. године. Решење о проглашењу за кандидата за председника Републике, донето је након поступања подносиоца изборне листе по Закључку Републичке изборне комисије од 14. априла и достављања недостајуће документације. Укупан број правно ваљаних изјава бирача који подржавају Предлог кандидата је 11464. Зоран Драгишић (рођен у Београду, 1967. године) је ванредни професор на Факултету безбедности на предметима Политички систем, Основи безбедности и Безбедносни менаџмент. Председник је ПРС.
  

10. Муамер Зукорлић

Верски службеник из Новог Пазара, кога је предложила Група грађана 14. априла 2012. године. Приликом пријема Предлога кандидата за избор председника Републике, РИК је контатовала да је укупан број правно ваљаних бирача који подржавају предлог кандидата 10468. Муамер ефендија Зукорлић, рођен 15. фебруара 1970., у селу Орље, Тутин, је председник и главни муфтија Мешихата Исламске заједнице у Србији. Основну школу је завршио у селу Рибариће код Тутина, а затим у Сарајеву Гази Хусрев-бегову медресу. У Константини, у Алжиру, је 1993. године завршио Исламски факултет, одсек шеријатско право а пост-дипломске студије у Либану.
  

11. Иштван Пастор - István Pásztor

Правник из Хајдукова, кога је предложио СВМ - Vajdasági Magyar Szövetség, 15. априла 2012. годне. Укупан број правно ваљаних изјава бирача који подржавају Предлог кандидата је 12552. Рођен је 20. августа 1956. у Новом Кнежевцу, председник је СВМ. Био је кандидат за председника Србије на изборима 2008.

          На председничким изборима 2012. биће више кандидата него 2008. године. На претходним председничким изборима РИК је прогласила 9 председничких кандидата.
         Ово је извештај РИК о резултатима избора за председника Републике, одржаних 20. јануара 2008. године:

1. Томислав Николић, СРС, 1646172 гласова (39,99 % изашлих на биралиште)

2. Jугослав Добричанин, РС, 11894 (0,29%)

3. Борис Тадић, ДС, 1457030 (35,39%)

4. Велимир Илић, НС, 305828 (7,43%)

5. Иштван Пастор, Мађарска коалиција, 93039 (2,26%)

6. Маријан Ристичевић, Коалиција НСС - УСС, 18500 (0,45%)

7. Чедомир Јовановић, ЛДП, 219689 (5,34%)

8. Милутин Мркоњић, СПС, 245889 (5,97%)

9. Миланка Карић, ПСС - БК, 40332 (0,98%)

           С обзиром на то да ниједан кандидат није добио већину гласова бирача који су гласали, у складу са тамо неким члановима неког Закона, гласање је поновљено у законском року од 15 од дана првог гласања. На поновљеном гласању су учествовала два кандидата оја су добила највећи број гласова, и то:

1. Томислав Николић, и
2. Борис Тадић.

            Резултат је био:
1. Томислав Николић, СРС, 2197155 (47,97%)

2. Борис Тадић, ДС, 2304467 (50,31%)

            У Србији је тренутно регистровано 87 политичких партија, а у процесу пререгистрације неколико стотина их је обрисано из регистра као неактивно. Списак који следи је писан латиницом јер је једноставно прекопиран са неког сајта и не пада ми на памет да га прекуцавам!

1. Demokratska stranka DS
2. Sandžačka demokratska partija SDP
3. G17 PLUS
4. Jedinstvena Srbija
5. Politička stranka Udruženi penzioneri i socijalna pravda
6. Zajedno za Šumadiju
7. Socijaldemokratska partija Srbije
8. Stranka za Sandžak
9. Nova Srbija
10. Demokratski savez Hrvata u Vojvodini
11. Partija ujedinjenih penzionera Srbije
12. Srpski pokret obnove
13. Demokratska stranka Srbije
14. Srpska radikalna stranka
15. Narodna partija
16. Pokret SNAGA SRBIJE - BK
17. Sandžačka narodna partija
18. Stranka demokratske akcije Sandžaka – Stranka demokratske akcije Sandžaka
19. REFORMISTI VOJVODINE
20. Demokratska Unija Doline – Bashkimi Demokratik i Luginës
21. Liberalno demokratska partija
22. Socijalistička partija Srbije
23. Demohrišćanska stranka Srbije
24. Demokratska partija Bugara – Demokratičeska partiя na Bъlgarite
25. Demokratska stranka vojvođanskih Mađara – Vajdasági Magyar Demokrata Párt
26. Reformisti Sandžaka – Reformisti Sandžaka
27. Liga socijaldemokrata Vojvodine
28. Pokret mađarske nade - Magyar Remény Mozgalom
29. Demokratska partija Sandžaka - Demokratska partija Sandzaka
30. Vlaška demokratska stranka Srbije - Partia democrată a Rumănilor din Sărbie
31. Demokratska unija Albanaca- Unioni demokratik Shqiptar
32. Savez vojvođanskih Mađara-Vajdasági Magyar Szövetség
33. POKRET VETERANA
34. Romska demokratska stranka
35. Pokret „Živim za Krajinu
36. Demokratska partija Makedonaca – Demokratska partija na makedoncite
37. Demokratska zajednica Hrvata
38. Slovačka stranka – Slovenska strana
39. Pokret socijalista
40. Sandžačka alternativa – Sandžačka alternativa
41. Zelena ekološka partija - Zeleni
42. DEMOKRATSKI SAVEZ BUGARA - DEMOKRATIČEN SЪЮZ NA BЪLGARITE
43. PARTIJA BUGARA SRBIJE – PARTIЯ NA BЪLGARITE V SЪRBIЯ
44. Bošnjačko demokratska stranka Sandžaka –Bošnjačko demokratska stranka Sandžaka
45. PARTIJA ZA DEMOKRATSKO DELOVANjE – PARTIA PËR VEPRIM DEMOKRATIK
46. Reformistička stranka
47. GRAĐANSKI SAVEZ MAĐARA – MAGYAR POLGÁRI SZÖVETSÉG
48. Srpska napredna stranka
49. Socijaldemokratska unija
50. Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara – Vajdasági Magyarok Demokratikus Közössége
51. Pokret za demokratski progres – Lëvizja e Progresit Demokratik
52. Demokratska levica Roma – Demokratikani levica e Rromendji
53. Vlaška demokratska stranka
54. Demokratska partija Albanaca – Partia demokratike Shqiptare
55. Bunjevačka stranka Vojvodine – Bunjevačka stranka Vojvodine
56. Socijaldemokratski pokret
57. Sandžačko Raška Partija
58. Crnogorska partija – Crnogorska partija
59. Zeleni Srbije
60. Narodna seljačka stranka
61. Građanska inicijativa Goranaca
62. Demokratski pokret Rumuna Srbije – Mişcarea democrată a Românilor din Serbia
63. Romska partija
64. Ujedinjena partija Roma – Jekutni Partija Romani
65. Narodni pokret Sandžaka – Narodni pokret Sandžaka
66. Rusinska demokratska stranka – Ruska demokratična stranka
67. Srpska monarhistička stranka Srpska Sloga
68. SAVEZ BAČKIH BUNjEVACA
69. VOJVOĐANSKA PARTIJA
70. ALIJANSA VOJVOĐANSKIH RUMUNA – ALIANŢA ROMÂNILOR DIN VOIVODINA
71. Stranka Vojvođanskih Slovaka - Strana Vojvodinskljch Slovákov
72. Romska stranka Jedinstvo
73. PULS SRBIJE
74. NIJEDAN OD PONUĐENIH ODGOVORA
75. Ujedinjena seljačka stranka
76. Komunistička partija
77. Bošnjačka demokratska zajednica-Bošnjačka demokratska zajednica
78. Srpska demokratska stranka
79. Srbija na istoku
80. Bogata Srbija Pokret poljoprivrednika i privrednika
81. Demokratska partija – Partia demokratike
82. Zajedno za Vojvodinu
83. Socijaldemokratski savez
84. Pokret za razvoj Srbije
85. Unija Roma Srbije
86. Bunjevačka stranka
87. Bošnjačka narodna stranka/Bošnjačka narodna stranka


              Дакле, све је ту, црно на бело. Лепо се види да развоја тзв. политичке сцене у Србији у демократском, или било каквом другом смеру, није никад ни било. Само се смењују ликови који представљају странке у јавности. И чим се појави неки нови, почне са причом како је он неумешан у било шта из ближе и даље историје, нема "путера на глави" и са том "жваком" опуштено добија изборе. Ако и победи неки "понављач" то је зато што је остао у поседу свих центара моћи. Војска, полиција, новине, телевизија, новац... Новац игра највећу улогу, наравно. Е да би њега натерали да нам "сјаши са грбаче", потребно је употребити огромну силу. Проспе се ту и тамо нешто крви али тако то иде код нас.
              Не могу а да не цитирам Београдски синдикат, који је узгред речено, дуго избегаван у медијима како се неко не би замерио са владајућом екипом. Могао бих овде да цитирам целу "Они су" али мислим да нема потребе. Битно је:
"А људи слабо памте, то је главни проблем
 ко те јеб`о годинама, јебаће те опет!"
               Србија пропада. Треба јој помоћ. Вештачко дисање. Реанимација. И то што пре! Бојим се да јој ови избори, или било који други, неће пружити ни основну помоћ, а камо ли неку обнову. Само ће још више поделити народ, који већ дуго времена не може да нађе обалу и само плива у, све мањој и мањој бари, а крокодили се множе и множе и множе...

Јесмо ли се опаметили? Хоћемо ли се опаметити? Где је крај овом лудилу!?