Нисам успео да пронађем бољи превод. Разлог је једноставан. Наш језик се још увек није срео са овим називом. Немачки назив је "Pumpspeicherwerk" а енглески "Pumped Storage Station". Чак и енгелски звучи некако чудно. Није ни чудо јер је принцип рада јединствен у Европи. Бар у континенталном делу.
Принцип рада ове, назваћу је електране, је доста једноставан. Заснива се на једној од основа физике. Потенцијална енергија. Разлика висина и ето га. Ту се негде крије и енергија коју је могуће искористити и претворити у, више него корисну, електричну енергију. Без бриге, нећу смарати са физиком, објаснићу веома једноставно. Језеро са водом је на вр` брда. Она се пропушта кроз цеви до турбине која се врти, повезана је на генератор и ето струје. Али шта бива када се то језеро испразни? Или му ниво воде падне на опасно низак ниво? Једноставно се из доњег језера упумпа вода назад. Корисна енергија је она која се добије одузимањем оне количине коју потроши пумпа од оне коју турбина произведе. Неко је у свему томе дошао на генијалну идеју да та турбина буде у исто време и пумпа! Када нестане воде у горњем језеру, она почне да се врти у супротном смеру и тада функционише као пумпа. Једноставно да једноставније не може бити. Ипак, инжињерски посматрано, ово је веома компликовано извести. Плус што је комплетан систем под земљом. Дубоко под земљом...
Ова електрана се налази у близини малог сеоцета, које би остало сасвим непознато свету да није ње. Голдистхал. Не само што је читав систем инжењерски подухват и последња реч технике по много којим питањима, већ је и туристичка атракција. Обилазак језера на врху брда, одлазак под земљу до система "генератор-турбина-пумпа" и упознавање са свом подацима су део редовних туристичких тура. Власник електране нема шта да крије. Може само да се поноси њоме. И да се хвали. Ја сам и даље под устиском. Мој задатак тамо је био веома мали, морао сам да возим ауто око 4 сата у једном правцу, па у другом али не жалим.
Мало да илуструјем како то све у ствари функционише.
 |
| На слици је баш "PSW Goldisthal", па ко воли немачки... |
 |
| ... а ко енглески. Овде је нека друга. Чини ми се да је у Великој Британији али нисам успео да дођем до података где, шта, колико и слично. |
 |
| Генератор и турбина-пумпа су спојене на једну осовину преко дупле спојнице. Она спаја и раздваја по потреби генератор од доњег дела. На слици је приказан и човек (просечне висине од 175 центиметара) како би се стекао утисак о величини, читај гломазности, целог система. |
 |
| Отвор на површини. Има ту пар зграда али је то ништа у односу на оно што је под брдом. |
 |
| И на крају једног од тунела су врата иза којег је, буквално речено, хала. |
 |
| На овој слици се исто лепо види један од тунела који води под брдо, облик вештачког језера на врху брда, много жица и једна од две бране којим је направљено језеро под брдом. Од некле мора да се упумпава вода горе, зар не? Иначе, једна брана ради посао али је направљена и друга како би се заштитило сеоце од високог водостаја који може веома нагло да се појави и изазове чак и таласе на језеру. На много тога се мислило. |
 |
| Овако је било некад у хали, током изградње. |
|
 |
| И још пар фотки са "радне акције". Изградња је почела 1998. Идеја се појавила давне 1975. године и ова електрана је требала да допуњава неку нуклеарку. Међутим, одустало се од нуклеарке па је и ова идеја чекала боља времена. Сачекала их је и 2004. године је почела да производи електричну енергију. |
 |
| Фотка са суседног брда. |
 |
| Макета у кругу фабрике која је део сталне изложбене поставке за туристе. |
 |
| И слика са Гугловог сателита. |
 |
| Веома упечатљив детаљ у подземној хали. Кључни део система турбина-пумпа. Има посебно место у централном делу главне просторије. Као да позира. У ствари, ту је јер ако се некој од четири машине (две са асинхроним генераторима а две са синхроним) догоди нешто, овај део мора веома брзо да буде замењен. |
После завршетка онога што сам морао тамо да обавим, имао сам времена да мало попричам са колегама који су тамо стално запослени. Онако, успут, рекао сам како су успели да пронађу решење да задовоље вечито незадовољну партију "зелених". Они се у Немачкој залажу за очување животне средине али реално, смарају. Доста сам аполитична особа али ако неко стално критикује а не нуди решење за исти проблем, то је за мене лицемерје. Елем, колега се уозбиљио и рекао да су они били ту и да су направили прави мали спектакл око свега. Око чега, упитао сам изненађено. Око тога што смо уништили животну средину, нарушили природне речне токове, направили пут изнад, кроз шуму, где га никад није било, оштетили животињски свет нарушавањем природних станишта и тако даље. Додуше, направљено је мало острво између две бране подно брдом где се и дан-данас гнезде којекаве птице.
Истина је, као и увек, негде између. Савршено решење не постоји. Нити ће га бити за било који проблем на свету. Сваки инжењер у својој пракси тежи баш том савршенству. Са моје тачке гледишта, ово је веома близу.
O ovome ne znam ništa pa mi je teško da komentarišem. A i strašno sam besna zbog požara od sinoć, pa mi je malo teško da razmišljam.
ОдговориИзбришиSlike koje si postavio mi deluju lepo, to priznajem. :)
Мене је разбеснело то што сам прочитао да је стављена инсталација која не може да издржи читав систем. Због...? Дуплог плаћања за исти посао. Због дупло више новца, човек је зажмурио на несрећу коју је већ тада предвидео! Ма кад нема контроле, више ништа није сигурно, џаба нам све... Сад су душе изгубљене, многи су без оних који су им нешто значили и готово. И нико, никакву поуку из свега овога неће извући. "Паметан учи на туђим грешкама а глуп на својим." На чијим грешкама ми учимо? Или не учимо уопште?
ИзбришиRazbesnelo me je i to. Razbesnelo me je i to što nisu hteli da izađu iz jbng WC-a kad je konobar dolazio po njih. Iznerviralo me je i to što je jedna od tih devojaka poginula zato što se vratila po torbicu jebenu. Zamisli to, diskoteka gori, stampedo, panika, a ona se riba vraća po torbicu. Toliko o prioritetima. Moglo je proći bez žrtava iako je požar bio kakav je bio. Svako ko je krenuo ka izlazu - preživeo je.
ИзбришиНисам знао баш све то што кажеш. Чуо сам за ве-це али торбица... е јеби га.
ИзбришиSve sto sam gore razumjela je Bahnhof :)
ОдговориИзбришиKao i Lajka, pojma nemam o materiji pa nemam sta da kazem, ali slike su ocaravajuce u svakom slucaju, predivna je priroda, prosto covjek da odmori malo oci.
Е бре Хипатија, а бога ми и Лајка... Ја се трудио да што једноставније представим целу идеју а ви тако... еее...
ИзбришиKad pročitam ove Gazdine stručno-tematske tekstove, odmah se setim svoje srednje škole. Čak sam i učio o ovome o čemu je reč ali... mrka kapa. Nikad nisam "grizao" materiju i samo sam se provlačio. Ipak, nisu me ostavljala ravnodušnim ta silna postrojenja na kojima sam imao praksu. Npr. kad sam bio u toplani na Novom Beogradu, stao sam tik uz jedan od ona tri ogromna dimnjaka i pogledao gore. Moćno! Da ne pominjem razne pivare, pekare ili fabrike slatkiša. I na takvim mestima sam imao praksu pa mi i nije uvek bilo smorno (pogotovo u pivari). Najsmešnije mi je bilo što sam kasnije, na kontrolnim zadacima iz stručnih predmeta, odgovarao krajnje uopšteno, po sećanju sa tih praksi. Slabo sam naučio iz knjiga ali sam bio maher da nakitim svoje pisane odgovore i izvučem dvojčicu iako pojma nemam o materiji. Kao da sam pisao rad iz srpskog jezika a ne iz stručnog predmeta. Da mi je neko naivan poverio ta postrojenja na pola sata, napravio bih havariju u prvih 5 minuta, daleko pre roka...
ОдговориИзбришиVerujem da bih i ja bio fasciniran ovim prizorima iz Nemčije. Čim se ide nekim tunelom u zemlju, mora biti zabavno. Još ako je oko tebe Tvin Piks, radost je još veća...
Трудио сам се да не користим превише, или уопште, стручне изразе. Ваљда сам успео. И опрости ако сам те подсетио на школу... али ово је моја реланост, живот. :) Понекад сам међу "Пиксима", понекад сам у подрумима, са зарђалим цевима, прескаћем блато и баре настале од воде, пепела и угљене прашине... Волим ја ово што радим. Не смета ми све ово. Јес` било мало зајебано кад сам пре пар дана ударио коленом о неки челични профил, али зарашће. ;)
ИзбришиGazda,
ОдговориИзбришиnisam mogao a da ne primetim da ovako opisano, ovo čudo deluje kao perpetuum mobile...ispada da je sve što je potrebno za besplatan neograničen izvor energije, dva jezera na različitim visinama, malo prateće opreme i to je to...
Jedino čime bih mogao da opravdam ovakvu skalameriju je ili da bude napravljeno u nekim kišnim predelima gde bi dopuna gornjeg jezera bila konstantna (a donje da nekim čudom zaštitimo od dopunjavanja) ili ono što je mnogo verovatnije, je da ovaj sistem služi za interventnu dopunu mreže kada je to potrebno, a da se gornje jezero dopunjava kada se situacija stabilizuje...ispravi me ako grešim...
U zdravlje!
Јој, јој, полако... Перпетуум мобиле је долсовно немогућ, али ћу преко овога прећи јер си рекао да ти "личи" на исти ;). Овај извор енергије није бесплатан из најмање два разлога: треба ово све ставити под земљу и потом одржавати читав систем. Нема потребе да ово буде само тамо где има кише јер она сама не може да напуни језеро са 12 милиона кубика воде. Мало ли је на ову скупоћу?
ИзбришиМа принцип је веома једноставан али ми се чини да ме нисте сви разумели. Вода из горњег језера се слободним падом (а разлика висина до нижег језера је око 300 метара) слива до турбине, обрће је свом својом силином (снага воде се лепо видела баш приликом оног цунамија који је готово сравнио са земљом источну обалу Јапана). Турбина је тада у директној спрези са генератором, и ето струје. Када ниво вишег језера опадне испод корисног, тада се трубина одваја од генератора (он тада мирује јер ако би се окретао заједно са турбином у "празном ходу", представљао би само додатни баласт и ето додатне потрошње енергије) и почиње да се врти у супротном правцу. Када се врти у супротном правцу, она тада функционише као пумпа. Погура воду у језеро на вр` брда и кад ниво воде достигне горњу границу, поново се спреже са генератором и тако у круг. То је читав циклус... Да је потрошња пумпе којим случајем већа од оне добије турбином, нико се не би око овога ни секунда бактао. А добијена снага ове пумпне електране је 1060MW. Поређења ради "Ђердап I" има исто толико, "Ђердап II" око 270MW, ТЕНТ блок "А" око 1600MW, а блок "Б" око 1200MW.
Gazda,
Избришиizgleda da si zaboravio da je i moja malenkost "glupi" mašinac...elem, potpuno sam shvatio o čemu se radi i baš zato mi nije jasno kako je moguće da ovo čudo u totalu stvara energiju. Rezon mi je bio taj da se potencijalna energija vode u gornjem jezeru pretvara u električnu...slažemo se nadam se...e sad da bi se toj istoj vodi vratila ta potencijalna energija, potrebno je uložiti istu ili veću energiju zbog koeficijenta iskorišćenja cele skalamerije...
Pitanje je: otkud sad višak energije koji se šalje u mrežu...odgovor je jednostavan: nema ga, inače bi ovo bio pomenuti perpetuum mobile...
Mogli smo da izbegnemo ovo prepucavanje da sam odmah izguglao ovaj link http://en.wikipedia.org/wiki/Pumped-storage_hydroelectricity, koji objašnjava ono što sam i mislio, a to je da je ideja ovog čuda da pravi struju u vreme ekstremne potrošnje, a troši je u vreme niske potrošnje.
Nadam se da sam zaslužio ladno pivce...
Pozdrav.
Знам да си колеЗа :) Рекао си. Знам шта пише на Википедији али је реалност другачија. Ово чудо се не гаси :) И мене је интересовало искоришћење и "гурање" воде уз брдо и цела прича, али је трик у систему турбина-пумпа-генератор. Развијају га од 1975. године кад се први пут неко сетио овако нечега. И сад ради. Јебеш га, ради! Све што раде је одржавање. Сваке четири године заустављају једну по једну машину на по месец дана због чишћења којекавих размењивача, провере лежајева и уљних пумпи. Иначе је унутрашњост чиста као у апотеци. Нигде капи уља, тек понегде мало прашине...
ИзбришиПоштовани гости, ових дана смо имали госте а ја сам неколико дана био пословно одсутан. Сто сам спремио за постављање али нисам имао времена за "фине радове". Овај сто ми баш значи па не желим све и свашта на њему. У току сутрашњег дана... Опраштајте.
ОдговориИзбришиSad si nas "zagolicao". :)
ИзбришиNIJE TO NIKAKVO CUDO! TO SE NA SRPSKOM KAZE REVERZIBILNA HIDROELEKTRANA.
ОдговориИзбришиhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Reverzibilne_hidroelektrane
IMAS IH PUNO PO SVETU. MI IMAMO JEDNU "BAJINA BASTA" 614 MW....
Добродошао Анонимни. Уважавам твој коментар али те молим да следећи пут куцаш са малим словима. Велика се у овој врсти комуникације сматрају викањем, тј. говором са повишеним тоном.
ИзбришиЕ сад, остајем при томе да је чудо. Чудо технике, чудо инжењерства, како год. Назив "Реверзибилна хидроелектрана" још нисам чуо и потпуно си у праву. Нема шта. Већ током ове вечери ће и горњи назив бити промењен. Мало сам претурао по нету и све што сам могао да пронађем баш о Бајиној Башти је да је то реверзибилна хидроелектрана али са акумулационим језерима направљеним помоћу брана. Донекле је то исто као ово у Голдистхалу, с том разликом да у Бајиној Башти користи и природни ток воде па може да ради и у режиму класичне хидроелектране, али нисам успео да сазнам да ли и она користи принцип Франсис пумпа-турбина. И још мало да се оправдам, у енергетском сектору сам од пре три године, овде у Немачкој, а пре тога сам био запослен на пројектима који се тичу хемијске и петрохемијске индустрије. У Србији се овим пословима нисам бавио... И последње, има их пуно у свету. Јесте, има их, али ова у Голдистхалу је једина у континенталном делу Европе са променљивом брзином обртања зарад веће ефикасности.
За крај, волео бих бар да знам да ли смо колеге по занату или си само случајни пролазник? Хвала унапред па до следеће посете, поздрав.
Cao Lomitelju. Nije to nikakvo inzenjersko cudo. Mozda izgleda malo jezivo od siline betona i opreme ali je veoma prosta stvar. Posto vidim da nisi nesto familijaran sa energetikom pokusacu najprostije da ti objasnim. Princip rada u Goldishalu je isti kao kod svih drugih reversibilnih. HE Bajina Basta je branskog tipa. Napravili branu na Drini, stavili 4 vodenice koje melju i prave ne znam koliko MW. Kada cudljiva Drina u prolece i jesen nadodje, preko brane se preliva velika kolicina neiskoriscene vode. Onda se setise pa napravise jedno akumulaciono jezero i napravise jos jednu masinsku zgradu gde instalirase jos dva agregata. Naravno koristeci nomenklaturu videli su da za zadati protok i pad odgovara turbina Fransisovog tipa posto je ona u oblasti zadatih parametara a to jest za velike padove a manjie protoke. Nocu kad svi pogase svetla i odu da spavaju i fabrke prestanu sa radom i sve utihne dodje do rasterecenja celog sistema i neko rece da ce tad stuja biti jeftinija. I bas tada ne lezi vraze upale se pumpe i pocnu da guraju vodu uzbrdo koristeci jeftiniju tarifu. Danju kad sve opet krene i negde zapne onda krene voda nizbrdo da pokrije vrsnje opterecenje i to po skupljoj tarifi. I ta voda biva dva puta iskoriscena posto je ispust iznad brane pa ona prodje i kroz ova druga 4 agregata. Gde je korist? Pa samo na razlici cena stuje. Ako bi neko sad obrnuo tarife INZENJERSKO CUDO bi postalo muzej.
ИзбришиSto se tice broja obtaja tu mi nije bas jasno???!!! Evropski standard mreze je 50HZ.
Da bi generator generisao struju koja moze da se upusti u mrezu on mora da se okrece, 3000ob/min, 1500ob/min, 750 ob/min...zavisi od broja pari polova , da bi proizveo 50HZ. (n [o/min] = 60 f [Hz]). Tako da je malo cudno da se postize veca efikasnost zarad promene broja obrtaja. Kod turbina broj obtaja se regulise i MORA da bude konstantan, bez obzira da li se opterecenje menja. Turbine se prave da mogu da rade u velikom dijapazonu opterecenja sa kontantnim brojem obtaja i sa sto manjem odstupanjem od maksimalnog stepena korisnosti. Jedan od nacina regulisanja rada je promenom protoka.
Ne znam kako su uspeli da prave 50HZ sa promenljivim brojem obrtaja. Na ovim fotkama vidim da je turbina kruto vezana direktno za vertiklan generator. Nemam ideju.
Ajde pozdrav i izvini na velim slovima. Nisam vikao nego sam corav.
Јесам рекао да нисам дуго у енергетици али ово што си испричао сам већ и сам знао. Јебеш га, нисам баш толики НЕпознавалац... ;) Моја идеја водиља, за многе текстове, и целе кафане је да не паметујем много осталим гостима, кад је питању иоле стручнија тематика, већ да покушам што једноставнијим речником да дочарам "чуда" технике, капираш? :) Наравно, прија ми и кад чујем глас познаваоца. Хвала ти на учествовању у разговору.
ИзбришиЕлем, ја сам екипу у Голдистхалу питао шта значи могућност променљивих обртаја. Одговор је био доста штур. Годлистхал је био замишљен, као што сам горе напоменуо, да буде испомоћ некој нуклеарки, која никад није направљена. Баш због те дивне особине "исправљања" напона. Биле су планиране Франсис пумпе-турбине. Од нуклеарке се одустало па се отишло на решење са променљивим обртајима како би она констатно радила и давала струју. Опет је то Франсисова пума-турбина али ето, мало другачија. Слика је са нета. Нисам имао времена да добијем тачнију слику или неку шему од њих. Нису круто спојени, као на слици, већ са спојницом. Као закључак, без разраде теме, ми је речено да су два асихрона и два синхрона генератора у питању, баш због оног констатног рада (давања струје) и променљивих обртаја. Иначе, у Немачкој не постоје јефтина и скупа тарифа. Зашто, како, због чега и остала питања су остала неодговорена. А и ја нисам стигао да будем упоран јер сам имао нешто сасвим стото тамо да одрадим за свега два, три сата. Плус сам возио 4 до 5 сати у једном па у другом правцу.
Поздрав, па се видимо и за неким од наредних столова. Да би и други можда могли да учествују у расправи, јер ретко кад се неко врати назад.
"Корисна енергија је она која се добије одузимањем оне количине коју потроши пумпа од оне коју турбина произведе. "
ОдговориИзбришиЕнергија коју потроши пумпа је УВЕК већа од енергије коју турбина произведе. То је једноставно техничка неминовност. Нема претварања енергије без губитака. Кад се вода пумпа "узбрдо" уложена електрична енергија је увек већа од добијене потенцијалне. Кад се вода сјури низбрдо у турбину добијена електрична енергија је увек мања од потрошене потенцијалне. Грубо правило је да за један киловат-час добијене треба 1,3 киловат-час уложене електричне енергије. Добитак је наравно у разлици између јефтиније ноћне и скупље дневне тарифе (код нас 4 пута, не знам за Немачку.)
"Ako bi neko sad obrnuo tarife INZENJERSKO CUDO bi postalo muzej."
Не би, само би обрнули режим рада, дању би пумпали а ноћу празнили ;)
Прво, добродошао у кафану. Друго, у Немачкој нема јефтине тарифе. Ноћ, дан, пре подне, после подне, викенд, празник, нема никакве везе. Струја се плаћа паушално. Иста је тарифа јер је у неким зградама забрањено да било шта ради, типа машина за веш, сушилица и слично, после 22ч па је нико и није користио. Зато су укинули тзв. јефтину тарифу, и то доста давно. Треће, написао сам оно што су ми рекли. Управо сам се и ја распитивао за ту разлику "добијено-уложено" и главни инжењер ми је рекао да не би ту електрану ни градили да није тог добитка у разлици енергија. Е сад, ако је он лагао мене... И последње, допада ми се твоје име. Надам се да умеш са мачем, бар као и Иниго. ;)
Избриши