Сећање на Дан Републике

            Никада ми није, ма било ко у мом детињству, објаснио због чега ћале и мајка не раде 29. новембра. Знао сам да се тог дана обележава Дан Републике и то је све. Јесте, родио сам се и одрастао у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији која је била уређена по последњем „крику“ комунизма, али то само по себи није услов за моје познавање којекавих празника. Тек кад сам одрастао, почео да читам и нешто озбиљније од бојанки и стрипова, схватио сам о чему се ради. И без панике, нећу о јебеној Југославији. Што се мене тиче навијачи Звезде су увек били у праву: „Звезда, Србија, никад Југославија!“

            Када год на ред дође 29. новембар, ја се сетим одлазака на село. Свиње, не прасићи, они се чувају за Божић, већ праве, велике свиње тада завршавају под ножем. Рано ујутро се устаје, док је још све бело од мраза и креће се на припрему месне зимнице. Сунце тек што није изашло а мирис крви помешан са мирисом блата и угажене траве, се шири по стричевом, или ујаковом, дворишту. Скичање и јаукање свиња је одавно утихнуло. Уосталом, увек је ту био неки врсан месар па су и ти тужни звуци били краткотрајни. До доручка су полутке обешене на челични рам, очишћене од изнутрица и цеде се од преосталих капи крви. Таман мало и промрзну док се не заврши обедовање па их је лакше обрађивати.

   Ручак се већ унапред знао. Састојци су ту, свежи. Ситно сецкана џигерица, плућа илити бела џигерица, желудац и бубрези се пропрже на луку и лагано крчкају док се вода не претвори у веома сочан сос па уз свеж, тог јутра купљен у локалној пекари, хлеб, по укусу надмашују и најскупља јела у најбољим ресторанима. Полутке су транжиране. Бутови су одвојени за шницле, врат, прошаран са масним ткивом, је припремљен за печења поводом неких породичних прослава а плећке ће у со па касније у сушару, на дим. Као и ребра, са којих је скинуто скоро све. Заборавих и папке. И њих смо димили. Месо уз кичму, тзв. рибић, који је „А“ квалитета, се транжира заједно са деловима кичме у крменадле. Глава, кости са остацима меса и слични маломесни и скоро неупотребљиви делови иду на кување са белим луком, алевом паприком и још по којим зачином. Та чорба ће се за који дан претворити у пихтије. Ја их нисам волео. Не волим их ни даље. Мада кажу да пихтије долазе са годинама. Видећемо, имам кад да их заволим. Сало са кожом са стомака је исечено у табле, квадратне величине, неких 40 са 60 центиметара али само тамо где је прошарано са месом. И то ће у сушару, кроз дим. Јесте, то ће бити сланиница. Остало сало, без или са врло мало меса, иде у казан на топљење. Прво се дода и мало воде, да почне да се крчка. Та вода укува а смењује је маст. После доста сати стајања поред казана, пажења на јачину ватре, да се ти комади не залепе за казан и на децу која трчакарју около, и чварци буду готови. Овај део посла је традиционално био намењен мом оцу. Он је увек био тај који је муљао по оној казанчуги и жмиркао од дима и масних испарења. Али кад заврши, па их оцеди од масти, чварцима није било премца. Ни претопљени, ни загорели, ни пресољени већ таман како треба. Јео их је и ко није смео. Због дугогодишњег искуства, он је увек био тај који је на ногама био цео дан. Чварцима је потребно посветити поприлично времена. Сунце залази а он вади једну по једну огромну кутлачу и цеди маст у металне браон канте кроз, исто тако огромну цедиљку.

     Вечера је увек била са роштиља. Свежи комади меса и ражњићи су обавезан фолклор. Црни лук, туршија, ајвар и онај јутрошњи хлеб. Гајбе пива да сперу умор и муку па на починак. Велики је посао завршен. Породица је збринута. Трпеза ће следеће зиме бити богата.

   Сутрадан је увек био дан за заслужени одмор. Опуштање мишића, главе и душе уз чварке, кафице, по коју ракијицу и необавезне приче. Буде ту и која пита. Ипак су моји пореклом из Босне а јебеш босанску кућу без пите! Шницле и други свежи комади меса су још од синоћ у замрзивачу, жене су зе то побринуле. Шта је намењено за димљење, иде у со а маст се фино охладила и стегла у оним кантама. Тог истог дана се све пакује па за Београд. Ваља стићи кући, све то распоредити, ставити у замрзивач јер прекосутра се већ мора на посао.

               Заболе ме за Јајце, за Друго заседање Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије, за одлуку о федералном саставу Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, за све офанзиве које су до овога довеле и за све одлуке које су после донешене. Уопште не патим што је све набројано прошлост. 

Мени оно изнад речено недостаје.