Небројено пута сам се сусрео са реченицама типа: „Немој то да радиш. Не ваља се.“ На једноставно питање зашто, или због чега, одговор је увек био слегање рамена, скретање погледа на доле и једно кратко: „Ето...“
Страх од нечега, обичном човеку, несхватљивог, тзв. сујеверје је увек ту, око нас. Свако има неку бабу, од које и потиче израз „бапске приче“, стару стрину, тетку која ће прекорити онога ко не зна да се то „не сме тако.“ Веома ретко се појави по неки мушки примерак у родбини који ће наглас рећи овако нешто. Можда се и боје, верују у невероватно, али неће то изговорити јер су они мушкарци и је ли „не ваља се!“ Увек сам сумњао на цркву да је узроковала ове приче јер је лакше владати онима који се, бар мало, плаше. Мада, имамо ми довољно мотива у историји од којих се могло плашити. Још док смо били вишебошци. Бог дрвета, бог реке, бог овога, онога и сваки се „наљути“ ако му се не иде низ длаку. Да ли је икад, ико кажњен због погрешног поступања? Такав податак још нисам пронашао...
Илустрације ради, ево пар примера:
1. не окрећи хлеб наопако;
2. не стављај нож тако да му оштрица буде окренута на горе;
3. не додај нож или маказе некоме директно у руку;
4. трудница не сме да једе рибу;
5. не стављај капу на сто;
6. не чисти сто руком;
7. не отварај кишобран у кући;
8. не остављај веш, а поготово бебин, преко ноћи напољу;
9. не износи ђубре из куће кад зађе сунце;
10. не сади воће преступне године;
11. не греби остатке хране из посуде;
12. не захваљуј се за лек;
13. трудница не сме ноћу да излази из куће;
14. не уноси у кућу ствари за бебу док се не роди;
15. и мој омиљени пример: не ради било шта по кући ако је црвено слово у црквеном календару!
Распитивао сам се, није да нисам, одакле све ово. Нисмо ми једини народ на свету који има овакве будалаштине. Мора све ово имати неки корен, узрок. Схватио сам да ово за фолклористичаре нису будалаштине. „Бапске приче“ су универзална фолклорна категорија. Имају чак и званичан, научни назив: меморати или фабулати. Тако нешто, јебем ли га. Спадају у тзв. традиционалну категорију, што ће рећи да представљају одлику неког народа и датирају из давне прошлости. Колико и како неко друштво културно напредује, тако се и оне мењају. Осавремењују се. Пример: некад је било „не поклањај нож“ а данас је „не поклањај упаљач.“ И не зависе од годишта оних који у њих верују. Нити зависе од врсте веросиповести. Има ту још којекавих научних наглабања шта и како али је поента да су то данас све бесмислице. Могу их саслушати а да ли их неко прихвата и озбиљно схвата, није ме брига. Могао бих чак неке и да оправдам, да им пронађем разлог. Нпр. капу не треба остављати на сто јер није хигијенски, бебин веш не треба да преноћи јер се у њега могу увући неки ноћни инсекти и после је убости што је све само није пријатно, итд.
Е сад, ако је све ово нереално, имамо ли неке реалне смернице у нашој свакодневици којима не знамо извор али се преносе с колена на колено? Са којима смо одрасли и узимамо их здраво за готово те их се, свесно или несвесно, придржавамо? Истина је да много тога радимо на поверење. Довољно је само оставити кеш у некој банци на штедњу и куд ћеш веће вере. Наши преци су морали некако да организују свој живот без интернета, без лаког преваљивања већих раздаљина, без обавештавања преко мас-медија... Морали су да установе неке принципе. Један део је и данас остао у „бапским причама“ које су изгубиле утемељење у стварности јер су правазиђене али нешто је преостало. Пример за ово сам скоро пронашао на једном немачком сајту www.bauernregeln.net. Ту су скупљена сва вековна запажања сељака и земљорадника о времену и временским појавама. Кад шта треба садити, кад не треба, кад ће и у сред лета бити хладно, кад су најтоплији зимски дани и слично. Мени је најсимпатичнија „Kalten Sophie“ илити у преводу „Хладна Софија.“ Она представља 15. мај када је последњи хладни дан у мају. На овај дан, како је вековно предање немачких сељака забележило, су могући последњи јутарњи мразеви. Дакле, пре овог дана не треба било шта садити и у башти. Ни цвеће, ни поврће, нити се смеју воћке обрезивати. Сваки дан у години има неку изреку, афоризам који га означава. За данас је „Durch zu viel Juliregen, schwindet der Erntesegen!“ што значи да ће ако буде доста кише у јулу сељаци имати добру жетву касније. Добро де, јес` да је ово логично али куд баш та реченица важи за овај дан и куд су модерни метеоролози баш за данас најавили кишу... Кад хоће ове Немце, онда их стварно хоће.
Причајући са Немцима који су се родили у граду и нису никад имали искуства са селом, схватио сам да ова и слична предања лагано прелазе у „бапске приче.“ Јесу ли она то заиста или нису? Нећу поживети довољно дуго да бих добио одговор на ово питање.
Od svih onih nabrojanjih "ne valja se" i moj favorit je ona poslednja da se ne valja raditi na crveno slovo. Jbg, ja uglavnom radim. Izbegavam bas na velike svece, npr necu prati prozore na Bozic, ali ne zbog straha od svevisnjeg, nego sto hocu taj dan da odmaram kao i svi.
ОдговориИзбришиVerski kalendar nemam i ne bavim se crvenim slovima. Moja teorija je sledeca: nekad su se zene ubijale od posla po kuci i na njivi (dok jos nisu sljakale po firmama). Svaki dan je moralo i da se jede i da se skuva i da se radi, nebitno koji je dan u nedelji. Pa kad onda one da se odmore? Na crveno slovo, naravno. Malo malo, pa eto crvenog slova, jedva ga docekaju.
Ja to ne fermam. Godinama skoro iskljucivo peglam nedeljom ujutru, tako mi najzgodnije. Pa kad cujem "ne nedeeeljooom", dobijem ospice. A kad ako ne onaj dan kad sam slobodna i ne idem na posao?
Svega par od ovih primera mi je poznato.
ОдговориИзбришиPoznato mi je: 1,2,3,7,8,10,11 i naravno 15. :)
Da se odmah razumemo...ja po kuci ne radim na crveno slovo i nedeljom. To mi je tako. Vernik sam svoje vrste i za sebe, u crkve ne idem vec godinama,ali na velika crvena slova ne radim. Tako je zapisano,a ja postojem pravila,posebno ona zapisana. :)
Sada imam da ispricam dve price (inace post ce biti malo duzi. Tema je vrlo inspirativna).
Ja,osnovna skola,secate se da je nekada imalo i domacinstvo kao predmet? Radile se tapiserije! :)) Mi smo imali u skoli tzv. iskljucenja. Cele nedelje samo domacinstvo. I jedan dan,trebalo je donesti ono platno za tapiserije. Naravno,niko to nije fermao ni 2%,jer je vecina to "iskljucenje" kontala kao mini raspust. Ali bilo je problema,nije se tek tako prolazilo.
No,ja nisam hteo da izigravam mangupa,ali sam ipak zaboravio da kupim to sranje. Kao i nas nekoliko bandita iz odeljenja. krenu cas,poce domacinka (tako smo je zvali) da pregleda ko je doneo tapiseriju za rad. Vladimir Ficovic i ja sedimo u klupi. Ni on ni ja nemamo nista. Nailazi domacinka do nas,pretposlednja klupa.
Ficovicu,gde ti je tapiserija?
(a on zeva negde okolo)
Ficovicu,gde ti je tapiserija?
-A,molim...aha...tapiserija...ma ajte molim vas crveno slovo danas. :)
Malo je reci da sam pao pod sto od smeha. :)
I evo,dok napisah ovu pricu,zaboravih koja je trebalo da bude druga. Jbga! Seticu se.
No,sto se tice nozeva...to je vrlo logicna stvar zbog povredjivanja. Mnogo su vece sanse da se nabodete na noz ako je postavljen naopako,nego naoposleno (pravilno),zar ne?
ОдговориИзбришиLicno sam se par puta nabo.
Noz iz ruke, takodje.
Covek mi je pricao pricu da je neki momak jednom stavio makaze u dzep (u nekom magacinu) sapleo se i pao,nabo se makazama u preponu,u arteriju...JEDVA su ga izvukli zivog!!!
Hocu da kazem,zna se gde je mesto nozu i ostalom oruzju i orudju.
Isto kao sto se ni PRAZAN pistolj ne uperuje ni u koga.
Za hleb naopako...ja kao neko ko postuje pravila i red...pa normalna je stvar da ga stavite naoposleno (pravilno),ni sto,ni stolice,ni frizider,nista ne drzite naopako,pa tako ni hleb. Zar ne? :) A posebno hleb tj. sve ono sto jedes. Kao sto se ni hrana ne baca i to je bapska prica,zar ne?
ovo za kapu na stolu,brisanje rukom itd...prvi put sada cujem.
Za ves napolju preko noci-nekada su maDJije bile prilicno rasprostranjene,pa se zato ves (kao vrlo licna stvar) nije ostavljao napolju preko noci. A brate mili i lakse se ukrade...koliko je tepiha pokradeno po BGu,koji su ostali da se suse preko noci. :))
Ovo za grebanje serpe sam cuo da ce tada mladi padati kisa na svadbi ili da ce lose da se uda. :)
Cinjenica je da prestupna godina lose radja. To seljaci znaju,nema rasprave.
Imam ja jos i da dodam:
-ne seci nokte nocu i nedeljom
-ne bacaj nokte u vatru (vec u travu ili cvece,nesto sto raste),kosu takodje.
-prvo se okupaj,pa onda rucaj,a ne obrnuto (ne valja za stomak)
- ne kupaj se u reci posle Preobrazenja (19. avgust ako mi se dobro cini...pratio ja godinama,ima logike,ladnija je voda dosta,odjednom)
-ne sedi na zemlji u mesecima koji se zavrsavaju na BAR (hladna je zemlja,da ne bi nazeb'o)
-ne spavaj ispod orahovog drveta.( ne valja za zdravlje)
-e sad ,ne mogu da se setim,ali znam da jedno nije pravilno i ne valja,posebno za bebe,a ni za odrasle...spavanje u pravcu istok-zapad ili zapad-istok. Mene je moja baba stalno okretala,a keva vracala,a ova opet...dok joj nije rekla i objasnila. :)
Cak i sam kineski Feng Shui je ustvari sve to. Takodje propisuje gde sta i kako treba po kuci da stoji i kako kuca treba da se pravi,gde ide koja soba i sl. krov bi trebao da bude na 4 vode,zbog napretka,wc na severnoj strani,jer je severna strana jalova...a sapace sobe staviti na juznu (topliju) i istocnu suncanu stranu,sto je vrlo logicno,zar ne?
I tako,jos gomila raznih korisnih stvarcica,koje nisu bas sve bapske price,vec imaju vrlo logicno objasnjenje (ja sam za neke od njih i napisao u zagradama).
Za vikend sam gledao jednu od mojih omiljenih serija Vuk Karadzic (ima je na YT ko hoce da gleda) i tamo tek mozete da vidite koje su to vratolomije sa bapskim pricama. :)))
Ne znam da li je i to bapska priča, tek, kažu da ne valja pisati blogove na 8 dana. Na svakih 7 ili 14 je u redu ali na 8...
ОдговориИзбришиImala sam i ja domacinstvo u osnovnoj, isto trajalo cele nedelje, i takodje smo ga dozivljavali kao mini-raspust. Nesto se ne secam da li su se dobijale ocene za to i da li su ulazile u prosek, ali znam da toga odavno vise nema. Secam se da smo pravili plazma tortu na domacinstvu, ona je najzgodnija jer se ne pece a svi vole da jedu :) Tapiseriju nismo radili, ali smo pravili nekakve drvene okvire pa onda vunicu tuda provlacili, nesto kao nekakvo tkanje, vrag bi znao sta je.
ОдговориИзбришиNe znam da li je neko pomenuo da se ne tresu mrve posle vecere napolje, nego tek sutradan, da se izbegne svadja :)
A ima i neka fora sa sisanjem, cesljanjem i brijanjem na Bozic, samo sam zaboravila da li se valja ili se ne sme.
Ako se setim jos nekih bisera, dopisacu. Mada, kako Inspektor kaze, neke od onih gore nabrojanih bapskih prica su i logicne, npr one za noz, makaze...
Ima tu bapskih priča, ali mnogo toga je savršeno logično, kao što je Inspektor opisao. Ja sam, logično, imala Narodnu književnost i još jedan predmet, pa znam ponešto o tome... Što se tiče narodnih običaja + bapskih priča, južnjaci i Vlasi su još uvek puni svega toga... Naši običaju su bili prilično morbidni, a neki od njih još uvek postoje. Npr. kad neoženjen mladić/neudata devojka umre, od sahrane se pravila svadba... Npr. pevale su se svadbene pesme, sa delovima u kojima se naricalo, ako je mladić umro, devojka se oblačila kao mlada, posle te "svadbe", neko vreme nije smela da se uda, kao da su zapravo bili u braku. Nama je to danas bizarno i morbidno, ali to su običaji koji datiraju iz prehrišćanskog perida, kad je čovek imao neki svoj, potpuno drugačiji poredak, potpuno drugačija shvatanja, doživljaj sveta. Na tome i počiva današnje razmišljanje. Npr. mi u svemu vidimo krugove. E, pa ta "svadba" je bila deo jednog kruga, to je spadalo u jedan od tri glavna događaja u životu... Ako se ne udaš/ne oženiš, ti svoj krug nisi završio, ostao si nedorečen u tom smislu... Jbg... Ovih dana bih mogla da napišem neke žešće bisere od tih običaja. Moj omiljeni: ako dete ima epilepsiju, treba mu rastrgnuti crnu mačku iznad glave. :DDDDDDDDDDDDD
ОдговориИзбришиPisi, Lajka, kad stignes te bisere, bice zanimljivo :)
ОдговориИзбришиA za epilepsiju i macku - no comment :)
Напокон сам нашао времена да се јавим.
ОдговориИзбришиСвуш, тако и ја размишљам. Некад су сви били кући и те послове су лакше и организовали. Данас је то само прича... и то бапска. Једино волим недељу. Њу сам и без црквених правила усвојио као нерадни дан. Апсолутно нерадни дан. Могу да скувам нешто, да прошетам негде али да радим било шта... јок! А и сваке недеље су неке ауто или мото- трке ;)
Инспекторе, то домаћинство сам имао и ја. Исто је била "домаћинка" само што смо ми имали прави, прави распуст тих недељу дана. Апсолутни нерад бре. Све што смо морали да донесемо је парче тканине, неко веће дугме, игла и конац. По недељу дана смо учили да зашивамо то дугме. :) Смејурија која је свима пријала и остала у веома лепом сећању.
Што се тиче објашњења појединих "бапских прича", све то стоји али објашњења која сам ја добијао је, за наопаки нож нпр.: "Немој тако да га остављаш, не ваља се. Лоша је то енергија..." И сличне глупости. Ипак, оно "не ваља се" ми је увек иницијална каписла за могућу свађу. Као из топа испалим: "Због чега не ваља!?" Као што каже песма Атмоског склоништа: "... одговора није било..." Има то све поенте, наравно. Као и све оно што швапски сељаци имају као правила али има и апослутно небулозних идоитизама. Нисам хтео да наводим све на шта сам наилазио али Лајка је ту да допуни листу. Је л` тако Лајка? ;)
Ех, Миркони, биће да ти није било довољно што сам се унапред извинио за евентуална кашњења... Јеси се размазио, чудо једно. :)
Заборавих да поменем да први пут чујем за то да кревет не треба да буде у правцу исток-запад. Кад мало боље размислим, ја и нисам другачије спавао читав живот. :) И сад ми је кревету том правцу, као и Мирков креветац. Ако ћу да их окрећем, морао би да свратиш да ми помогнеш око померања намештаја јер би се баш све узјебало :) Једино су ми сви станови у којима сам живео, и у којем живим, били у правцу исток-запад. Готивим кад ми сунце ујутро падне на јастук... Милина...
ОдговориИзбришиИ оно за орах. Давно сам се питао због чега се орах не сме садити близу куће и што се не сме спавати под њим. Одговор је јод. Испушта огромну количину негативно наелектрисаних јодових јона. Код већине људске популације он изазива непријатности у виду вртоглавице или мучнине а у екстремним случајевима и застој у дисању. Дакле, може да се догоди да се никад не пробуди ко заспи под орахом. Плус му је корење површинског типа па може да разруши темеље куће, уврне и покида цеви и другу подземну инсталацију... Слична је прича и за липу. Иако мирише може да изазове стерилитиет или неко слично оштећење па има "бапска прича" да се "не ваља садити липа поред куће јер нећеш имати мушку децу." Чудан смо ми народ... лакше нам је да поверујемо у стара наглабања, веровања и сујеверја него у једноставна научна објашњења.
Lomi, toga je bilo svuda, samo smo se mi malo dublje zakopali u to paganstvo, ali to iščezava pošto je mladima danas dostupno mnogo više informacija nego njihovim precima. Oni ranije nidu znali za orah i jod, pa su mislili da je ko zna šta u pitanju. Naravno da su oni mislili da im je munja neki znak od Svevišnjeg , šta su oni znali o pražnjenju energije, kumulonimbusima i vrazima. Pošto kod nas ima još dosta neobrazovanog sveta, nije čudo što još uvek veruju u znake s neba.
ОдговориИзбришиJedna moja koleginica sa faksa dolazi s tog područja gde se upražnjavaju vlaške mađije. Ona je i sama završila rumunski, a kasnije se usredsredila na etnolingvističke studije, koje uključuju i istraživanje običaja. Samim tim, obavljala je i dosta terenskih istraživanja, posećivala svadbe, sahrane, intervjuisala ljude itd. Iako zna sve to, ona i dalje popizdi kad joj baba kaže "ne valja se". Aman, ženo, to je baba, ona je čitav život takva, neće se sad pred smrt menjati. Možeš ti nju bombardovati racionalnim objašnjenjima ili tražiti ista od nje kad ona kaže da se X ili Y ne valja, ali rezultat isti. Zašto trošiti energiju + zašto bzvz. jediti babu? Čemu svađa i stres, poslušaj je, pa nek' ide sve do k**ca. Pričati s babom o naelktrisanim jodovim jonima, podjednako je zaludno kao kad bih ja svom dedi objašnjavala da se ne kaže ižljubiti, zato što je to dijalekatsko jednačenje suglasnika po mestu tvorbe, a ne standardno. Doživeo je čovek 89. godinu i bez toga....
E,da, običaji... Svi znamo za dodole... Po nrkim vojvođanskim selima još uvek imamo litije, koje, kao, dozivaju kišu... Sve to i crkva odobrava... Znamo da i za Božić imamo položajnika, a ponegde Radovana, koji bi trebalo da nam donese neku sreću, blagostanje... Oni orasi što se trpaju u slamu za Božić ranije su se ostavljali po ćoškovima u kući, a sve to za duhove, duše umrlih i još neka fantomska bića. Sve je to, naravno, praznoverje, ali ima tu nečeg fenomenalnog. Što bi rekao moj prof. teorije književnosti: "Pričajte vi šta hoćete, ali nakon što te dodole ispevaju svoje, kiša uvek padne." :D :D :D
ОдговориИзбришиDanas, na primer, imamo nekakve ostatke obreda, ali ništa to nije ni blizu onome što je bilo nekada. Nekad je to bilo opskurno, bizarno, strašno... Orgijanje je bilo deo obreda. Uvek mi je bilo zanimljivo kako je na ovoj planeti zaista kao i ona - okruglo, tako se i mi s njom vrtimo, ne samo u prostoru, već i u vremenu. Pre nekoliko hiljada godina golotinja i javno orgijanje bilo je prihvatljiv način ponašanja, a postaće ponovo. Čoveku su bila potrebna stoleća za emancipaciju, za uređenje sveta, a danas bismo svi najradije rekli "zajebi to, vratimo se korenima". Bez obaveza, bez mozga, anarhija.
Nego, običaji... Crna mačka u Srba stvarno nije bila srećna životinja, da se razumemo... Prvo ono sa epilepsijom, a kasnije i kuvanje... Da, da, kuvali su crne mačke da bi terali neke veštice, karakondžule. :D :D :D
Morbidne stvari sa pokojnicima... Pa, ona crna svadba je jedna stvar... Ako ste morbidnog uma i dokoni, možete i danas da otpujete i upoznate zemlju da biste je voleli. Ima toga još. Nisam ljubitelj sahrana i smrti, ali to bih volela da vidim. Vlasi su iskopavali i skopavaju još uvek grobove svojih bližnjih iz najbozarnijih mogućih razloga.... Bio je još jedan biser. Ako dete umre pre nego što je kršteno, sahranjivali su ga ispod kućnog praga, pošto je to jedna od granica, a kod deteta nije sprovedena inicijacija, odnosno uvođenje u ovaj svet, što ga čini nekim demonskim bićem. Prag je granica, a dete je bilo na granici isto.
Kad umre čovek, ako je imao brata blizanca, nogu živog brata su vezivali za nogu mrtvog brata, živi brat je mrtvom stavljao cvet na grudi i govorio "ja tebi beli cvet, ti meni beli svet". Zašto? Mislili su da će mrtvi brat povući blizanca sa sobom.
Još o deci... Ove mame i buduće mame će me zamrzeti. Zašto je toliko bitno onih 40 dana? Kad se čovek rodi ili umre, prvih 40 dana su najkritičniji, pošto duša još uvek nije ni tamo ni vamo... Za pokojnika se plaše da će se povampiriti, a za bebu misle da donosi nešto demonsko sa onog sveta (ovo je za mame, hahhaha)... Zato je bidno da prođe 40 dana i da se dete na pravi način prilagodi ovom svetu...
Sad ozbiljno, bez demona i gluposti... Majka i dete su tokom prvih 40 dana izrazito osetljivi i sasvim je racionalno to što nema poseta. Dete se zaista privikava na ovaj svet, majka se oporavlja, ali jbg, valjda su morali da izmisle te demone da bi se otarasili nasrtljivih tetaka i strina....
Инспекторе, шта то би данас код тебе? Јеси ли ти добро? Јави... да не бринем...
ОдговориИзбришиPogiboh od posla u petak, inace sam ziv. Ne brinite puska je ukocena. :)) Daleko je masakr od mene. Ima budala svuda,a ovaj primer samo potvrdjuje to pravilo.
ОдговориИзбришиKo bi ocekiva da mirni i indolentni Norvezani,koji ne jebu ostatak sveta mogu nesto ovako da urade. Ali eto,televizija,interenet i ostala propaganda su cudo,cudo!