Кафана "Код Дајца": Индијска Нова година. Први пут.

Нова година, Божић и ко зна који све још празници се не славе у Индији као у Европи на пример, али се обележавају. Скоро сам разговарао са колегом, Немцем, онако, опуштено уз ручак и он човек сам дође до закључка да је поприлично отуђен од остатка света. Не толико својом вољом већ вољом државе и окружења у којем живи. Ова изјава је, у принципу, применљива на све државе света, осим Индије. Овде се све слави. Исправка, обележава. Не у смислу "Јуху, слободан дан!", не, нису у том фазону, већ једноставно овде су заступљене готово све религије света. И не само религије. Секте. Мале групе које верују у нешто и имају неке своје празнике. Слободно. Нико им не брани. Зато имају и поштоваоце пацова. Нисам то обишао, нити ћу, али се сећам те емисије на тв-у. Тада ми је било чудно. Сада схватам поенту.
Индијце једноставно није брига ко је које религије. Не могу са сигурношћу рећи али ми се чини да се "не мешају". Свуда видим муслимане, хинду, сике и сличне. И сви знају кад ко и шта слави. Званични календар слободних дана у компанији укључује Хали и Дивали, Рамазан, Дан независности, Гандијев рођендан, дан када се слави бог Ганеш, католички Божић и први дан Нове године. То је све. Мало? Много? Рекао бих таман. Они који нису завршили своје послове желе чак и тим данима да дођу на посао али им се то упорно забрањује. Оданост послу и заради, која је стварно мала, је огромна. И немој сад да ми се неко мршти. Квалитет одрађеног нисам споменуо, у реду?

Причао сам им мало о православљу. Нисам тупио нити досађивао већ само пар речи, онако, уопштено. Споменуо сам крсну Славу и шта то значи, шта представља и она им је била најинтересантнија. Већину ствари о хришћанским религијама већ знају, са варијацијама наравно али Слава им је сасвим нов концепт. Ове године ћу је прославити с њима.

Један од многобројних малих храмова, да их тако назовем. Чему се овде моле или шта год већ, не знам. Фоткао сам из аута и нисам имао неку превелику жељу да смарам и будем непристојан око тога у част којег бога је све ово.

А ево и ђеда Мраза. Мало се угојио али шта ћеш кад је "надуван".

Деда стоји испред сваког већег и битнијег места. Овај и претходни су били испред тржних центара, популарних "молова".

Дан пред католички Божић неко ми покуца на врата стана. Погледам кроз шпијунку а тамо цела екипа. Особље хотела и то њих десетак. Отворих, пожелех добар дана а они у глас: "Срећан Вам Божић господине! Изволите, мали поклон од хотела." Шта ћу, рекох хвала, потпуно затечен целом ситуацијом. Овај замотуљак ми остаде у руци.

Отворим а тамо колач. Свеже испечен. Класичан божићни колач који се у ово време може купити у Европи, па су ето помислили да је лепо да он буде поклон. Добра идеја. Не изгледа нешто али је био веома укусан. Осим овог Снешка.

А ако колач и није био укусан, онда је ово било. Пралине, пуњени, праливени, у свим немогућим бојама... ммммм... Врхунски.

Чоколадна фонтана. Нисам је очекивао али баш је било лепо с њене стране што је свратила на прославу.

И још слаткиша. Рекох већ али поновићу. Врхунски.

"Еј, деда, како је? Знаш ону: "Пршти, пршти бела стаза, јебу деда Мраза?" Знам, знам, баш долазим са те журке. Нешто ме жига одоздо!" Није био надуван, већ прави. И ко сад не верује? А? Да вас чујем? Видео сам га својим очима и ево усликао. Куд ћеш већег доказа његовог постојања.

Хотел има и јелку. Чуди ли се ко? Тако сам и мислио.

Можда не изгледа велико али, размере ради, ова ограда ми је до колена.

Увече то све изгледа много лепше.

Погледа на јелку са друге стране.

Стварно не знам ко је летео овим авионом али пар минута после поноћи? Стварно? Куда `леба ти?

Наравно, било је и ватромета.

Ништа спектакуларно...

... али је било.

И ето, прославих ја ту Нову годину у Индији. Први пут ван породице и далеко од искрених пријатеља. Свима желим све најбоље али првенствено вам свима желим да будете здрави. "Болестан човек има само једну жељу. Здрав их има много.", рече једна паметна старија жена. Додао бих да ко има много жеља, може много и да оствари.

П.С.: Ево и пар фотографија јела из мензе претходних дана. Почео сам да записујем како се шта зове. Оне фотке које немају потпис ће без њега и остати, нажалост.