Одгледајте овај снимак. Ко разуме немачки, одлично, ко не разуме, ценим да ће схватити и ако га само одгледа. Ја сам био поприлично изненађен количином ароганције и цинизма којим се оправдава бацање хране, али потпуно употребљиве, јестиве, бактериолошки исправне и здраве хране, у енормним количинама.
Зашто кажем "цинизма"? Разлог је једноставан и очигледан. Мало, мало па се на немачким телевизијским каналима емитују срцепарајући снимци афричке деце која су гладна, боса, болесна и ко зна шта још, који би требало да ме "гану" у сред срца а онда и у сред новчаника па да им "уделим" који еврић како би, тамо нека организација, учинила да они боље живе. А ја им никад ни један једини нисам уплатио. Ето, какав сам ја. Лош, а? Не бих рекао. Моја деца не оскудевају. Њих двоје тим организацијама никад неће постати проблем. Од мене, довољно.
Нећу много да објашњавам онај снимак, иако је на немачком, јер је веома очигледан. Није проблем у Немцима, свакодневном "популусу" већ великим трговинским ланцима. Бацају храну коју нису ни покушали да продају. Не дају је ни у добротворне сврхе. Мора бити бачена. А због чега је бацају? Пример је био контејнер, такозваних "био" банана. "Едека" ("Edeka") је један од већих и средње скупих малопродајних ланаца прехрамбених производа чији је инспектор набавке, или како год се већ зове, одлучио да читав контингент банана не иде у продају јер су имале "превише тамних тачкица по себи"! И да ли је то дато, ма и продато некоме другом? Не! Мора бити бачено. Колико се тога баца, на дневној бази, у Хамбургу су се, паметно, морам рећи, досетили и направили малу електрану на отпадне гасове. На ову тему сам раније већ причао. Храна и сличан отпад труне и ствара мешавину гасова, у којој запремински предњачи метан, са великом количином енергије која се може лако искористити правилним сагоревањем. А биолошког отпада имају колико хоћеш! Или нећеш...
Појавио се и покрет "Контејнераша". Људи који не желе да купују храну већ се хране из контејнера тих великих трговинских ланаца, месара, пиљара, пијаца, базара, ресторана и сличних фирми које бацају непродату храну. Зашто је бацају? Па ето, не одговара њиховим високим стандардима. Екстремно удружење грађана али врло ефективно скрећу пажњу на проблем. Још увек нису баш толико утицајни али полако, полако.
Отац и мајка су ме учили да не бацам храну. Да сипам у тањир онолико колико ћу да поједем. Учен сам да је то грех. Знам да Немци доста тога баце. Купе и превише, не поједу и у ђубре. То знам и на неки начин ми је јасно зашто. Постали су богати и временом постају и све бахатији. Али бацати оно што је, реално, употребљиво па још од мене и осталих грађана отворено и бесрамно тражити помоћ како би се прехранили гладни, јеее... Без текста сам. Без правих речи које бих могао овде и сад да употребим. Рекао бих само да сам згрожен. У држави у којој је уређено бацање ђубрета у најмање 5 канти ("био" отпад, папир и картон, пластика и друга паковања, стакло и остали кућни отпад; ако и има још нека, не могу сад да се сетим која је) а за оно што се не може разврстати морам да платим да однесу, не постоји закон, уредба, ма ни најмањи члан како поступати са храном!? Стварно неозбиљно, безобразно и надмено понашање.
Зашто кажем "цинизма"? Разлог је једноставан и очигледан. Мало, мало па се на немачким телевизијским каналима емитују срцепарајући снимци афричке деце која су гладна, боса, болесна и ко зна шта још, који би требало да ме "гану" у сред срца а онда и у сред новчаника па да им "уделим" који еврић како би, тамо нека организација, учинила да они боље живе. А ја им никад ни један једини нисам уплатио. Ето, какав сам ја. Лош, а? Не бих рекао. Моја деца не оскудевају. Њих двоје тим организацијама никад неће постати проблем. Од мене, довољно.
Нећу много да објашњавам онај снимак, иако је на немачком, јер је веома очигледан. Није проблем у Немцима, свакодневном "популусу" већ великим трговинским ланцима. Бацају храну коју нису ни покушали да продају. Не дају је ни у добротворне сврхе. Мора бити бачена. А због чега је бацају? Пример је био контејнер, такозваних "био" банана. "Едека" ("Edeka") је један од већих и средње скупих малопродајних ланаца прехрамбених производа чији је инспектор набавке, или како год се већ зове, одлучио да читав контингент банана не иде у продају јер су имале "превише тамних тачкица по себи"! И да ли је то дато, ма и продато некоме другом? Не! Мора бити бачено. Колико се тога баца, на дневној бази, у Хамбургу су се, паметно, морам рећи, досетили и направили малу електрану на отпадне гасове. На ову тему сам раније већ причао. Храна и сличан отпад труне и ствара мешавину гасова, у којој запремински предњачи метан, са великом количином енергије која се може лако искористити правилним сагоревањем. А биолошког отпада имају колико хоћеш! Или нећеш...
Појавио се и покрет "Контејнераша". Људи који не желе да купују храну већ се хране из контејнера тих великих трговинских ланаца, месара, пиљара, пијаца, базара, ресторана и сличних фирми које бацају непродату храну. Зашто је бацају? Па ето, не одговара њиховим високим стандардима. Екстремно удружење грађана али врло ефективно скрећу пажњу на проблем. Још увек нису баш толико утицајни али полако, полако.
Отац и мајка су ме учили да не бацам храну. Да сипам у тањир онолико колико ћу да поједем. Учен сам да је то грех. Знам да Немци доста тога баце. Купе и превише, не поједу и у ђубре. То знам и на неки начин ми је јасно зашто. Постали су богати и временом постају и све бахатији. Али бацати оно што је, реално, употребљиво па још од мене и осталих грађана отворено и бесрамно тражити помоћ како би се прехранили гладни, јеее... Без текста сам. Без правих речи које бих могао овде и сад да употребим. Рекао бих само да сам згрожен. У држави у којој је уређено бацање ђубрета у најмање 5 канти ("био" отпад, папир и картон, пластика и друга паковања, стакло и остали кућни отпад; ако и има још нека, не могу сад да се сетим која је) а за оно што се не може разврстати морам да платим да однесу, не постоји закон, уредба, ма ни најмањи члан како поступати са храном!? Стварно неозбиљно, безобразно и надмено понашање.
Нема коментара:
Постави коментар