Индија

                    Држава у којој нисам био. Искрено речено, почевши од онога што сам до сада о њој сазнао, или чуо, немам неку претерано велику жељу да је обиђем али ниво заинтересованости да је видим „изнутра“ се лагано мења.

                Друга на свету по броју становника а по броју религија и божанстава можда заузима и прво место. Одликује је брзорастућа економија која је почела да се прелива преко граница њених 29 савезних држава и седам унија, предивна природа, излазак како на море тако и на највише планинске врхове. Историја јој је била довољно бурна, захваљујући Великој Британији која где год да завлада само уноси немир и незадовољство. Ко није чуо за Џавахарлал Нехруа и Махатму Гандија, је вероватно млађи од двадесет година, можда је преспавао скорију историју или је одрастао у прашумама Бразила.

             Насупорт чињеници да заузима велику површину на којој живи огромна популација, нема велике културолошке и језичке разлике, као нпр. у Тајланду или Кини. Индијци са крајњег севера могу комотно и опуштено да комуницирају са сународницима са југа, на пример. Међутим, оно што омета многољудну Индију да буде још утицајнија на светском нивоу су тзв "касте". Они о томе не причају. Као да то не постоји. Према томе се понашају као да је у питању највећа тајна. Или је то нешто што константно желе да "гурну под тепих". А сведоци смо да се стално дешавају неке ненормалности. Групно силовање оне девојке у аутобусу (!), сексуално иживљавање на малолетницама, склапање уговорених бракова са малолетницима и слично. Све је то последица необразованости и вековног потискивања проблема као и лошег односа према другим припадницима свог народа. Времена се мењају, информације су знатно доступније и робовласнички однос према сународнику, само зато што га сматраш за припадника "ниже класе", је много више од превазиђеног у савременом поимању света. Истина је да се много државе понашају робовласнички и ниподаштавачки према остатку света али је то већ тема за себе.

             Свакодневно сам у контакту са Индијцима. Посао не познаје границе а они су баш јефтина радна снага. Звучи лоше али су они, ако их неко пита, задовољни. Доста њих ми се не јавља у ходнику, нити одговарају на нормално, културно "добро јутро". Нисам имао појма зашто. Мислио да је то зато што нисам Немац, па зато што сам нови лик у фирми и слично, међутим, скоро сам сазнао да се не обраћају људима које им није представило надређено лице. За нас, Европљане, чудно понашање, али опет, на Тајланду је сасвим нормално и пожељно чачкати нос на јавним местима.

              Исто тако, скоро сам сазнао, да сам планиран за пословно путовање у Индију. Крајем године. Пред зиму. Шест месеци, у цугу, или два пута по три. Видећемо. Још немам званичну потврду али "где има дима, има и ватре". Ето прилике да упознам Индију "изнутра". Што рече реклама на тв-у за туризам у Индији: "Incredible India" Ево читавог сајта сличног имена http://www.incredibleindia.org/ који је покренула влада Индије.

Где се има ту се и, некад је било баца, а данас је разбацује

"Die Wegwerfer" тј. "Бацачи" у смислу "они који производе оптад".

Одгледајте овај снимак. Ко разуме немачки, одлично, ко не разуме, ценим да ће схватити и ако га само одгледа. Ја сам био поприлично изненађен количином ароганције и цинизма којим се оправдава бацање хране, али потпуно употребљиве, јестиве, бактериолошки исправне и здраве хране, у енормним количинама.
                    
                Зашто кажем "цинизма"? Разлог је једноставан и очигледан. Мало, мало па се на немачким телевизијским каналима емитују срцепарајући снимци афричке деце која су гладна, боса, болесна и ко зна шта још, који би требало да ме "гану" у сред срца а онда и у сред новчаника па да им "уделим" који еврић како би, тамо нека организација, учинила да они боље живе. А ја им никад ни један једини нисам уплатио. Ето, какав сам ја. Лош, а? Не бих рекао. Моја деца не оскудевају. Њих двоје тим организацијама никад неће постати проблем. Од мене, довољно.
                Нећу много да објашњавам онај снимак, иако је на немачком, јер је веома очигледан. Није проблем у Немцима, свакодневном "популусу" већ великим трговинским ланцима. Бацају храну коју нису ни покушали да продају. Не дају је ни у добротворне сврхе. Мора бити бачена. А због чега је бацају? Пример је био контејнер, такозваних "био" банана. "Едека" ("Edeka") је један од већих и средње скупих малопродајних ланаца прехрамбених производа чији је инспектор набавке, или како год се већ зове,  одлучио да читав контингент банана не иде у продају јер су имале "превише тамних тачкица по себи"! И да ли је то дато, ма и продато некоме другом? Не! Мора бити бачено. Колико се тога баца, на дневној бази, у Хамбургу су се, паметно, морам рећи, досетили и направили малу електрану на отпадне гасове. На ову тему сам раније већ причао. Храна и сличан отпад труне и ствара мешавину гасова, у којој запремински предњачи метан, са великом количином енергије која се може лако искористити правилним сагоревањем. А биолошког отпада имају колико хоћеш! Или нећеш...
                  Појавио се и покрет "Контејнераша". Људи који не желе да купују храну већ се хране из контејнера тих великих трговинских ланаца, месара, пиљара, пијаца, базара, ресторана и сличних фирми које бацају непродату храну. Зашто је бацају? Па ето, не одговара њиховим високим стандардима. Екстремно удружење грађана али врло ефективно скрећу пажњу на проблем. Још увек нису баш толико утицајни али полако, полако.
             Отац и мајка су ме учили да не бацам храну. Да сипам у тањир онолико колико ћу да поједем. Учен сам да је то грех. Знам да Немци доста тога баце. Купе и превише, не поједу и у ђубре. То знам и на неки начин ми је јасно зашто. Постали су богати и временом постају и све бахатији. Али бацати оно што је, реално, употребљиво па још од мене и осталих грађана отворено и бесрамно тражити помоћ како би се прехранили гладни, јеее... Без текста сам. Без правих речи које бих могао овде и сад да употребим. Рекао бих само да сам згрожен. У држави у којој је уређено бацање ђубрета у најмање 5 канти ("био" отпад, папир и картон, пластика и друга паковања, стакло и остали кућни отпад; ако и има још нека, не могу сад да се сетим која је) а за оно што се не може разврстати морам да платим да однесу, не постоји закон, уредба, ма ни најмањи члан како поступати са храном!? Стварно неозбиљно, безобразно и надмено понашање.

Католичка болница

                 У Србији би се ово звало Клинички центар. У овој болници је, рекло би се све. Од службе Хитне помоћи, тзв. Ургентног центра, преко одељења за хирургију и операционих сала, све до породилишта и разних саветовалишта. Говорим о болници у оквиру које је породилиште где је Малена донела на свет једну дивну девојчицу, болници Свети Јосиф. Кога интресује више детаља ево и директног линка.

                      Не бих да их хвалим нити бих да их кудим. Све што могу рећи је да тамо раде искусни, добронамерни и веома љубазни људи. Има их из целог света. Један од главних уролога је црне пути, док је једна од докторки која је сврћала до Малене била из Шпаније или из неке друге државе у којој је шпански главни језик. Истини за вољу, морам рећи да је од клинике у Котбусу, после порођаја са Мирком, добила више поклона. Врећица за спавање је уобичајена ствар, као и пакет "Памперс" пелена али је то овде било све. Тамо је Мирко добио и још неколико делова одеће и тако даље. Оно што је за мене био интересантан податак је да ово католичка болница.

                      Ова чињеница их не спречава да лече све који дођу, или буду донесени, већ говори да је оснивач исте управо Католичка црква. Како ми је речено, изграђена је 1951. године а обновљена 2004. Све жене се ословљавају са "сестро". Мени и Маленој је било чудно кад смо чули и да је спремачица "сестра". Како бре? Није ваљда да толико штеде па је одређен број медицинског особља одређен да чисти и спрема? Није. Једноставно је. Ради се о сестринству. Није чудо видети калуђерицу (монахињу) на улазу, у пријавници.

                        Нећу прећи међ` католике али не могу да се на запитам због чега све "цркве" не би учиниле овако добра дела и изградиле болнице, вртиће, школе...? Православна црква има проблем са свештеником који је покушао да оснује вртић у оквиру цркве. Не сећам се где то тачно би али знам да сам читао о томе, пре пар година. Овде, на југу Дортмунда, где већинско становништво чине чистокрвни Немци (на северу има доста потомака Османлија) је почела да се гради највећа џамија у овом делу државе! Мало је рећи да су многе обрве подигнуте, да се многи Немци мрште али да ли би тако заиста било да су уместо ње направили, добро не морају баш клинику, али Дом здравља би био веома добродошао. Зар не?

Стигла је!

У 3 часа и 47 минута, у болници Свети Јосиф (St.-Josefs-Hospital) у Дортмунду се родила Хелена, тешка 2920 грама и висока 48 центиметара. Данас частим свакога к`о залута у кафану!

Додатак. Данас је 07. април и девојке су стигле кући. Добро су, што је најважније а за остало ћемо се већ снаћи!