Prime Directive

И да будемо начисто. Вређање мене овде још и може да прође, задаћете коју рану мојој сујети, зарашће, нема везе, али вређање неког другог, на мом блогу, мојој авлији, не дозвољавам. Ово сматрам разбибригом и малом можданом гимнастиком а не огласним простором те ако неко жели некога да прозива, нек` лепо отвори свој налог па удри брате, сестро или шта си већ. Свађа и те клиначке глупости не долазе ни под који обзир! Није цензура већ немање разумевања за приземна срања. Ако ме нешто нервира и диже ми притисак је препирање ради препирања! Двоје не може да разговара ако имају исти став, то је јасно ко летњи дан у подне, али контрирање зарад самозадовољавања личне малограђанштине заиста нема шансу. Аргументовани ставови долазе у обзир, то волим и много ценим и надам се истима. Унапред хвала на разумевању.

Понешто о мени

Моја слика
Половина људи има константну жељу да другима прича приче и објашњава очигледно. Ја спадам у другу половину. Ако имам шта да кажем рећи ћу/откуцаћу овде па кога интересује, интересује. А кога не интересује... изгубио је 10 секунди живота док је и ово читао. Нек` тражи бољу кафану!

... а кога интересује више података о мени:

петак, 1. март 2013.

Још један крај Мајбаха

                   Понуда и потражња условљава опстанак производа и његовог прозвођача на тржишту. Наугроженији су мали произвођачи али и они којима су богати купци циљна група. Мале конкуренција може "преко ноћи" да потисне и угаси док ове друге зауставља глобална "штедња". Илити криза. Једини начин, и за једне и за друге, је да се споје (читај утопе) са већим компанијама, које имају већ развијен систем одбране од економских потреса али и, мање-више, устаљене клијенте. Прилив новца не сме да пресуши.

Његово величанство, Мајбах




         Ипак, ни велики нису имуни на неуспех. Тешко га признају, са муком се одричу идеја и пројеката који су их коштали и времена и новца. У извесним случајевима се може рећи да су жеље превазишле могућности. Када је реч о Мерцедесу, тачније компанији Дајмлер (Daimler AG), и оживљавању Мајбаха (Maybach-Motorenbau GmbH) не ради се о неумерености између жеља и могућности већ о тржишној конкурентности. Фолксваген је пазарио Бентлија да би под својим окриљем имао луксузног произвођача аутомобила али и Бугатија, чије је име одавно синоним брзине, Бе-Ем-Ве је власник луксузног и светски познатог Ролс-Ројса, Форд је власник Јагуара и Астон Мартина, две узданице британског смисла за луксуз и брзину, тако да није тешко схватити идеју водиљу приликом Дајмлеровог улагања, давне 1960. године, у куповину и оживљавање немачке марке луксузних аутомобила, Мајбаха. Док су се сви горе наведени концентрисали да учине тај луксуз приступачнијим, чак некако "млађим", савременијим па и спортскијим, што да не, Мајбах је требало да остане крајње конзервативан. Луксуз без граница. Ништа спортске ноте, ништа саврмени дизајн већ проверни изглед, проверени мотори, проверена механика који су са, мало је рећи врхунском, унутрашњости имали за циљ да остваре крајњу удобност и даље "размазивање" већ увелико размажених богаташа.

Мајбах 62 Ландаулет, Мајбах 57 и Мајбах 62 (с лева на десно)

Обратити пажњу на кинеску регистарску таблицу. Богаташи широм света нису одолели Мајбаховом бескомпромисном луксузу.


     Ускоро ће Дајмлер ставити тачку на Мајбах сагу. Сви су знали, или су претпостављали, судбину овог бренда, након што је др Дитер Циче (Dr Dieter Zetche) у новембру 2011. године, потврдио прекид наставка производље. Неки су помислили, понадали се можда, да је реч само о престанку развијања нових модела али је последњи ексер у ковчег закуцао нови ценовник Мерцедес-Бенца, објављен у Америци, за моделе који ће бити доступни у 2013. години. Свих пет Мајбах модела који су били у понуди 57, 57 С, 62, 62 С, и Ландаулет су наведени су као "Стари". Пре искључивања Мајбаха као бренда, Мерцедес се поприлично потрудио око своје постојеће С-класе, како би тај потез што лакше поднео. Много је лакше наставити са производњом, унапређивањем и рекламирањем садашњег врхунског модела, зар не? Ипак, нема сумње да се Даимлер маркетиншки борио за Мајбаха, са све високим очекивањима у погледу продаје које се никад стварно нису оствариле. Примера ради, 2010. године је Ролс-Ројс продао укупно 2711 јединица, док је Мајбах продао једва 157 аутомобила у току истом периоду. Мајбах, овакав какв је данас и какав ће изаћи из производње, се производио 7 година и продат је у око 3000 примерака. Производња ће се наставити до априла ове године, док се не заврше већ уплаћене наруџбине. Главни проблем је незваничан податак да је губитак по произведеном примерку око 300 хиљада евра. Зато је Дајмлер већ сада спремио барјкатара С600 Пулман, као замену за 57 С и 62 С, да предводи, више него икада богату и разноврсну, понуду престижне Мерцедесове С-класе. Планирана је и полу-кабриолет верзија С-класе која би требала да попуни потребе за Мајбах Ландаулетом.
       Замерке концерну Дајмлер су што се није усредсредио на осавремењивање, као нпр. Ролс Ројс, његов директни ривал. Многи маркетиншки стручњаци тврде да је инсистирање на имену Мајбах, Мајбаху, чини се, дошло главе. Тврде да би луксузне лимузине преживеле трку са конкуренцијом да је у имену стајало Мерцедес-Бенц. Нико им није скренуо пажњу да би то тада био још један Мерцедес, зар не? Током комешања у Дајмлеру било је предлога да се Мајбах удружи са Астон Мартином, који би добио приступ великом броју технологија али и обожаваним Мерцедесовим В8 (V8) моторима. Шта би Мајбах добио с овим, остала је непознаница. Спас? Можда. У ову врсту тржишног покера се, ипак, нису упустили. Последњи реалан покушај спасавања оного што се спасити може, је био модел Мајбах 125, где број указује на годишњицу постојања Мерцедеса. Тај модел је имао посебна седишта која је могуће у потпуности рециклирати (!) затим Сваровски накит и друге „висококласне“ додатке.
     Одређени потези су прављени у смеру скретања пажње богатих. Један од примера је и студија купеа, Екселеро (Maybach Exelero). Више него огроман и луксузан купе је провозан по којекавим сајмовима и окупљањима. Свима је било јасно да је у питању студија и показивање моћи од стране Дајмлера али је Брајан Вилијамс (Bryan Williams), музичар, власник своје издавачке куће и репер познатији као Брдмен (Birdman), био буквално одушевљен. У својој гаражи већ има неколико примерака прескупих возила, као што су Мајбах Ландаулет од милион и по долара и Бугати Вејрон (Bugatti Veyron) од два милиона али кад је видео овај купе изјавио је, цитирам: „Направили су нови Мајбах који би требало да кошта око осам милиона долара, морам га поседовати!“ Човек је четврти репер по богатству, после Пи-Дидија (P. Diddy), Џеј Зија (Jay-Z) и Доктора Дреа (Dr. Dre), „тежак“ је око 100 милиона долара па му цена није проблем. Купио га је и сад може да се похвали како има једини примерак у свету. Посебно му је преуређен и представља чудну комбинацију врхунског Мајбаховог луксуза и Дајмлерове технике. Мотор у В12 (V12) распореду, две турбине за надпуњење, 700 коњских снага, преко 1000 килоњутн-метара обртног момента на веома ниских 2500 обртаја радилице убрзавају овај Екселеро за 4,4 секунде до 100 километара на час, док је максимална брзина 315 километара на час.

Екселеро у пуном налету.

А ево га и пред гаражом богате "птичице".


Себе убрајам у непоправљивог традиционалисту и једног од оних који верују у опстанак онога што се данас назива „стара школа“. Потпуно сам убеђен да ово није потпуни крај Мајбаха. Вратиће се он, кад, тад.


До следећег виђења велики.
 

2 коментара:

  1. Viši inspektor Bešević3. март 2013. 05:36

    Trziste je prezasiceno. Konkurencija je velika i jaka. Misljenja sam da se ovakvi automobili i prave za navedene camuge ne bi li im se izbilo para iz dzepa za lecenje kompleksa posto kao deca nisu imali ni za pastetu. I za one izdrkane Arape. I naravno Karic. Cuo sam jednom da on ima tog Majbaha. :) :)
    Da imam toliko para pre bih kupio helikopter. Zasto da se sa toliko para smaram po guzvi u gradu,zar ne? :) :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Да је тржиште празсићено, то се види из тог твог хеликоптера. Ипак, сматрам да сваки озбиљан произвођач и продавац било ког производа мора да има опцију узимања кеша од богатих, размажених, "Карића", издрканих па чак и од тих чамуга и осталих "попапучених опанака". Мерцедес је највише погрешио што није Мајбах визуелно одвојио од Мерцедеса. Некада је Мајбах био препознатљив и по звуку мотора и по изгледу. Ова непословност и немање јасне визије, особине поптуно атипичне за немачку економију, је још чудније ако се узме у обзир да су већ под својим кровом имали слична решења. Сад могу да се сетим пар примера. Унимог Брабус ("Unimog Brabus") и Актрос црне серије ("Actros Black Edition"). Оба примера су камионска али ипак. Унимог је Мерцедесов модел универзалног камиона чије су могућности надоградње готово безграничне и спојити типичног радника са Брабусом, компанијом која је синоним за издркавање са врхунским особинама већ врхунских модела, је у најмању руку чудно. Ма бизарно! Актрос је најбољи и најскупљи модел тегљача и основе за надраградње. Црна серија је модел тог истог камиона, направљен у ограниченој серији, наравно, са скоро 700 коњских снага и свим срањима која се у возило тог типа могу уградити. Коме то треба, стварно!? Али је продати пре него што је званична продаја почела. Да је могао, Карл Мелоун би купио један, 100%. Он је на утакмице у америчкој професионалној кошаркашкој лиги долазио са камионом. Човек је радио и као камионџија па му је прирастао срцу. Ето примера црнца који је кубурио са тим паштетама као клинац...

      Свака роба нађе свог купца. Нити се газда било које фирме мршти на новац, било да он одлази из руке неког Арапина, који је до јуче седлао коња, црнца са проблематичном историјом паштет или издрканог богаташа, Карића на пример. Иначе, и ја сам чуо да је он пазарио једна овакав. Ко зна, можда и јесте.

      Избриши

Пратиоци

Претражи овај блог

...

free counters