Prime Directive

И да будемо начисто. Вређање мене овде још и може да прође, задаћете коју рану мојој сујети, зарашће, нема везе, али вређање неког другог, на мом блогу, мојој авлији, не дозвољавам. Ово сматрам разбибригом и малом можданом гимнастиком а не огласним простором те ако неко жели некога да прозива, нек` лепо отвори свој налог па удри брате, сестро или шта си већ. Свађа и те клиначке глупости не долазе ни под који обзир! Није цензура већ немање разумевања за приземна срања. Ако ме нешто нервира и диже ми притисак је препирање ради препирања! Двоје не може да разговара ако имају исти став, то је јасно ко летњи дан у подне, али контрирање зарад самозадовољавања личне малограђанштине заиста нема шансу. Аргументовани ставови долазе у обзир, то волим и много ценим и надам се истима. Унапред хвала на разумевању.

Понешто о мени

Моја слика
Половина људи има константну жељу да другима прича приче и објашњава очигледно. Ја спадам у другу половину. Ако имам шта да кажем рећи ћу/откуцаћу овде па кога интересује, интересује. А кога не интересује... изгубио је 10 секунди живота док је и ово читао. Нек` тражи бољу кафану!

... а кога интересује више података о мени:

петак, 3. август 2012.

Олимпијада и њене последице

Пре неки дан ми је у пословно "електронско" сандуче стигло писмо са следећом садржином.



Поштоване колеге,

Олимпијске игре у Лондону су тренутно најважнија тема, а многи запослени се придружују узбуђењу игара и желе, сасвим разумљиво, да прате своје спортисте. Нажалост, то је довело до ситуације у којој запослени, на радном месту, гледају игре путем преноса уживо преко интернета (streaming video) што је изазвало огроман пораст оптерећења наше интернет везе. То би могло имати утицаја на многе пословне апликације и постати критично за функционисање компаније у целости.

Вест "Повећано интернет оптерећење због Олимпијских игара" је објављена јутрос на интранету (интерној мрежи, прим. прев.) да би утицала на савест запослених. Нажалост, висока оптерећеност се још увек није променила.

Желимо поново да Вас подстакнемо да не пратите Олимпијаду преко видео протока. У супротном ће одељење информационих технологија (IT) бити принуђено да блокира везе са видео протока како би се обезбедила стабилност пословних апликација.

Ако имате додатних питања, молимо Вас да се не устручавате да нас контактирате.

Хвала на разумевању и подршци!


После у Србији кажу: "Видећеш ти како ти је тамо, у тој ЕУ, на том западу. Мораш да радиш, да црнчиш, од јутра до мрака. Нема ти тамо врдања!" Боже, колико ли су људи необавештени... Јебе ми се за "стримове" на радном месту, као да немам паметнија посла, али, у духу фер плеја, имам само једно да кажем: "НАПРЕД НАШИ!"

24 коментара:

  1. Ne mogu da se pohvalim da sam pomno pratio Olimpijadu. Nisam čak gledao ni otvaranje. Što se mene tiče, mogao je da dođe neki čilac u sivom odelu i proglasi igre otvorenim usput zapalivši olimpijski plamen. Sve o istom trošku. Izgleda da sam svoju porciju sletova odgledao kao mališan a ionako Kinezi (ili Severna Koreja) to bolje rade. Imaju ljudi tradiciju u tome. Ima nečeg orvelovskog u tim masovnim koreografijama omladine a zapadnjacima je samo Olimpijada izgovor da dožive ukus socrealizma a bez griže savesti...

    Jeste Olimpijada praznik sporta ali, realno, ona više znači takmičarima nego gledaocima. Mi više pamtimo pobednike svetskih prvenstava (pogotovo u grupnim sportovima) negoli Olimpijada. Naravno, pratio sam tenis, uhvatio četvrtfinalnu trku Čavića. Volim skokove u vodu ali ni tu nisam ispunio gledalačku formu. O našim sportistima se nema šta reći. Znam za onu Kubertenovu: "Važno je učestvovati", ali ovi naši su to baš bukvalno shvatili. Jedine nade su nam Nole i vaterpolisti. Lepo je što već imamo medalju iz streljaštva ali to sam uvek doživljavao kao školsku sekciju (ili luna-park atrakciju) a ne nešto oko čega treba da mi prostruji krvca. Pošto nas u basketu nema na svetskoj mapi, ostaje mi tenis. Dobro i vaterpolo. Inače, uopšte mi nije jasno kako smo toliko uspešni u tom sportu. Em Srbi ne vole da se kupaju, em nemamo neke uslove (silne bazene sa grejanom vodom) da bi nam deca od malena stasavala u vaterpolo/plivačke zvezde, em smo se cepali k'o ćelije i uvek je svaka od tih novih ćelija bila jednako jaka (Hrvatska, Crna Gora i Srbija). Fenomen!

    Usput, na prošlim stolovima sam pominjao sport koji aktivno pratim a njega nema niti će biti na Olimpijadama. Ne nije u pitanju skvoš, šta vam pada na pamet?!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ја за ова велика такмичења и немам много живаца. У смислу праћења. Расипа ми се пажња на све и онда не пратим ништа.

      Да није билијар, тј. "снукер"?

      Избриши
    2. Ako mi je komentar (kao u prethodnom slučaju) duži od početnog teksta vlasnika kafane, dobijam li neku posebnu nagradu ili...?

      Ne, nije snuker tj. bilijar (čak ni džepni) već nešto sasvim drugo. Nije ni šah, ni poker a ni boćanje... odmah da kažem!

      Избриши
    3. Имаш пиво на шанку. Шта друго један јадни газда сироте кафане може да ти понуди, шта!? Зарада је све мања, осули се гости. Немам за више, опрости.

      Немам појма шта пратиш. Заиста.

      Избриши
    4. S obzirom da je ovo "sportski" astal i tu tajnu ću na kraju otkriti. Ako je neko pomislio da pratim konjički sport, grdno se prevario!

      Fala na pivu, ne odbijam ga ni kad nije dobro o'lađeno a kamoli kad je "ki zmiče"...

      Избриши
  2. Viši inspektor Bešević6. август 2012. 00:24

    Ne znam sta to toliko ima da se gleda na Olimpijadi,svaki dan po ceo dan? Parter? razboj? sinhrono plivanje? skokvi u vodi? bacanje kladiva? badminton? macevanje? stoni tenis? Ili mozda ono pucanje koje nama najbolje ide pa osvojimo cak i po dve medalje na svakoj olimpijadi.
    Izuzetno zanimljivi sportovi koji privlace milijarde. Zar ne? :)
    Ako IT sektor kontrolise zaposlene,ko ce da kontrolise IT sektor? :)

    Ja pratim samo vaterpoliste,jer mi je vaterpolo omiljeni sport uz fudbal. Ostalo me slabo zanima...odbojka malo vise. Sto se tice nas. Kosarkasi mi idu na kurac jos od onda,a rukometasi su odavno izgubljen slucaj i pored treceg mesta na EP.
    Inace volim da gledam atletiku i razne discipline,i mislim da bi na olimpijadi trebalo ukinuti ekipne sportove i da treba da ostanu samo atletika,plivanje,gimnastika i borilacki sportovi. To mi je tradicionalno,a ovo stalno ubacivanje drugih sportova mi je totalno sranje.
    Juce sam tabelu medalja i mi nemamo nnikavo pravo da sebe nazivamo sportskom nacijom,iako je tu lopovska drzava kriva,jer kada sam video da recimo Rumuni,Bugari,Madjari i sl...imaju po 7-8 medalja do sada...po nekoliko zlatnih,a mi smo u rangu Ekvatorijalne Gvineje i El Salvadora. A busamo se u grudi u pizdu materinu.
    Naravno da nisam gledao ni otvaranje,bas me zabole. A kada vidim onu decu od po 15-16 godina koja se takmice,tek u narednim godinama necu pratiti olimpijadu i ucestvovati u toj zloupotrebi dece. Ne znam ko je uopste dozvolio da maloletnici ucestvuju na OI?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Od tih "nesvakodnevnih" sportova koje uglavnom viđamo na Olimpijadama ja baš gotivim skokove u vodu i dizanje tegova. Nije baš da čekam termin kad će biti prenos ali ako banem, obavezno otpratim bar neko vreme. I na Olimpijadama i na specijalizovanim prvenstvima. Skokove u vodu volim zbog estetike samog (usporenog) skoka a i podvodnog snimka. Dizanje tegova sigurno ne volim zbog estetike, to je bar jasno. Ipak, fascinira me borba sa tolikim opterećenjem. A i face koje dizači(ce) prave tom prilikom ne treba nikako zanemariti.

      Ja napadoh ove strelce da su školarci i luna-park posetioci, kad ono, izgleda da će nam (samo?) oni osvetlati junački obraz. Medalja je medalja. Daj šta daš!

      Usput, sport koji redovno pratim svakako nije badminton. Bilo bi to suludo!

      Избриши
    2. Ја Олимпијаду пратим кад укључим тв и тамо се нешто догађа. Шта? Није битно. Не везујем се ни емотивно нити на било који начин за оно што се догађа. Чим ми мало досади, ја притегнем неко дугме на даљинском и то је то. Много ми расипа пажњу праћење свега и свачега. Нисам мултипрактик, јеби га.

      Инспекторе, то да треба избацити гомилу којекаквих спортова си у праву. Ни мени се не допада убацивање свега и свачега. Базични спортови су ок. Све остало је подилажење великим нацијама... Као кад је амерички "Тим Снова" јеб`о маме свима кад се појавио, а тада су једини били изузети од допинг контроле јер је, неко, америчко спортско удружење направило договор са Олимпијским комитетом у којем они обећавају, пази ОБЕЋАВАЈУ, да су спортисти из САД "чисти". Што је мој ћале знао да каже: "Е шио ми га Ђура! Ал` га тесно скројио..." Много тога је нејасно и, у најмању руку, нејасно око Олимпијаде. Још да је пратим уживо на послу, е то би било већ зло. Стварно...

      Миркони, и ја волим те скокове. Али само кад жене скачу. Сваки угао, сваки успорен снимак добија има смисла.

      Ипак, као што напомену Инспектор, за малолетност, сад имам проблем. Појма немам да л` гледам жене, девојке или девојчице, па сам све ређе пред тв-ом. Чудно се осећам кад видим децу да се такмиче. Није битно који је спорт у питању. Ја знам да, кад сам ја ишао на такмичење, карате/борбе, нисам могао да се такмичим са много старијим од мене. Имао сам 14, 15 година, категорија "Омладинци" а најстарији је имао 17. Са 18 је већ категорија "Кадета" итд. Сада, то изгледа није битно. Заболе ме ко је и колико талентован, нек` чека мало.

      Избриши
    3. Gazda, sad me ti, maltene, napravi pederom. Žensko telo i estetika mu dođe pleonazam. Ipak, kod skokova u vodu imam uniseks pristup. Dakle, cenim prvenstveno estetiku samih skokova. Ako ćemo o estetici ženskog tela, onda odbojka na pesku i neke atletske discipline nemaju premca.

      Za mene je Drim Tim bio samo jedan, onaj iz 1992. i nikad neću prežaliti što se tada nisu susreli sa moćnom SFRJ ekipom. Verujem da bi Džordan, Bird i ekipa ipak pobedili ali ostaje žal što svet nije video taj susret.

      Избриши
    4. Баш ме насмеја. :) Ја везе немам шта се гледа код доброг скока, стварно. Могао бих да се потрудим али ме не интересује. Гледам девојке које скачу и то је то. Кад видим ортаке, мени више није интересантно. Али не пратим женски баскет, женски фудбал, женски рукомет а поготово не женски бокс! Пре неки дан сам набасао на бацање диска, жене. Брате мили... Не д`о ти бог да ти она запали шамарчину! Ту нема ни трунчице естетике... Одбојка на песку или у сали, небитно, може. Назови ме конзервативцем али спортове делим на женске и мушке. Сила, снага, брзина = мушкарци; спортови који укључују покрете тела који се граниче са уметношћу, да не кажем плесом = женски. Овај став заснивам на, очигледном, утицају спорта на развитак тела спортисте.

      Избриши
    5. Да, то је тај чувени тим о којем сам говорио. Један и једини. Ови други су чудне копије. Врло вероватно би победили али остаје тај жал за добрим, баш онако правим, одмеравањем снага. Тешко дрогирани спортисти против талентованих Балканаца на лаким дрогама.

      Избриши
    6. Kad reče lake droge, opštepoznata stvar je da je Žarko Paspalj, popularni Paljo, tokom svoje uspešne igračke karijere strastveno pušio, pio alkohol i jeo nezdravu hranu. To se ništa nije odrazilo na njegovu igru ali jeste na period posle završetka profesionalnog bavljenja košarkom. Čovek danas ima dve srčke i više ne sme ni da potrči. A posle prve srčke je igrao rekreativni tenis i na terenu zaradio drugi udar. Mora se priznati da je stvarno lik, pa makar i na svoju štetu.

      Gazda, sad me ti, maltene, napravi sudijom skokova u vodu. Misliš da ja znam finese i one čudne nazive tih skok kombinacija? I ja, bre, samo gledam skokove ali cenim i estetiku te discipline kojoj umnogome doprinose usporeni snimci + voda.

      Do pre neku godinu, ženski tenis je bio vrlo kvalitetan i pratio sam ga sa jednakim zadovoljstvom kao i muški. U poslednje vreme, utopio se u mediokritetstvo ostalih ženskih sportova. Ipak je sport, uglavnom, disciplina snage i artikulacije pokreta a tu su muškarci u "konstrukcijskoj" prednosti.

      Inače, poznata je stvar da je Ivo Andrić obožavao žensku košarku i često je bio viđan na tribinama košarkaških terena na Kalemegdanu.

      Избриши
    7. Ја те нешто много "правим" данас, а? ;) Ти си естета и то је то. А и бавиш се послом који захтева одређену дозу, што рече моја наставница ликовног у основној школи, "смисла за шарено".

      Избриши
  3. Hajde da najzad priznam koji to sport redovno (ma najredovnije) pratim. Sve je počelo tako što sam, kao klinac, preko ćaleta počeo da pratim boks. Ima li nekoga ko nije ustajao onih godina u pola noći da gleda Majka Tajsona kako rastavlja suparnike na sastavne delove? Ustaneš u 3 noću, čekaš dva sata gledajući preliminarne borbe a onda Majk obavi posao za minut-dva. Svaki put ista priča ali sam svaki put čekao prenos.

    Onda sam, vremenom, napustio boks i počeo da gledam K-1. Sem ručnih tu su dozvoljeni i nožni udarci a klinč je zabranjen. Visok procenat nokauta. To sam pratio nekoliko godina a onda sam prešao na sledeći nivo...

    Reč je o MMA i to je sport koji redovno pratim. MMA (Mixed Martial Arts) iliti po naški mešoviti borilački sportovi je, po meni, vrhunac borilačkog sporta. Objedinjuje sve moguće borilačke discipline a prvenstveno se odigrava u kavezu. Nekome to izgleda divljački ali kavez je dokazano bolje rešenje od ringa jer konopci nisu praktični. Udarna organizacija je UFC ali pratim i ostale. Tu se borba odigrava i na podu iako sam ja više ljubitelj stajaćeg stava. Mada, šta ljudi mogu da urade brazilskim džiju-džicom, na podu, je za ne verovati. Dakle, volim pravi fajt ali samo na TV-u. Najinteresantnije je to što uopšte nisam konfliktna ličnost i verovatno su se neke devojke/žene više tukle u životu od mene. Ali, eto, volim tu kontrolisanu agresiju. U početku (sport datira od 1993. godine) je to bilo samo puko šaketanje skoro bey pravila ali je vremenom evoluiralo u tehničku i regulisanu disciplinu. Nekad su ljudi ulazili u to iz svojih bazičnih borilačkih sportova (karate, rvanje, boks, kik boks, džudo) a danas novi klinci uče čist MMA. Od malena uče sve te sportove primenjene u jednoj disciplini. Pritom, sport beleži neviđenu popularnost i u Brazilu je tik iza fudbala. Hrvati su imali svog legendarnog predstavnika (svetskog formata) Mirka Cro Cop Filipovića a mi nikao da se probijemo. Ko bi rekao, ipak smo ratoborna nacija.

    P.S. Ko ne zna, najpoznatiji i najuspešniji aktivni borac je Brazilac Anderson Silva.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Типовао сам на К1 али не реко` јер те сматрам пацифистом. Преварио си ме, скренуо ми пажњу на другу страну. Због бокса нисам устајао рано. Хтео сам да га пратим али нисам баш због тих сулудих термина. Данас је тај спорт пао на најниже гране управо због ових других, "модернијих". Бокс је за мене последњи витешки спорт од свих тврдокорних борилачких спортова. У сваком смислу је захтеван и зато га веома ценим. Друга страна медаље је што је криминална екипа одааавно почела да управља борбама. Гре`ота. Елем, К1 сам пратио али сам сада већ ван токова. Свиђа ми се та могућност одмеравања разних вештина. Ко је бољи, побеђује. Не јачи, већ бољи. Не могу да се сетим имена, али је, у време док сам активно пратио дешавања, био један огромни црнац. Бивши играч америчког фудбала. Развијен у пичку материну. Уливао је страх самом појавом али је имао "стаклену браду". Један презицан ударац и туп. Ћао. Не устаје више. Кад је дошао онај холанђанин, Семи Шилт, борбе су постајале све мање и мање неизвесне. Човек је снажни грмаљ. Његов сународник, Реми, је био освежење. Брз, снажан, стрпљив...

      ММА нисам никад пратио. Нити ми се чини да ћу. Покушао сам али ми је превише гладијаторски. Не прија ми. Комшија с НБГ-а, са којим сам пратио готово све утакмице Лиге шампиона и баскета, је хтео да буде ММА борац. Тренирао је фул-контакт. Био, колико-толико, успешан у борбама па је хтео даље. Недостатак финансија је био кочница. Чак сам му и ја тражио спонзора овде. Упознао сам пар неких људи, који су овде давно стигли, средили се и постали имућнији од већине а за свашта нешто су давали кеш у Србију. Један од њих је чак финансирао повратак Карађорђевића у Србију. Његове речи су биле: "Они су ми највеће животно разочарење које сам платио милионима евра." Да не скрећем са теме, нисам му успео помоћи. То је нова ствар и тешко је наћи разумевање. Иако ми не прија ММА, да сам којим случајем могао, ја бих финасирао горе поменутог момка јер је и срцем и душом скроз на месту.

      Избриши
    2. Holanđanin Ernesto Hust, pretpostavljam. Četiri puta je osvajao K-1 GP a Semi Šilt ga je stigao ali ne i prestigao. Remi Bonjaski (Leteći Holanđanin) je stvarno bio nešto posebno. Kasnije, Badr Hari me je podsećao na njega ali nije bio "sam u glavi", čak je imao incident (šut u glavu na podu) baš sa Remijem.

      Znači, pratili smo K-1 u slično vreme? To se posle raspalo ali nisam ni pratio poslednjih godina. Sad pokušavaju da ga ožive. PRIDE nisam gledao, kasnije sam se popeo na MMA voz. Potrefilo se to sa brzim netom u SRB. Do tada, jedino sam K-1 pratio na Eurosportu i malo na SOS-u. Nije bilo izbora.

      Zapanjilo bi te koliko ima interesantnih likova u UFC, na primer. Vrlo vispreni, rečiti i duhoviti ljudi. Neke od njih na lebac da mažeš. Ali, kad im kvrcne u glavi, na svu sreću samo u kavezu, kuj preživi... Usput, MMA je 10x sigurniji od boksa koji se sastoji od konstantnih udaraca u glavu dok ovde ima više meta. Ko bude nokautiran, ima zabranu 90 dana da se ponovo bori. Nekad (retko) bude kupanje u krvi a nekad posle borbe takmičari izgledaju kao da su igrali šah. I nikad se ne zna šta će biti. Boks mi je sada dosadan. Ne mogu da ga gledam više. Za K-1 još ima šanse, kod mene.

      Dok su u K-1 (i u kik boksu opšte) glavni Holanđani, u MMA su glavne baje Brazilci a za njima Ameri.

      I da, nema šanse da se MMA pojavi na Olimpijadi. Pre će se pojaviti "između dve vatre". Kako su krenuli, taj dan i nije daleko...

      Избриши
    3. Ekstremni primer kako se BAŠ ne zna šta će biti. Ovo je možda najveći kambek nekog MMA borca u istoriji. Pošto su teškaši u pitanju, tehnika nije na visokom nivou ali zato snaga...

      http://www.youtube.com/watch?v=a-xfrRHHmQw

      Избриши
    4. Тог Ернеста се не сећам али се онај црнац из Америке зове Боб Сеп (Bob Sapp).

      Не знам од чега је направљен али после нокдауна је устао и узвратио. Свака част, свака част (аплауз).

      Избриши
    5. Pomislih da je reč o Sapu ali nisam očekivao da baš njega pominješ. Ma to je brdo mesa i ništa više. Nekog uspehčića je imao u K-1 a sad ide po svetu po MMA takmičenjima "ŽNJ" kvaliteta od Turkmenistana do Poljske (a preko Indonezije) i redovno se sklupča posle 15 sekundi i preda meč. Naravno, posle pokupi još uvek ne mali ček. Taj u UFC-u ne bi prao suspenzore a kamoli nešto više.

      Избриши
    6. Знам да је брдо меса. Баш зато сам га и поменуо, као екстремно стакленог и пичкицу. А изгледа застрашујуће. Смејурија од човека а камоли озбиљног спортисте у борбеним спортовима.

      Рекао си да си UFC пратио на СОС каналу. Сећам се лика који је то коментарисао. Човек није за тв. Недостајала му је појава за "широке народне масе". Плус његови коментари. Амерички пренаглашено. Имао сам утисак да слушам коментарисање "кечера", буквално преведено на српски. Тон је био на "mute".

      Избриши
  4. Interesantna alternativna lista medalja na aktuelnoj Olimpijadi. Što jes' jes'... mnogo realniji pristup. Tekst na Blicu...

    http://sport.blic.rs/olimpijada-2012/vesti/183737/U-medaljama-po-glavi-stanovnika-srpski-sport-ispred-nemackog

    (Možda je, ipak, najrealniji pristup prosečna godišnja zarada po glavi stanovnika i odnos evro/dolar prema broju medalja)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ма `де је бре реално... не зајебавај. Сви који немају шансе да успеју у нечему великом проналазе начине да окрену листу. Да буду "први"! :) По тој логици би Папа могао да пошаље неколико свештеника на следећу Олимпијаду и ако буде узео бар једну медаљу, прејебаће их све! :) Јок. Не иде. Ко је узео медаљу, узео је. Оне се броје а не колико има лезилебовића у матичној држави на једног спортисту.

      Избриши
    2. Pričaj ti šta hoćeš ali mene fascinira da npr. u vaterpolu REDOVNO deljemo SAD. Ako oni od 300 miliona ne mogu da napune jedan bazen i dominiraju ostatkom sveta, onda šta reći. Isto važi i za Rusiju.

      Naravno da ova lista nije opravdanje za naš loš plasman na OI ali nije da nema neke veze. Velika bara - puno krokodila! Uostalom, rekoh li da mi je najmerodavnije "bogatstvo" društva (samim tim i veće ulaganje u sport) za realnu procenu uspešnosti?

      Избриши
    3. То поређење по "богатости" има више смисла.

      Кинези су пре десетак, петнаест година објавили да су почели интезивно да припремају децу и омладинце за све спортове. У циљу доминације, је л`. И иду ка том циљу. Е сад, методе су им под знаком питања плус ми се не допада, као што рече и Инспектор, што је то све довело до тога да се балавурдија почела китити медаљама...

      Избриши

Пратиоци

Претражи овај блог

...

free counters