Јебени алкохол!

                   Трудим се да не судим људима по ономе како изгледају већ по ономе шта раде. Изглед ме је у прошлости умео преварити те је то поприлично изгубило на значају.

                  Моја пословна биографија је дугачка, узимајући у обзир мали број година, у којима сам био у радном односу, иза мене. Радио сам са људима са свих континената. Ниски, ћелави, боси, са факултетском дипломом, дебели, бели, жути, црни, наглуви, са дугом косом, високи, у оделима, мршави, у тренеркама, ћопави, у поцепаним панталонама, кратковиди, сервисери, у скупим ципелама и, наравно, имао сам посла и са мушкарцима и са женама. Многи су о мени имали неко мишљење. Које? Немам појма. Понекад сам могао само да наслутим а неки су ми и рекли шта мисле о мени. Многи су ме у почетку погрешно тумачили али смо проналазили заједнилки језик. С друге стране, нисам их ни питао нити ме нешто посебно интересује шта су мислили, а вероватно и даље мисле, о мени. Људи са којима радим су ми колеге на послу и то је то. Ако неко жели да ме боље упозна, нема проблема. Може да дође на ручак код мене кад год хоће. Док ми је отац био жив, ни најцрњег Циганина нисмо враћали са прага, па нећу ни ја данас. Имам довољно пријатеља у животу, неколико добрих познаника, скоро да су се квалификовали да буду искрени пријатељи, и то је то. Што се мене тиче, посао је посао, а живот је живот. До данас сам то успешно делио и нити је моја породица осетила утицај срања која ми се на послу дешавају, нити је посао трпео због породичних обавеза. Ако будем икад морао да бирам, бираћу породицу. Нисам каријериста.

                   Ипак, постоје тренуци када пожелим да истучем неке људе, како то наш народ сликовито каже: "На мртво име!" Тај исти народ има изреку да "оно што ти трезан мисли, пијан говори". Истина. Рекох изнад да ми не сметају туђи ставови о мени, и то не поричем, али не могу да поднесем да видим пијану мајмунчину која се окуражи да "сере" свуда у круг, дели савете и износи сва срања која су му на памети. То не могу да поднесем. Буди човек, реци ми шта мислиш у лице кад си трезан, па да видимо о чему се ради, а немој сутрадан да ми се извињаваш због речи које си изрекао у алкохолисаном стању. Да ствар буде још гора, та иста пијандура и нема појма шта је говорила, баљезгала, мање или више вређала, смарала већ је сутрадан од некога другог сазнала шта је причала. Е тада, тек тада, проради неки курчеви осећај кривице, пробуди се савест па осети потребу да се извињава за изговорено. Мени та јефтина извињења не требају. Давно сам у неком филму чуо реченицу: "Дрвље и камење ме могу повредити, речи никада!" Заболе ме шта ми је речено под утицајем алкохола и, за мене, би био већи човек да стисне муда па да ми то исто каже у лице, трезан, него што ми се, као последња пичкица на свету, понизно извињава, при том, говорећи како то све није заиста мислио! Ово је тренутак са почетка пасуса! Умлатио бих га као "вола у купусу"! Са оваквим људима односе одржавам на веома удаљеном односу. Обраћам им се само ако морам. Ни мање, ни више.

                Повод за овај текст је скорашње окупљање, нека врста прославе или једноставно дружење, колега с посла поводом успешног рада на једном од многих пројеката. Вођа пројекта је пожелео да се људи мало боље упознају, на неки начин зближе. Ово је генерално уобичајена пракса. Један је попио превише. Превише и за своје године, и за углед који је гајио као опуштен породични човек, превише и за колегу с посла, превише и за мене. Није ме вређао, бар не директно али ми је мало-мало па прилазио и добацивао како много једем, пијем, да пазим јер сам у другој држави која није моја и слично, а све у неком "боцкавом" тону са лаганим осмехом на лицу. Сметало му је што сам ту. Ето. Сутрадан је покушао све да изглади и вероватно сматра да је успео. Није. И никад неће. Сероња и матора будала. "А био је кул тип..."