Карневализација

            Невероватан је број људи у свету који данашњем дану, говорим о датуму, дају велики значај, Математички посматрано, интересантно је. Шест јединица ће поново бити у оваквом низу за 100 година. Мене за то, баш нешто заболе. Данас једанаестог (дана), једанаестог (месеца), у једанаест сати и једанаест минута је у Немачкој почео карневал, тзв. Фашинг, познат и као „пето годишње доба“. Сама реч води порекло из старонемачког, из 13. века, од назива за врсту неког јаког алкохолног пића које се служило последњег мрсног дана пред строги Ускршњи пост.

      Овде је Фашинг, у неким другим деловима света је Марди Гра. Смисао прослављања се разликује. У Немачкој, све до „Ashermittwoch“ што би у буквалном преводу била „пепељава среда“, се прослављају многи стари, најчешће црквени обичаји. Та среда је последњи дан Фашинга, а тако је зову јер ко тог дана оде на службу у цркву добија пепелом нацртан крст на челу од стране црквеног службеника, и после ње следи двонедељни пост пред Ускрс. Следеће године та среда пада тачно на Мирков рођендан. Мала случајност. Ипак, поред тих неких, црквених, обичаја, о којима не бих причао, наредни период је време изобиља, радости и прослављања живота. Све је ово наравно опет повезано са црквом јер ће ускоро Божић а то има веома велико значење. Јасна ствар. Међутим, многи начини прослављања и обичаји из давнина су временом еволуирали и поприлично се одмакли од духовног. Почели су да представљају којекаве глупости и бесмислице из живота као и локалпатриотизам исказан кроз ругање појединим владарима са почетка 19. века. Прославља се у многим градовима али је најупечатљивије у Мајнцу и Келну. У Мајнцу се ругају Французима, били су својевремено под њима, док се у Келну ругају Прусима који су после Бечког конгреса анектирали Вестфалију и северну област око Рајне. Већи део Немачке ипак не хаје за ово, међутим у Хесену, Рајнланд-Фалцу, Зарланду, делу Лужичке области, Баден-Виртенбергу (али само у Швабији, део ове велике и богате државе по којем ми све Немце понекад називамо „Швабама“), горњем Бајерну али и у Луксембургу, Швајцарској (у градовима Базелу и Луцерну), Лихтенштајну, Јужном Тиролу и западним деловима Аустрије се прославаља тако што се организују поворке кроз град. У фебруару, током три последња дана, је право лудило на улицама Келна и Мајнца. Толико се „слави“ да су ови дани проглашени за слободне дане. И овако и онако већина полупијаних не би ни стигла на посао.

            Ово католичко празниковање се прославља и у неким православним областима. Додуше у неком другом облику јер је тамо више везано за постове и црквене обичаје, него ли за католички смисао живота. Фашинг је ипак нешто што је специфично за немачко говорно подручје. Нигде друго се тако не зове, нигде друго се не прослављају и обележавају догађаји и датуми као тамо. На пример, шта Фламанци имају са Немцима? Ништа. Осим мало заједничке границе. Али и они у својој традицији обележавају овај период. Као и Венеција, Њу Орлеанс па чак и Ријека. Светски познати су карневали у Јужној Америци. У Баранквили у Колумбији, у Оруру у Боливији али је најпознатији онај у Рио де Жанеиру. Након реформације католичке цркве у 16. веку и одвајања евангелиста (или протестаната, како је коме драго), престали су да се организују карневали у областима са претежно евангелистички опредељеним становништвом. Овде је Базел једини изузетак. Тамо никад није донета потпуна забрана па се и дан-данас тамо лудује. Куриозитет је град Мармарита у Сирији. Јесте да је насељен већинским хришћанским становништвом али се тамо карневал организује од недавно, од 1972. године. Група туриста из Бразила је прошла кроз град обучена у магарце и ето, лавина је кренула. Од 1980. године је карневал провозан на приколицама до комшијског града Кафре. Сиријцима се идеја допала и од 2000. године се организују поворке у оба града. У Немачкој се чак догађа да судија закаже рочиште за 11.11. у 11 часова и 11 минута. Нико се не жали на термин. А и што би кад до рочишта на тај дан и овако и онако неће доћи. Шала...

            Е сад, оно што се реално догађа је сасвим стота ствар. Битно је да су људи на улицама, да се зајебавају без да се млате и боду ножевима, да се веселе али и да пију. Заболе их за Французе и Прусе! Једном годишње се Келн и Мајнц не могу препознати.

А ево и пар слика из приватне колекције из Дизелдорфа 2009. године. Мрзело нас је да идемо до Келна. А због чега нас је мрзело да одемо до Келна, немам појма. Поготово је то чудна одлука јер су Дизелдорф и Келн удаљени око пола сата вожње возом а у Келну је неупоредиво боље зезање. Младос` - лудос`.

Не знам косу, не знам у шта су се маскирали али су изгледали невероватно!

Ја са веома чудном Хајди. Рекох већ да свашта шета градом тих дана...

Улице су једва проходне...

... али је свима супер...

... мада кад тад зафали кеш за пиће па су редови и пред аутоматима за новац.

Органи реда. Ту су али реално имају веома мало посла. Опет, мора се признати да ове пчелице нису баш тако наивне... "Перо. што су сумњиви другови Маркес и Борхес?"

Док смо се враћали возом у свој град, чини се да смо путовали кроз време. Да ли је ово грешка у систему или се кондуктер хтео нашалити па је подесио сат на овај датум, није познато.