Како сам се провео на летњем распусту... Мајорка

Да кренем редом.

- Откуд ја уопште на Мајорци?

- Случајно, веровао ти или не мој добри Куме. Last Minute понуда и ја је искористим. Коштало ме је, са све повратним летом из Дортмунда 329€ + 27€ осигурање, које нисам морао али сам ипак платио... Никад се не зна, зајеби. Понуда је била и остала повољна јер је од седам дана, колико сам одсуствовао са посла, пет тамо. Лет је био увече а повратак ујутро. Знам, знам шта мислиш али Шпанија је Шпанија...

- Смештај

- Ако те неким случајем задеси оваква могућност, не иди у ништа мање од 3*. Ја сам био у 2* и био сам у рупи. Додуше окреченој али ипак рупи. Ако се сећаш на чему си спавао у војсци... а сећаш се, то се там озвало КТ68, због године производње а мој кревет тамо је био КТ2005, рецимо. Врло мали, узак и неудобан. Али опет, мало сам ја тамо и спавао али доћи ћу и до тога. Поред оваквог кревета и купатило није за похвалу. Толико је минијатурно да је то страшно... Туш кабина је, буквално, 60x60cm! Мерио сам. Нема класичне туш кабине већ одвод у поду и завеса али кратка таман толико да после туширања буде мокро цело купатило. Зато је увек било свежих пешкира свакојутро и могу ти рећи да су одлично скупљали воду са пода. Иначе, то је био полупансион, што ће рећи са доручком, који ја, овако јешан нисам пропуштао, а и платио сам га. Време за доручак је од 8ч па до 10ч а клопа да бог благи сачува... Опет сам се сетио војске и никад горе подригуше. Било је ту и некаквог сира, куваних јаја и једине светле тачке, парадајза. Добар и свеж. Кафа и сокови су били из кесице. Без коментара. Нисам напоменуо да ми је соба била на 6. спрату од 9. Има и лифт. И то два али један је радио. Једина стварно, стварно позитивна ствар у вези собе је што је окренута ка, рецимо, свероистоку. Сунце у собу уђе око 7,15ч а изађе око 7,19ч и цео дан је обилази.

- Дневне активности

- Као што рекох, доручак је од 8ч па и ја устанем у то неко доба сиђем у приземње, клопнем шта се може очима погледати а носу принети и ту процедуру завршим до 9ч, јер иако волим добар и обилан доручак то нисам себи успевао да обезбедим нити једно јутро, те сам се на плажи налазио око 9,15ч. Тих 15 минута је време колико ми треба да узмем шкирпе па на жупла, удаљену једно 100m од хотела. Од јутра па до 12, најдаље до 12,30ч, излежавање и гуштерисање на песку поред мора... Иначе, нисам могао да бројим облаке јер није било нити једног за целих 5 дана. Јеби га... :) Море је увек чисто, свака част мајци Природи и Шпанцима. Плажа такође али само ујутро кад још нема ненормалних туриста који ће на обалу понети залихе хране као да ће да се зарати. Отпад који за њима остаје је неописив. Да се вратим мору и води. Обала, као и дно, су од правог, природно, морем нанесеног песка. Није насипана плажа тако да се ни пешкир не може упрљати. Улаз уводу је помало досадан јер ми је требало, без претеривања, да пређем 200m пешке до воде толико дубоке да ми таласи запљускују јаја. И још једно 200m да се може заливати без да руком додирујем дно (краул стил, илити „мушки“, прсно је могуће и пре других 200m). Сунце око 12ч почиње да пржи јебе кеву! Кад устанем, стојим на сенци, без шале. Мада, дивна чињеница је да неки прохладан ветрић пирка 24ч... као да је клима укључена, тмана тако. Лежиш на сунцу а он дувка. Субјективан осећај је да је око 25°C, док је највиша дневна била око 35°C. Ма милина. И око поднева паљба са сунца. Не само што оно почиње да пржи к`о бесно већ су и оне подригуше одавно проварене и исподригиване. Истуширам се у соби, пресвучем па к`о господин човек у подневну шетњу. Први дан сам мало више лутао тражећи добро место за клопу али сам се већ тада усталио у „Kafeteria Maritimo“. Имају одличне паеље (Paella – оригинално на шпанском, прим. прев.). Ја сам на њима живео. Пробао сам пар али на крају само на једној. Морски плодови. Све лепо очишћено. Иначе, паеља се састоји од куваног па прженог пиринча у шафрану са грашком уз додатке. Е сад, ја сам увек наручивоа морске плодове јер ипак сам ту, поред мора али може и са свињетином или пилетином. Пиће уз паељу, пиво. Шпанско, наравно. „San Miguel“. Заиста је одлично. Одатле се запутим на једну добру кафицу, у мом случају еспресо, кратак, и, да сам на неком другом месту вероватно би наручио и сок од наранџе, али опет да нагласим био сам у Шпанији и тамо сам пио Сангрију уз кафу. Добро охлађену, са малкице неке њихове траварице познате под именом Тунел и доооста различитог свежег воћа у чаши од пола литре. Ову комбинацију сам упражњавао у опет већ испорбаном кафићу „Bar Bahia“. Најбоља сангрија, дојава локалаца ;), и убедљиво најлепше конобарице. Мушко сам, визуелни пол, шта ћу. Дојава о овом локалу ми је дошла из продавнице „Supermarket Marisko“, све нека мора у именима, лудило... Човек који тамо ради је један од малоброних Шпанаца који зна енглески. Невероватно али истинито и могу ти рећи да сам се баш зготивио са њим. Сјајан тип. Елем, после добре клопе и још боље кафице и коктела у хладу по врелом дану, одем у собу и одспавам једно сат, два па негде око 17ч, 18ч дођем себи и опет, где? Па на плажу. „Vamos a la playa...“ А ту ме чека оно најлепше поподневно сунце. Таман се умори од целодневног пржења туриста и онда полако... уживанција је док залази... Кад зађе, залазим и ја, ал` усобу. Туширање па напоље и то је већ следеће поглавље.

- Вечерње и ноћне активности

- Овде сам био понајвише разочаран. Забава неког медитеранског, отвореног типа скоро да не постоји. Клубова скоро да и нема. Био је додуше један у који се улази испод земље а поклопац отвара ју два кршна црнца. Тамо ми се и није баш ишло. Да ме неко дефлорише, мани. Дакле, има их али нису посећени јер су Швабе најбронији гости на острву и све је подређено њиховом стилу уживања и живота. Не каже се џабе у шали да је Мајорка седамнаеста немачка држава. Њихово поимање забаве смара све друге који нису Немци. Били смо у мањини али шта се ту може. Два најпосећенија места су отворене баште са пивом на плажи (прим. прев.), да не кажем „Große Strand Biergarten“... Јебем их досадне. Ту можеш да видиш пијане Немце али баш, баш пијане. Они имају израз „Баламан“ а то је кад се обезнаниш од пића на један посебан, скоро па ритуални начин. Кофа, класична, пластична канта у коју се сипа све од алкохола који можеш да нађеш. Онда сламчице од по метар па цело друштво у круг док се кофа не испразни. И то што брже. После тога не да си пијан него... И так оони већ око поноћи иду четвороношке. Али не и Немице. Оне су у фазону, шетамо се, рибе смо а све су сачувај ме боже. Ни једна није без појаса за спасавање. Такве су, тако се гоје. Код нас се тако ортаци гоје. Стомак па околина а код риба расту сисе и гузице. Остаје нека женска линија. Код њих то није случај. Немају ни кука ни струка уопште. Страшно! Али су мнооогооо истриповане јер су сад на мору па их гледамо, па дааа. Да ли је било нешто више од гледања, у једном од наредних поглавља. Елем, свако јебено вече сам био у потрази за добрим проводом, у смислу неког клуба, неке баштице са шпанском зиокм, зезањем али узалуд. Већином сам избегавао пијандуре. У овим немачким баштама сам се задржавао око 2 минута... Једно вече сам се толико сморио и изнервирао због неверице баш да нема ни мало очекиваног. Изашао сам из собе решен да ћу да шетам и тражим док не нађем нешто. Вратио сам се из лова у собу око 1,30ч после поноћи, неуспешно. Наравно да би било боље да сам имао неко друштво али, тако је било и то је то. У се` и у своје кљусе, каже наш народ. Иначе све им се налази 500m уз обалу иако је острво порилично велико. Једно поподне сам ишао мало узбрдо, даље од плаже, и нисам имао шта да видим. Крај пута и набацано камење које глуми калдрму ( примети се изостанак владавине Турака 500 година па не умеју да среде то камење по путу да личи на нешто) и хацијенде. Неке су ограђене бодљикавом жицом. Против пијаних туриста, ваљда. Изгелдају као у вестернима... само је фалило да ми искочи неки у брадуз арасли и неокупани Чико и да припуца. Тако да од добре вечерње забаве ништа, niente, nada! Шетња и понеко ћепи. Као некад у синдикалним одмаралиштима са кевом и ћалетом :).

- Туристкиње (у даљем тексту рибе)

- Већина немачког типа. Квалитено су и чврст ограђене, уз добро одржавање могу много да пређу, што су старији примерци показивали на плажи. Али не пријају оку толико колико јужноевропска производња. Нпр Шпањолкице и Италијанке. По нека Францускиња али то је то. Доста су експлозивније и лепше за видети али не прелазе много и уз најбоље одржавање. Стартабилност, међутим, код свих примерака је релативна, чак и по лепом времену. Ко зна како ли је кад су лоши временски услови. Немачким моделима одговара само немачки језик, на остале се скоро и непале. Већином због тога што их не разумеју а и имају свог у изобиљу, као што сам горе објаснио, па бирају. Остали модели реагују и на друге језике али на моју несрећу био сам сâм и од тога није скоро ништа било. Да сам био у друштву све би се лепше одвијало јер бих тако имао сву логистичку подршку. Следе примери:

1. пример. Поред мене су прво преподне лежале три манекенски грађене девојке. Старосна граница: не преко 28 година. Одлична берба само мало превише мршаве за моје схватање женске лепоте. Ипак, врло пријатених спољашности. Две плаве и једна црна где је мени баш ова последња и привукла пажњу. У сваком случају, прво јутро нисам желео никакве сметње и ометања током гуштерисања (хтео сам једноставно да уживам у сунцу јер сам пре овога последњи пут био на мору далеке 1994. године у јебеној Бјелој у ЦГ) али сам ипак чуо причу двојице млађих Немаца како покушавају да остваре контакт са, за њих, ванземаљкама. Чувши јадне покушаје да попричају са њима на немачком и тврдећи да знају како су оне из Швајцарске нисам могао а да се не насмејем.колико су глупи млади Немци. Ем не знају ни реч енгелског, ем нису ни после неких 15 минута да схвате да су девојке из Холандије. Ко је чуо Холанђане једно у животу како причају, препознаће њихово чувено кркљање и готово гушење при изговарању речи. То су они што су нас у последњем финалу Европског првенства у фудбалу за младе до 21 године надували са 4:1. У даљу историју нећу да улазим. Ту се ја, ипак, убацим у причу са њима и буде им, очигледно, драго што знам одакле су а и што знам енглески. Мала дигресија: Немци и Холанђани се тек не подносе али то је јавна тајна. Кроз причу сазнам да путују сутрадан и да би има пријало друштво јер су цео одмор провеле саме... а а баксуз тек стигао. Ништа, хвала девојке на преподневном дизању. И да, врло важна напомена: све су биле у топлесу (без горњих делова бикинија, да не буде неке забуне, јел...) и све три су имале, јао кад се само сетим, по пар предивних сисица, јер су биле мршаве па нису баш нарасле да би завредиле назив сисе. Тог дана ми се није догодило ништа битније.

2. пример. Следежег дана сам окуражен претходним случајним искуством, покушао стартност неких других модела. С том разликом што сам, као, мало бирао. Која изгледа спремнија за разгвор. Тако сам дошао до две Италијанке кое су лежале одмах поред воде. Једна је смарала другу и то се видело из авиона. И у моменту кад је њена досадна другарица отишла да смочи гузицу у мору, ја приђем. Покушао сам да будем интересантан и не сећам се искрено речено, свих глупости које сам при томе изрекао али она ми се врло умиљато намсеши и искрене главу и погледа иза мене. Мало потом ми прстом покаже да и ја погледам. Учиним то и видим неког типа како прилази. Биће да њен драги. Схватим да је зато и била сморена. Недостајао јој је. Ништа. Устанем, окренем се, погледам у њега а он подиген палац десне руке и направи мимику лица у смислу, добар си, добар али то је моје. Док је он прилазио она ми онако иза леђа рече, он је овде, можда на следећем летовању. И ту опет падне дизање. Плеоназам али сам опет отишао у море на дуго, дуугоо хлађење.

3. пример. Дошао петак 13. Нисам о томе ни размишљао али је то био добар шлагворт за причу са незнанкама. Пробао сам овог пута са Немицама али није ишло. А баш је биал добра фора са петком 13.... штета.

4. пример. Субота је дан кад сам се опет зајебао са две Немице. Не случајно. Претходни дан су лежале поред мене. Тј дошле су и легле поред мене након краћег осматрања околине, а плажа није као у Црној Гори, 10 пута 10 метара, веће је ихаха... што је мени био сигнал да ту има нешто. И данас су учиниле исто. Дакле... Слушао сам их и с времена на време по нешто пороговрио на енгелском, нпр нешто ме изнервира мобилни и слично, како би се оне опустиле и што више разговарале на свом језику не би ли и мене оцениле у том дијалогу. На неки начин се то и огодило. Кроз текст се провукло да могу да прођем. Одлично. И нисам намерно хтео одмах да их исцимам већ сам покушао код њихове „комшинице“ на плажи. Као што рекох неуспешно али сам са њима двема сутрадан, тј у суботу, почео фину причицу а оне су ми кроз исту врло лепо ставиле до знања да их не занимају, да се тако изразим ненемци. И опет у море на хлађење.

На крају сам баталио стартовање јер очигледно мора на гурку а ја ем немам времена дуже да гурам ем ни мале гурке нису успевале. Нисам манекен, `би га. Поред ових био је и један флерт са две Енглескиње. Случајан. Тек су биле стигле и селе су поред мог стола где сам ја седео и пијуцкао онај еспресо и Сангрију. Упитале су ме нешто на некаквом шпанском, ја им одговорим на енглеском, оне се одушеве али како нисам могао да их упутим где су хтеле ја им понудим по Сангрију, па ако им се допадне само сам ја на губитку. Схватиле су флерт и биле још јасније од оне две Немице. Пољубиле су се, онако како треба, рекавши ми да не траже мушко друштво... Бар сам гледао.

И да дочарам недостатак среће, морам напоменути да ме је последње вече опуштања на предвечерњем сунцу, једна, да кажемо дебела али коју бих радно... питал да јој манажем леђа. А она ће после мени. Лепо, помислих, лепо. Намажем ја њој леђа по договору, малко измасирам масни тапацирунг, а затим почне она мене да мацка. У једном тренутку, лежећи на стомаку, гурне ми руку у ћега, засутави је на дупету и забоде ми нокте у исто. Примакне главу мојој и упита ме колико остајем. Збуњен ситуацијом био сам искрен к`о какав клинац и кажем јој да сутра путујем. Она извуче руку као д се опекла и рече онда ништа, следеће године...! Тако да имам уговорену дебелу и ону Италијанку за следећу годину...