Prime Directive

И да будемо начисто. Вређање мене овде још и може да прође, задаћете коју рану мојој сујети, зарашће, нема везе, али вређање неког другог, на мом блогу, мојој авлији, не дозвољавам. Ово сматрам разбибригом и малом можданом гимнастиком а не огласним простором те ако неко жели некога да прозива, нек` лепо отвори свој налог па удри брате, сестро или шта си већ. Свађа и те клиначке глупости не долазе ни под који обзир! Није цензура већ немање разумевања за приземна срања. Ако ме нешто нервира и диже ми притисак је препирање ради препирања! Двоје не може да разговара ако имају исти став, то је јасно ко летњи дан у подне, али контрирање зарад самозадовољавања личне малограђанштине заиста нема шансу. Аргументовани ставови долазе у обзир, то волим и много ценим и надам се истима. Унапред хвала на разумевању.

Понешто о мени

Моја слика
Половина људи има константну жељу да другима прича приче и објашњава очигледно. Ја спадам у другу половину. Ако имам шта да кажем рећи ћу/откуцаћу овде па кога интересује, интересује. А кога не интересује... изгубио је 10 секунди живота док је и ово читао. Нек` тражи бољу кафану!

... а кога интересује више података о мени:

петак, 3. април 2020.

Серијал. Део: осми. Где си? Код куће. Шта радиш? Радим.

                Поред овог вируса и израз "Home Office" ће ове године стећи светску славу. Канцеларија тј посао у кући илити рад од куће.
             Ужас један! Како зашто? Заиста није јасно? Ово мора бити да није јасно ономе ко то није радио.
             Прво, посао је посао а кућа је кућа. Мешање тих ствари је Франкенштајн у модерном свету. Када идем да радим, онда идем на посао и то тамо завршавам. Тамо уме да буде нервозе, стреса и крајње иритирајућих ситуација и особа. Онда дођем кући, већ сам одавно искључио све што се тиче посла те уживам у породичним чаролијама. Некад је све лепо а некад зна бити и напето са децом јер увек има нешто што их уме отерати на тамну страну Месеца и онда је кућа једноставно премала и претесна за ту количину негативне енергије. Чудо једно како су онако мали способни да у кратком временском периоду испоље енормне количине исте. Али, то су деца, жена, моја породица, нормално је да, ту и тамо, дође и до тачке кључања. Дакле, посао па кућа. Не заједно.
              Даље, када се пословна и кућна атмосфера помешају, веома је велика шанса да негативне енергије створе једну поприлично експлозивну мешавину. Да се то не би догодило, потребно је уложити додатни напор у организацију та два света. Ту врло често настаје нешто што је тешко па чак и немогуће сасвим контролисати и уредити.
               Закључак је да је рад од куће могућ само када је стање ван куће уобичајено. Када деца иду у школу, брачни партнер на посао а онај ко ради од куће може да ужива у лаганом устајању, без журбе, без саобраћаја, без тражења паркинг места, комуникације са онима које врло радо избегавамо и тако даље. Тада, и само тада, бих могао да нађем неку предност рада од куће.
          Тренутна ситуација је додатно закомпликована врстом добровољног карантина. Сви смо у стану, излази само ко мора на посао и кратко до продавнице, деца мало да провозају бицикл или се истрче иза зграде, без другара и то је то. Када нервоза удари, она једноставно нема где. Одбије се од зидове и врати назад. Некога увек погоди.
            Све се ради да не буде досаде. Она је најгора. Једно је сигурно. Много ћемо се боље упознати због "Home Office"-a.

Нема коментара:

Постави коментар

Пратиоци

Претражи овај блог

...

free counters