Куповина недељом

                  Чудим се, ево већ годинама се чудим, и не могу да се начудим. Чему то?

            Биће да је психологија одиграла своју улогу. Зли трговци су очигледно посегли за сваким трагом, сваком травком, сваком врстом опсене која би им помогла да натерају људе да се лепше осећају док лако троше тешко зарађени новац.

              Није ми лако да поверујем да баш недељом толико људи мора нешто да купи. Када кажем мора, то се односи на животну потребу. Глад, па оду да купе хлеба. Жеђ, оду да купе неку течност да је утоле. Или је, на пример, хладно, те је нека топлија одећа добро дошла. Ове врсте потреба не постоје недељом. Свако ко бар мало планира свој живот, ко ради уобичајено радно време, жели да одмори, да искористи тај богом дани седми дан и дâ души одушка. Кад оно, хопала. Отворене су радње и продавнице. Идемо, купуј, узимај, сад ил' никад! И управо тај дан, тај моменат када је прекопотребни одмор ту, баш тада када је гард спуштен јер нема разлога за концентрацијом да се не направи нека грешка, су трговци успели да искористе и намаме народ жељан хлеба и игара. Са осмехом се устаје из удобне фотеље топлог дома и одлази да се кроз шетњу и, назови, разоноду извуку из џепа новци за јефтине мајице, гаће, опанке, јакне и ђинђуве.

                Са друге стране пултова и излога стоје продавци и продавачице. Људи исти као и купци само што ипак раде. Немају ни тај дан одмора. Угњетавани су до коске. До сржи постојања једног човековг бића. Натерани су као најгори робови да дођу на своје место, да се среде и осмехују свима као какви имбецили и сиве масе са пола мозга. Желе ли они то? Па наравно да не желе! Једном приликом, у Београду, у једном од оних трговинских центара, сам са маленом ишао у биоскоп. Недеља и што да не. Пролазимо поред многих продавница кад тамо цео низ, отворен. Раде! Кратко упитах, из чистог чуђења, фину госпођу која се тамо затекла: "Па ви радите?" Благо се осмехну и рече: "Ето, радим. Рекла сам газди да ми лепо купи овде неку угаону гарнитуру са креветом. Шта ког ђавола ја уопште и идем кући кад се само малтретирам кроз градски превоз. Овако лепо одрадим, одспавам, обучем се па поново. Само ми још један кратак ланац недостаје да не побегнем." Иронија је јака код ње била.

            Никад нисам куповао недељом. Никад и нигде. Био сам у свакаквим животним ситуацијама и разним деловима света и успевао сам све да учиним да недељом не идем у куповину. Нисам и нити ћу! Није велика ствар али је то мој мали допринос у борби против трговачке похлепе.