Робовласничка јединица мере

                Давно сам рекао да живимо у модерном роболасничком друштву. Што више времена проводим у овој Индији, све сам убеђенији у то.

               Повући ћу, како се то модерно каже, неке паралеле, па ако се некоме учини да грешим, имаћу на шта да се позовем.

               Америка. Затвор. Гомила неких типова који су поубијали неке друге, који су крали и убијали, који су тукли и убијали и тако даље. Јасно је о каквој се установи ради и каквим људима ради. Сви они, који су осуђени на неке велике и дугачке робије, неретко и доживотне, имају обавезу принудног рада. Свако јутро, доручкују, ставе им букагије, поседају у превозна средства и у пратњи наоружаних чувара иду на радна места. Најчешће је то копање неких канала, чишћење одвода и слично. Генерално прљави послови који и иначе нису добро плаћени. Затвореницима је плата мала па се и њихов ради фино исплати. Наравно, поред превоза, стан, храна и здравствено осигурање су им обезбеђени. Ко је заиста болестан, иде на лечење. Кад се опорави, иде да одрађује свој "дуг држави". Након напорног рада, истим оним превозним средствима их возе назад, остављају их саме или по неколико у ћелије, на вечеру и починак.

              Индија. Хотел. Гомила неких типова који су позавршавали факултете, високе школе, усавршавали се и тако даље. Јасно је о каквим се људима ради. Сви они су најчешће самци мада има и оних који имају девојке, жене па и децу, и имају уговорну обавезу да иду на посао. Свако јутро, доручкују, ставе мобилне у џепове, торбе и руксаке са мобилним рачунарима, поседају у превозна средства и у пратњи насмејаних возача иду на радна места. Најчешће је то прегледање докумената, решавање проблема у дизајну и прорачунима, праћење тока пројеката и слично. Генерално све одговорни послови који су иначе боље плаћени. Плата им је релативно мала када се упореди са вредностима пројеката и зарадама компанија и концерна па се њихов рад фино исплати. Наравно, поред превоза, стан, храна и здравствено осигурање су им обезбеђени. Ко је заиста болестан, иде на лечење. Кад се опорави, иде да одради свој део задатка у фирми. Након напорног рада, истим оним превозним средствима их возе назад, у собе, остављају саме, мада су неки у друштву жена, на вечеру и починак.

              Дакле, једни су много зајебали у друштву око себе, нанели му немир и штету те немају више куда, док су други исто зајебали, само саме себе, те имају некакве дугове, кредите и немају више куда. Било како било, и једнима и другима изостаје опција избора те их сматрам равним робовима. Грешим ли?