Prime Directive

И да будемо начисто. Вређање мене овде још и може да прође, задаћете коју рану мојој сујети, зарашће, нема везе, али вређање неког другог, на мом блогу, мојој авлији, не дозвољавам. Ово сматрам разбибригом и малом можданом гимнастиком а не огласним простором те ако неко жели некога да прозива, нек` лепо отвори свој налог па удри брате, сестро или шта си већ. Свађа и те клиначке глупости не долазе ни под који обзир! Није цензура већ немање разумевања за приземна срања. Ако ме нешто нервира и диже ми притисак је препирање ради препирања! Двоје не може да разговара ако имају исти став, то је јасно ко летњи дан у подне, али контрирање зарад самозадовољавања личне малограђанштине заиста нема шансу. Аргументовани ставови долазе у обзир, то волим и много ценим и надам се истима. Унапред хвала на разумевању.

Понешто о мени

Моја слика
Половина људи има константну жељу да другима прича приче и објашњава очигледно. Ја спадам у другу половину. Ако имам шта да кажем рећи ћу/откуцаћу овде па кога интересује, интересује. А кога не интересује... изгубио је 10 секунди живота док је и ово читао. Нек` тражи бољу кафану!

... а кога интересује више података о мени:

недеља, 22. јун 2014.

Остварење сна

           Куцам ово с веома великом вероватноћом да ме неко, ко ме не познаје, а чита ово, уопште не буде разумео и да ме после сматра за, па благо речено, чудака.
              С друге стране, ја сам искрен према себи. Знам шта желим, знам шта да очекујем од себе и од других из мог окружења али исто тако знам своје циљеве. Неке сам постигао, неке можда никад нећу јер немам намеру да "газим преко мртвих" а неки су ми се догодили. Не сасвим спонтано али су ми се догодили захваљујући животним околностима. Многи који су ме критиковали, а неки су још увек склони критици, и даље немају идеју шта би требали да раде са собом, те се на многе опаске и не обазирем.
             "Шта прича овај?" "О чему се овде ради?" "Види га овај, дуго није ништа куцао па сад трабуња..." Е па да не дужим даље, почетком априла ове године, постао сам власник Мерцедеса. После повратка на еврпоско тло, ваљало је набавити кочије јер је Нисан завршио у Летонији, баш пред одлазак у Индију. Гледао сам све и свашта. Најчешће опције су биле минивенови или моноволумени. Ко не зна о чему се ради, нека замисли или потражи по нету Рено Сеник или Рено Еспас. И док сам ја тако тражио и претурао по нету који је у којој опцији наповољнији, добар и захвалан за одржавање, поред мене је једно вече седела Малена и само ме упитала: "А ти не гледаш Мерцедесе? Нисам их видела. Због чега?" Ја сам је само немо погледао и упитао се да ли сам свестан да имам савршену жену поред себе. Недуго после, Мерцедес, "Е" класе, 2001. годиште са 2000 кубика запремине мотора који врло успешно сагорева бензин и компресором (што ће рећи 163 коњске снаге), у "елегантној" опреми, је постао наше званично превозно средство.







Ако се неко пита, откуд сад ово, па није баш да је породично возило и слично, рећи ћу само да му је гепек, пртљажни, да не кажем товарни, простор више него довољан за четворочлану породицу. Већ смо се довољно напутовали, направили излета с њим, што дужих, што краћих и нема грешке. Удобно, широко и довољно. Што се мене тиче, ово је минимална величина која одговара мојој представи о томе каквог Мерцедеса сам одувек прижељкивао. Караване, кабриолете и купее од Мерцедеса и не ценим баш превише, мада има заиста дивних примерака, тако да је ово баш, баш, баш оно што желим. Неки, по димензијама мањи, би прошао само у караван верзији, што није била опција. Већ рекох да ме можда неко неће разумети али ја сам први пут у аутомобилу који не желим да мењам. Не желим да га продам. Све што желим је да га чувам и пазим, ту и тамо да му у мањој мери променим изглед како би ми био што ближи замисли и сновима. Ништа више. Ништа мање.
              Задовољан сам, радујем се сваком дану када имам шансу да га возим и смешим се док сам у њему. Нико и ништа ме више у саобраћају не може изнервирати. Шта год неко други урадио, ја сам и даље за воланом омиљене ми марке.

11 коментара:

  1. Добродошао у w210 фамилију :) Ауто је прелеп, а разумем и ово кад кажеш да ти други ауто не треба, исти осећај и код мене :)
    Да те дуго служи и да уживаш :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Као један поседник другом ове Е класе, рећи ћу само: „Знамо се!"

      Избриши
  2. Sad si postao i zvanični gastos. "Mečka" je bila poslednja linija odbrane...

    Potpuno te razumem iako nisam vozač. Tačno se iz teksta oseća zadovoljština. Očekivao sam malo mlađi model ali sa mečkama je to relativno. Za njih vreme drugačije otkucava...

    Da imam neku veću garažu (a nemam je uopšte) potražio bih sada, dok se to još može i naći, dobro očuvanog fiću i jugića i čuvao bih ih i održavao za neka buduća vremena. Mislim, to se više ne pravi pa lagano raste istorijska vrednost a kad-tad će i novčana (mada ih verovatno nikad ne bih prodavao). S obzirom da sam sentimentalno vezan za "bubu" (prvi porodični auto kojeg se sećam) verovatno bi se u toj garaži (sada već hangaru, bogati) našlo mesta i za neki njen model.

    Gazda, sa srećom da ga voziš a za kraj ću parafrazirati Batu Stojkovića iz "Špijuna"...

    "KOJA SU TO KOLA BOLJA OD MEČKIĆA..."

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Да ли ће Југо и Фића вредети више, сумњам али ће им сентиментална в

      Избриши
    2. Мрзим куцање с мобилног!
      вредност расти. Ако ја отворим тај "хангар", биће ту свега и свачега.

      Избриши
  3. Gazda, sad si pravi direktor.. :)

    Mirkoni, a ja sam sentimentalno vezan za "Keca".

    Gazda, još da ćale može da te vidi... :(

    ОдговориИзбриши
  4. Viši inspektor Bešević15. јул 2014. 03:58

    Hahahahahahahah! CESTITAM!!! :)
    Radujem se zbog tebe. Lepo je kada ljudi ispune svoje snove! :) :) :)
    I ja sam se malo pred kraj prosle godine ponovio s kolima,ali nista stasno,ahaha...
    Nego,koliko moze da razvije? :))
    Cinimi se da je ocuvan DO JAJA,vozila ga baba,a? :)
    Pisi kako je po Svabiji ovih dana posle finala! :) :)

    pozdrav za Mirkonija i Ulicnog,drago mi je da vas opet vidim. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Снови и постоје да би их испуњавали, зар не?
      Колико развија појма немам. Не знам ни да ли има ђунту са ситним нутом. Ја уживам у вожњи, не тркам се.
      Фудбал. Надао сам се да Немци неће далеко стићи јер се од надмености неће моћи живети. Ја нисам у Немачкој, на породичном сам пропутовању кроз јужну Европу, о чему ће бити један путопис. Тренутно сам у Будви а Мечка смо преде...

      Избриши
  5. Жив, жив, мрдам али сам био уплетен у много обавеза па нисам стигао ни да почистим кафану. Ускоро се видимо. Хвала што бринеш. :)

    ОдговориИзбриши

Пратиоци

Претражи овај блог

...

free counters