Остварење сна

           Куцам ово с веома великом вероватноћом да ме неко, ко ме не познаје, а чита ово, уопште не буде разумео и да ме после сматра за, па благо речено, чудака.

              С друге стране, ја сам искрен према себи. Знам шта желим, знам шта да очекујем од себе и од других из мог окружења али исто тако знам своје циљеве. Неке сам постигао, неке можда никад нећу јер немам намеру да "газим преко мртвих" а неки су ми се догодили. Не сасвим спонтано али су ми се догодили захваљујући животним околностима. Многи који су ме критиковали, а неки су још увек склони критици, и даље немају идеју шта би требали да раде са собом, те се на многе опаске и не обазирем.

             "Шта прича овај?" "О чему се овде ради?" "Види га овај, дуго није ништа куцао па сад трабуња..." Е па да не дужим даље, почетком априла ове године, постао сам власник Мерцедеса. После повратка на еврпоско тло, ваљало је набавити кочије јер је Нисан завршио у Летонији, баш пред одлазак у Индију. Гледао сам све и свашта. Најчешће опције су биле минивенови или моноволумени. Ко не зна о чему се ради, нека замисли или потражи по нету Рено Сеник или Рено Еспас. И док сам ја тако тражио и претурао по нету који је у којој опцији наповољнији, добар и захвалан за одржавање, поред мене је једно вече седела Малена и само ме упитала: "А ти не гледаш Мерцедесе? Нисам их видела. Због чега?" Ја сам је само немо погледао и упитао се да ли сам свестан да имам савршену жену поред себе. Недуго после, Мерцедес, "Е" класе, 2001. годиште са 2000 кубика запремине мотора који врло успешно сагорева бензин и компресором (што ће рећи 163 коњске снаге), у "елегантној" опреми, је постао наше званично превозно средство.

Ако се неко пита, откуд сад ово, па није баш да је породично возило и слично, рећи ћу само да му је гепек, пртљажни, да не кажем товарни, простор више него довољан за четворочлану породицу. Већ смо се довољно напутовали, направили излета с њим, што дужих, што краћих и нема грешке. Удобно, широко и довољно. Што се мене тиче, ово је минимална величина која одговара мојој представи о томе каквог Мерцедеса сам одувек прижељкивао. Караване, кабриолете и купее од Мерцедеса и не ценим баш превише, мада има заиста дивних примерака, тако да је ово баш, баш, баш оно што желим. Неки, по димензијама мањи, би прошао само у караван верзији, што није била опција. Већ рекох да ме можда неко неће разумети али ја сам први пут у аутомобилу који не желим да мењам. Не желим да га продам. Све што желим је да га чувам и пазим, ту и тамо да му у мањој мери променим изглед како би ми био што ближи замисли и сновима. Ништа више. Ништа мање.

              Задовољан сам, радујем се сваком дану када имам шансу да га возим и смешим се док сам у њему. Нико и ништа ме више у саобраћају не може изнервирати. Шта год неко други урадио, ја сам и даље за воланом омиљене ми марке.