Време ме лагано гази. Или ме је већ прегазило?

                 Колега и ја свратисмо у један ресторан, после доста дугог и напорног дана. У том ресторану је сваке среде тзв. "Дан шницли", што ће рећи да су порције или дупло веће или је цена дупло нижа. Наручисмо ми по једну порцију истих и по пиво. Точено.

             Сто поред нас, некако дијагонално, је била група од шесторо, седморо момака. По понашању и међусобном односу, рекло би се да се дуго знају. Дакле, ортаци. Нисам могао а да не чујем шта причају.

- "Опет порука. Јао што их не волим. Што ме не позову кад им нешто треба а не да куцам?"

- "Ух, који ти је то модел? 4 или 4С?"

- "4С. Што питаш? Зар их не разликујеш?"

- "Не могу да их разликујем кад имаш ту чудну гумену навлаку на њему. Питам те јер ме чуди да имаш Ајфон а немаш флет интернет на њему. Што не скајпујеш онога ко ти пише?"

- "Наравно да имам флет! Човече! Па Сири без флет нета не може да функционише како треба. Не причај глупости... А СМС је куцала мама. Њој ово све није баш најјасније."

- "И ја са мојима имам проблеме да им објасним све предности овог телефона. Они навалили на Хатеце па Хатеце. Невероватни су. На њему нема шансе да гледају нови Еплов те-ве стрим."

- "Е да. Браво за тему. Кад ће почети да стримују? Зваће се Ајтиви или тако нешто, зар не?"

- "Да, баш тако. Кажу да је пуштена бета верзија па се сад чека званично пуштање официјелног фри стрима. Колико то само предности има, биће то баш кул."

- "А што су твоји маторци на Хатецеу, а ти на Ајфону? Шта, као боље им је, а? Ма дај..."

- "Наравно да им није боље! Али докле ја њима да објашњавам да Гуглов Епстор има значајно мању понуду од Еплових епова. Види овај. Погледај. Само га покренем и гледај. Само један клик и тренутно ми даје поптуно тачне и прецизне информације о томе где сам. Тачна географска ширина и дужина, временска прогноза, стање саобраћаја и најважније вести из околине. А код њих? За све ово морају да скидају један по један Еп. Пих. Глупости."

- "Па шта ако морају? Ево и ја имам Хатеце Уан са бржим процесором од тог у твом Ајфону и не жалим се. Онлајн сам као и ти. Флет. И имам те исте информације преко гуглових сателита. Покренем Гугл Мапс и види. Ту је све. Други је проблем што ти немаш времена да својима објасниш како функционише Гугл и Андрод."

- "Или не уме!? Ха, ха, ха..."

- "Да, не умем, то је то. Баш си саркастичан, ха, ха. Ево смејем се."

- "Види га, што се вређаш?"

- "Не вређам се већ нећу да губим време на објашњавање са људима које је време прегазило шта значи технолошки напредак и које су предности урбаног света."

- "Ту си у праву..."

- "Шта ја са њима да причам кад им је дивиди врхунац свега. Толико тога може да се даунлоудује са нета а они и даље гурају оне дивидијеве у прастари плејер. Не знам шта ћу са њима. Стварно..."

                 Погледам у колегу. Он у чуду као и ја. Осврнуо сам се лагано да видим кога смо то, потпуно ненамерно, ослушкивали. Морао сам. Јес` да такве потезе не одобравам али нису ме ни приметили нити маре за овакве, заостале, као што сам ја. Сваки је био обучен у тамну комбинацију одеће. Дужу косу али мајице и дуксеви нису имали називе "Металика", "Сепултура" или "Ајрон Мејден" и слично већ неке курчеве трибале и смешна срања. Било их је седморица. Нас двојица смо их слушали неких десетак минута и закључили да нису нити једном једином речју поменули жене. Ма ни у неком пренесеном значењу. Осим што је било речи о затуцаној мами. Нас двојица смо покретали теме о женама кад год би конобарица прошла поред нас. Скрене нам пажњу и ми наставимо поново по старом. Није била ни млада ни оскудно обучена али је била женско које је било љубазно према нама и још нам се притом и осмехнуло. Што се мене тиче, то је био довољан, ма савршено довољан разлог, да мозак искључи свој рацио и почне да ужива у призору.

               Поједосмо ми те наше шницле, колега попи још једно пиво, платисмо шта смо били дужни а она екипа је и даље наглабала о стримовима, фоновима, мапсовима, хаковању, хендловању, мејловању, скајповању, гуглању, даунлоуду, аплоуду, андоридима... Чим смо направили пар корака, након изласка из ресторана, колега је процедио: "Сиротани једни..." Или смо нас двојица већ стара, изгубљена генерација, без икакве шансе да ухвати, тај све бржи и већи, корак који прави савремени свет?