Немачке речи и српски језик

          Давно су прошле године кад је „Швабо ударио“ али је тада толико снажно ударио да нам је скоро све зубе у грло сасуо. Ударио је и оставио добрану модрицу. Од тог ударца смо могли много да научимо али смо ми успели само по неку реч да упамтимо.

        Извесне немачке речи користимо и знамо шта значе јер смо их директно преузели те им је значење остало исто. Једини је проблем што се чини да смо се ми раније играли „глувих телефона“ са странцима па смо их запамтили онако како су нама звучале. Наравно, већина речи су техничке природе, да се тако изразим, што је и логично јер су Немци познатији по техници него ли по било чему другом. (Добро де, ту су пиво, кобасице, переце и сисате келнерице. Али је то одлика само Бајерна и није типично за читаву државу.) Одличан пример је шрафцигер. Сви знамо шта је и чему служи а настао је од немачке кованице „Schraubenzieher“ где је „Schraube“ у преводу завртањ (или већ одомаћено и једноставно шраф) а друга реч, „Ziehen“ је глагол и значи вући, извлачити. На крају крајева, и овај глагол самостално користимо кад нешто хоћемо да раздвојимо или отворимо, а не иде нам лако као што смо очекивали, те онда мора да се „цимне“ да би кренуло. „Zwickzange“ су сечице (тип кљешта) а само „Zange“ су кљешта. „Auspuff“ је издув али само „Puff“ у немачком сленгу значи јавна кућа, бордел, курварник. „Kupplung“ је спојница, квачило. „Getriebe“ бирач степена преноса тј. мењач. Групи техничких припадају још и „Rückwärts“, „Leergas“, „Anlasser“, “Dichtung“, „Schablone“ али и неке друге обичније, свакодневније речи, као што су „Bedienen“, „Unterhalten“, „Schutt“, „Lumperei“, „Wäscherei“, „Lärm“, „Reißverschlus“, „Sichernadel“ и од свих свакодневних моја омиљена реч је „Sparherd“, код нас шпорет. Овај израз Немци више не користе, застарио је, али је значио буквално грејно тело на којем се могло кувати а имао је и вратанца па је штедео дрва и угаљ јер се ватра могла контролисати. Хрвати кажу штедњак. Тек су они буквално копирали немачке речи, изразе и кованице. Шпорет је имао тежак меч са зглајзнути (од „Entgleisen“ значи испасти из колосека) за прво место али је успео да победи. Примера, дакле, има веома много.

            Поред свих ових, директно преузетих речи, користимо и неколицину која има нешто, или потпуно, другачије значење у оба језика.

Шмекер (Schmecker)

Шта каже Вукајлија.

-   „Чешља се на опасно ако није кратко ошишан, носи само њему својствену гардеробу, кадар је да претуче и Вас и све које познаје, одликује се невероватним сексуалним способностима - ал' мало је тих са којима је општио јер за њега нема "добрих риба". Нон стоп држи исти флегматични израз лица (честа је цигара у полуотвореним устима), не смеје се ни кад чује урнебесно добар виц, јер је сваки "проваљен" или "фора за дебиле". Не поштује ни један закон, ни једно правило, јер је то за "пичкице" "млакоње" "мекушце". Гашење цигаре на делу његовог тела га не боли. Плакао није ни кад се родио. То не може да буде било ко. То може да буде само Шмекер.“

-   „Особа која уместо бомбона за рођендан почасти одељење са чоколадним бананицама и желе зеком! А у случају да је нека „страна“ чоколадица, сматрају га за идола! “

-   „Особа мушког пола, неодређених година. Један од позитивних феномена градског живота. Све ређа појава у друштву.
Одликује се добрим физичким изгледом, интелигенцијом, елоквенцијом, пристојним понашањем, лепим облачењем, манирима, духовитошћу, поштовањем жена итд. Из тог разлога је код жена врло омиљен и радо виђен у друштву, док код мушкараца изазива нетрпељивост, тзв. хејт. Предмет је ширег оговарања, како позитивног тако и негативног.
Некада ионако слабо раширена врста у градовима се под утицајем нових стандарда повлачи у илегалу, па је свеређа појава како на улици, тако и у ноћном животу већих градова, чиме је нарушена равнотежа, па је из тог разлога џиберско-есид-шабанска популација преузела примат. Млађа женска популација није упозната са деловањем градских шмекера и о њима се легенда препричава. У многим женским круговима је потрага за шмекером као потрага за светим гралом, нико није сигуран да ли постоји.”

-   „Често онај који то није.-Ево га Цоне Кантераш! Де си, Цоне, шмекеру, изашао си напоље да се мало подсетиш светлости дана, а?”

Вукајлија је овде понудила пристојно објашњење. Да додам још нешто, не би ваљало.

А које значење има у немачком језику.

Код Немаца ова реч значи „онај који проба“ илити „пробач“ у смислу хране. Е сад, како смо ми од тга дошли до онога горе, не знам. Једино што ми пада на памет је да се шмекер код нас односи на онога који „проба“ девојке. Мало вулгарно али јебем ли га... Бољег не могу да се сетим.

Хохштаплер (Hochstapler)

Шта каже Вукајлија.

-   „Хохштаплер је преварант; највише се ослања на мутне радње, закулисне, испод жита... Иако на моралној страни је стоји ништа боље – хохштаплер није битанга. Битанга је маље завијена у обланде – суровија и сировија. Хохштаплер је, међутим, савршени спој рибе и мачке. Тај плива где год да га баците и увек се дочека на ноге. Основна особина му је да скрива своје праве намере.“

-   „Преварант финих манира.”

Хохштаплера је и екипа „београдског синдиката“ лепо описала следећим текстом:

„јер на први поглед,

ја се сваком допаднем,

ја сам тежак хохштаплер,

не могу да пропаднем.

Обер преварант!“

Шта даље додати? Заиста.

А које значење има у немачком језику.

Веома сличну Вукајлијиној, али ипак не и потпуно исту, дефиницију нуди немачки језик који хохштаплером назива особе које се издају за оно што нису. Или се претварају да су образованији, да су вишег друштвеног ранга или бољег и признатијег занимања, а све само да би стекли (противправну имовинску, а какву другу) корист у новој средини где људи не знају ко су и шта су. Није увек у питању корист већ и сам став. Немци имају назив и тифштаплер (Tiefstapler) за онога ко нема високо мишљење о себи, а требао би.

Штребер (Streber)

Шта каже Вукајлија.

-   „Човек кога изезамо за цео живот у основној а онда сутра дођемо код њега да тражимо посао. -Дуле брате, куме рођени, легендо града не може човек да те нађе. -Изволите. -Дуле мајсторе зар ме се не сећаш? Ја сам онај Пеша што је покушавао да ти набаци рибе... -Обезбеђење! Избаците ову будалу, молим вас. -Дуле, брате рођени немо... Дулеееееее!“

-   „Штребери су некада биле особе без друштвеног живота и сексуалног партнера, власници цвикера са дебелим стаклима (тегле), неомиљени у школи и окружењу. Сада, особе које дају све испите у року и прилично се проводе при том. Готово комплимент. –Пајо, шта си урадио на испиту? –9 батице, а сад идем да се олетвам!“

-   „Израз који у основној и средњој школи примењују будући металоглодачи, вариоци, молери, итд, како би називали своје „другаре“, иначе будуће инжињере, архитекте, адвокате, докторе, итд...“

-   „Свако ко добије бољу оцену од тебе. Више то не мора ни петица да буде. –Шта си добио из математике? Ја кеца к`о врата... –Ћути, ја једва двојку... –Е, штреберу један! “

-   „Онај који носи Венеову збирку кад иде да кења.“

А које значење има у немачком језику.

Јеби га, исто као и код нас. Онај који много учи и све зна и увек се јавља да то знање и покаже и тако даље. Овој речи и није место међ` овима али ми се она допада јер се код нас баш користи.

Махер (Macher)

Шта каже Вукајлија.

-   „Особа која је у стању да вас доообро изјебе а да ви то не приметите док он не оде. –Брате, види што сам добро прошао... Види ал` сам пазарио!!! –Брате, па то ти је кинеско... –Ал` ме изјеба махер, маму му мамину! “

Добро де, није баш ово у потпуности истина, то сви знамо. Није махер увек онај ко некога изјебе, је л`, већ неко ко је једноставно способан да из сваке ситуације извуче корист.

А које значење има у немачком језику.

Представља некога ко „прави“ и то је то. Човек који има, што би наш народ рекао, „златне руке!“

Шверцер (Schwarzer)

Шта каже Вукајлија.

-   „Реч која је у Србији ретко коришћена до 1992. године. Означава човека који се бави трговином робом коју је до 1992. године било могуће купити у свим продајним местима (најчешће бензин, цигарете, кафа, а од 1993. и брашно, шећер, уље...). Први шверцери су били најчешће неугледни људи и тим послом су се бавили ради обезбеђивања голе егзистенције, и ћим су могли да пређу на неко друго занимање, напуштали су шверц. Данас шверцери, у изворном облику, готово и да не постоје. Они шверцери који су се дуги низ година бавили својим послом, тј. шверцом, а при том су имали политичке везе или су и сами били политичари, данас су врло угледне личности и називају се тајкуни. “

Ово објашњење ми се баш допало. Признајем да на све ово нисам на овај начин посматрао али има смисла.

А које значење има у немачком језику.

Шварц је „црно.“ Е сад, у сленгу се и овде каже за некога ко има нешто нелегално да има црну ствар. Да ли је „шверцовао“ или није, не знам.

Фрајер (Freier)

Шта каже Вукајлија.

-   „Момак који девојкама не скида звезде са неба већ мрак.“

-   „Србин у иностранству, који иде улицом, псује и коментарише људе. –Гле` как`и сте накарадни! Гле` ову молим те, јадна си. Види овог лика мајке му га...”

Тако рећи баја, даса. Нема му равног.

А које значење има у немачком језику.

Леп пример глувих телефона. Међу Немцима је фрајер онај који иде „на курве.“ Дакле, у Немачкој се не ваља поносити „фрајерством.“ Тотално друго значење.

Јаран (Jahrgang)

Шта каже Вукајлија.

-   „Становник ЈАР-а. –Де, јаране, мало мање у ту вувузелу дувај, Менделе ти! “

-   „Најбољи пријатељ који се нађе при руци кад си мортус пијан. Непознат лик, пас, мачка, бандера итд. Млада ноћ, око 02:15, палиш ка неком клубу, кад око бандере се нешто обмотава. Гледаш чудно, од бандере се чује монолог. Пијани колега: Е мој јаране, да знаш како ми није добро без ње а волео сам је к`о ни једну... Пролазиш, надаш се да те није приметио, да не би оставио бандеру и тебе смарао. Прођеш неких 20 корака, кад на степеницама видиш човек седи са кучетом. Помислиш, лепо човек крен`о да шета куче. Како прилазиш чујеш сличан монолог, рука полако креће ка челу... Човек се обраћа псу: -Е мој јаране, мене нико не воли сем тебе, како си само знао... “

Да се разумемо, у Босни је у свакодневној употреби док у Србији није. Осим ако није реч о некоме ко је пореклом из Босне.

А које значење има у немачком језику.

„Jahr gang“ је било употребљивано за оне који су били заједно у војсци, „класићи“ али је међу млађом екипом заборављен израз.

Битанга (Bitte Danke) Мој фаворит.

Шта каже Вукајлија.

-   „Комад одеће који због претераног изједначавања полова више нема епитет „женски доњи веш.“ -Краљу, какве си то танге обук`о!? -Прво, то нису танге, него битанге, унисекс, то је сад ин. Сељачино...“

-   „То је онај који учини неки несташлук, подвали неком или некој, завара или превари неку особу. –Битанго једна, сву си ме испрскао. Рекао си да нећеш да свршиш одмах!”

Пропалица. Бољи синоним ми не пада на памет. Али одакле потиче? Како смо ми две куртоазне речи повезали у оволико лошу? Током окупације делова Србије од стране Немаца, тачније Баната, они су кренули у попис свега и свачега. Такви су Немци. Е сад, кад би пронашли нешто што им треба то су одузимали. При том су писали признанице и када би их давали рекли би: „Изволите“ и „Хвала“ кад би им домаћин то морао предати. Били су културни иако то није, ономе од кога одузимају, иоле битно. Наш народ није знао шта они који мој причају и све што су чули било је „бите“ и „данке“ па су их временом прозвали битанге.

А које значење има у немачком језику.

Нема га као израз „битанга“ већ постоји само „Bitte“ и „Danke“. Ово сви знају. Блам ме да преводим...