Напредујеш, напредујеш... Нека, нека, ваља се!

           По повратку са обуке за администратора у програму у којем сам до сада радио, дочекале су ме реченице овог типа. Неко је то рекао са више радости, неко са мање, неко са мало забринутости, усуђујем се рећи чак и зависти али да не претерујем. Ипак тај курс, та обука и није нека велика ствар. Већи проблем је примена свега тога и наплата те нове делатности.

            Поред свега интересантног што сам тамо чуо, схватио, научио неколико мисли је наставило да лута овом мојој, можда лудом, главом. У ствари, може се рећи да нису мисли већ комплет питања: „Чему све то? Треба ли ти то све у животу? Зар ниси довољно до сада учио, брате мили...?“

            Фирма ме је послала на ту обуку. Дакле, ја сам им потребан са тим нивоом знања. Јасно. Иначе, тај курс толико кошта да ја и не бих могао самом себи да га платим. Међутим, што више радим и напредујем у послу, све сам некако даље и даље од онога што сам прво учио и дипломирао. Имати неко звање и није нека мудрост ако не можеш да се продаш и да га примениш, то сам давно научио. С тога сам још током студија ишао на којекаве курсеве програма и језика. После година и година студирања, имао сам диплому, знање (у мањој или већој мери) језика и умеће баратања компјутером. И? Ништа. Још увек се, с времена на време, развлачим по којекаквим курсевима, школама и школицама за све и свашта. Све је фазону: „Треба ми за посао.“ Да ли је заиста тако?

           Негде сам прочитао, или чуо, свеједно, да је човек најкомпетенији за свој посао на почетку каријере. Што је бољи у свом послу, а свако нормалан се труди да буде бољи, то га све више и више унапређују. Постављају га на нова радна места, дају му нова звања, нове обавезе. После извесног времена, више се уопште не бави оним за шта је школован већ нечим сасвим стотим. Самим тим постаје некомпетентан у свом послу. Нема школу за то радно место, нема довољно стажа а нема ни правог искуства, јер док су га премештали с једног на друго место, увек је стицао искуство за нешто друго. Кад се мало поразмисли, има смисла.

          Ја сам очит пример за ову причу. Почео сам као Машински инжењер процесне технике а пензију ћу, како ствари стоје, завршити као програмер! У чему је фора? Због чега је ово овако? Знам да је већ дуго времена тренд запошљавања људи који знају нешто а имају у позадини обуку за нешто друго па као „боље разумеју поенту посла!“ Један од мојих колега се одмах после студија запослио као продавац камиона и аутобуса! Ни мање ни више. Био је конкурс, отворен за све, на који се пријавило доста људи са различитим стручним спремама и различитим школама и факултетима. Чак је било наглашено да предност имају кандидати са звањима техничких факултета! Примљени су само машинци. Зашто? Зато што познају материју. Умеју да разумеју потенцијалног купца када се двоуми између камиона са ваздушним или само опружним ослањањем и да ли им треба сандучар или кипер, и тако даље. Звучи логично али чему онда трговачке школе? Где ће они? Биће да морају да иду на додатне курсеве језика, информатике, машинства, електротехнике, хемије, физике... Да се разумемо, колега је презадовољан. Добра плата, добра фирма, нема шта. Али да ли је он сад продавац или машинац? Није више ни једно ни друго. Пре ће бити да је франкенштајнска мешавина обе сорте. Посматрајући овај пример, ја видим себе. Постајем опака мешавина егзактног машинца којем сваки милиметар ван опсега изазива гађење и програмера који жели да омогући, олакша, рад што већем броју корисника. Једно с другим, нема никакве везе а мора функционисати у симбиози.

            Може ли овај суживот две различитости опстати? Мора. Нисам више обавезан само према себи већ и према све брже растућој породици. А нико ме ни не пита. Да сам свој газда, болело би ме баш дупе за сва ова издркавања. Кад сам се запошљавао било је: „Значи ви сте Машински инжењер... хмммм... лепо, фино. Које језике знате? И све можете да користите? Одлично. И за крај, једно питањце. Које програме познајете а које можете да користите на професионалном нивоу? Аха... да, да, тај се подразумева, наравно... мхм, да и тај... И наравно Виндоуз окружење, је л` тако? Овде сте сигурно упознати са Вордом, Екселом и тим, неким пакетом Офиса, надам се. Одлично. Е па овако. Нама је потребан неко ко је икусан у ______ програму јер нам треба за припрему цртежа у електронској форми. Није згорег ни познавање моделирања у истом али би нам баш одговарао неко ко би могао да се посвети овоме. Да то све припреми и сложи како би изгледало што боље. То што сте машинац је одлична ствар! Познајете материју већ на први поглед! Одмах сте експерт, тако рећи...“

              Све сам сигурнији да факултети служе за звање „експерта“ али не гарантују ама баш ништа више у животу. Да бих имао више, морам увек ићи на степеник изнад, даље од свог звања и умећа. Да апсурд буде већи, све сам боље плаћен... Или ћу бити! Ма наплатићу ја ову зајебанцију, јебаћу им кеве, само тако!