Дан први. Позив на централу и јавља се аутомат. Ако хоћете ово, притисните 1. Ако хоћете оно, притисните 2. Ако нећете ни оно, ни ово али сте ипак отворени за могућност нечег трећег, притисните 3... И тако у круг. Немам појма колико сам дуго слушао снимљене одговоре али сам успео да схватим да морамо комплет сви на увид. Мама, тата и дете. Без изузетка.
Дан други. Телефонски позив упућен директно ка службенику државне испоставе ван њених граница.
„Добар дан. Амбасада, изволите.“
„Добар дан. Интересује ме шта је све, од докумената, неопходно донети приликом добијања пасоша за новорођенче?“
„Не много. Само извод из књиге рођених на интернационалном обрасцу.“
„Само то? Јесте ли сигурни? Питам јер мајка и ја имамо различите пасоше?“
„Не, не. Само то вам треба за пријаву детета.“
„Добро пријава, то ми је јасно, питам вас за пасош?“
„Не брините, то све иде после по реду.“
„Хвала вам и довиђења.“
„Довиђења.“
Дан трећи. Покушај заказивања термина за попуњавање образаца. Мирко је мали а до њих нам треба, брат-брату, око 2 сата вожње.
„Добар дан. Амбасада, изволите.“
„Добар дан. Разговарали смо јуче поводом пасоша за новорођенче али сам заборавио да вас приупитам да ли бисмо требали да направимо термин? Син је мали а пут је дуг. Поред тога ја морам да изостанем с посла читав дан и волео бих да све завршимо у једном дану. Ако је икако могуће.“
„Јасно, јасно... Не брините. Радимо ми сваког радног дана од 9 до 13 часова. Термин вам не треба јер нема гужве. Није то велика процедура. Само дођите и биће све брзо завршено.“
„Извињавам се али ћу да вас упитам још једном. Документи? Шта нам, оно беше, треба?“
„Само извод из књиге рођених на интернационалном обрасцу и то је то.“
„Хвала вам, довиђења.“
„Довиђења.“
Дан четврти. Веома рано ујутро. Извод из књиге рођених на интернационалном обрасцу је већ одавно спреман. На очигледно чуђење службенице у општини овог градића и на моје инсистирање, добили смо га у том облику. Иако је скупљи, узели смо га. Никад се не зна шта ће нам у амбасади тражити. Поред тог извода спремили смо све могуће и немогуће папире које смо пронашли у стану. Наравно, оне који се тичу нас као породице. Све то лепо спаковали, нахранили и преповили Мирка, спремили сендвиче, кафу и чај за нас велике па на пут. После два сата рулања по ауто-путу, стигосмо. Крајолик града у којем је амбасада неодољиво ме је подсетио на Сењак или Дедиње у Београду. Вила до виле. Порше је био најјефтинији модел аутомобила који је био паркиран на улици. Оно што нам је било најбитније је да смо били међу првима. Чим је видео бебицу у наручју, службеник је замолио тренутну клијентелу да се помери и пропусти нас. Диван гест.
„Добро јутро. Хтели бисмо да му направимо пасош.“
„Може, наравно. Ту је и мајка? Е, лепо. Дајте ми извод... да, да то је тај. Затим ваш венчани лист на интернационалном обрасцу, ваше пасоше и три слике вашег сина, ако хоћете плави пасош. За црвени би морали да чекате. Колико тачно, не знам. Док стигну подаци из Србије и ... вероватно неких пар месеци.“
„Значи чека се дуго. Очекивао сам највише месец дана јер нам треба већ средином маја. И откуд сад плави пасош? Зар се он може и даље добити? И те слике... Немамо слике.“ Заиста смо све остало имали.
„Немате слике!? Жао ми је, ако хоћете плави, без њих не иде. Морате их направити.“
„Рекли сте да се плави пасош добија брзо, дакле врло радо ћемо узети њега. Има ли шансе да ме упутите где да идемо да фотографишемо сина? Нешто међу овим кућеринама нисам приметио ни продавницу а камоли фото-радњу!“
„Није проблем. Крените...“ и стигнемо ми тамо где нам човек рече да идемо.
Биометријско фотографисање бебице за пасош је невероватно искуство. Једно од родитеља мора да је држи, наравно, а бебица мора да отвори очи и да гледа право у објектив! Е да га јебем! Како то њему, скоро четири недеље старом, да објасним? Били смо кловнови код фотографа, скакали, правили буку, штипкали га и успели! Слике ће бити готове за двадесетак минута. Ах, да. 19,99€ за 8 слика. Узели смо више јер је идеја била да одмах поднесемо и захтев за црвену сошку. Што да не? За ових 20 минута Мирко је поново јео, био преповијен и спреман за даља смарања. Узех слике и назад.
Већ је било пуно људи. Препознао нас је и опет нас пустио преко реда. Још једном диван гест с његове стране.
„Изволите, изволите.“
„Ево, ту су вам сва документа и три слике.“
„Одлично! Сачекајте двадесетак минута, само да одштампам па ћете ви да ми попуните пар образаца и готово. Брзо ћу ја.“
Узе нам све шта му је требало и изгуби се. Био сам напољу са сином кад ме позваше унутра. А унутра... као у свлачионици боксерског клуба „Бомбардери“ из Мале Моштанице после напорног тренинга. Мала просторија, прозори још мањи, затворени а доста душа. Елем, попунисмо ми шта треба кад се он огласи.
„Ево га пасош. Попуните ове обрасце и спремите 41€.“
„Хвала вам. Можемо ли одмах да предамо и за црвени па кад год буде готов, није проблем. Сад имамо овај а црвени кад стигне, добро је дошао.“
„Жао ми је, то не може. Да сте хтели само црвени, ми бисмо послали све податке у Србију, у општину где сте пријављени, они би тамо пријавили вашег сина, дали му матични број и направили тај пасош. Он би после стигао овде код нас и ви би га преузели. Овако, пошто сте добили плави, то све морате сами.“
„Полако, полако... Шта морамо сами? Јел ми то нисмо ни требали овде да долазимо? Не разумем?“
„Полако, биће да се нисмо разумели.“
„Сигурно се нисмо разумели. Молим вас објасните ми!“
„Овако. Ја све податке о малом Мирку шаљем у Србију и тамо би неко требао да подигне његово држављанство и извод из матичне књиге рођених, чим они то тамо заведу. Затим би тај, та, морао да вам те документе пошаље поштом и да их ви мени предате.“
Овде сам био на граници да га упитам: „Извините, можете ли да ме упутите како да стигнем до Амбасаде Хрватске?“ Али нисам. Био је прави моменат. Јеби га. Смирим се, удахнем пар пута и упитам: „Јел овaј пасош важи или не важи? Може ли, сме ли, моје дете с њим да прелази границу или не?“
„Може, може, наравно како да не! Све до краја године. Онда постаје неважећи па ћете морати у међувремену да му направите црвени и ето, нема проблема!“
„Да ја вас упитам још нешто. Због чега ми све ово нисте лепо рекли преко телефона, после два позива, већ сте навалили на интернационални извод из немачке књиге рођених?“
„Па тај вам документ треба да би сте пријавили дете.“
„И? ЈЕсам ли га пријавио? Кад га пријавим, шта онда да радим? Како да извадим пасош? Нама је потребан пасош.“
„Ево овако. Лепо сте донели сва остала документа и готова прича.“
Кад у овом тренутку нисам направио инцидент, никад нећу!
„Довиђења!“
Покупио сам моју малу, али битну, породицу и што пре сам напустио површину коју заузима ово легло превараната и запутио се назад. Нико у Србији више не добија плави пасош! А и зашто би кад пресовани, плави тоалет-папир важи само до краја године. Зато се он лепо фура дијаспори под нос. Двадесетак минута живота, четрдесетак еврића по човеку па лагано. Ко ће дочекати црвени!? Кад се само сетим колико се плави чекао док се није појавио црвени, јаооо... Лепо рече моја малена. Овако ће бити и са црвеним кад се буде појавио неки следећи, вероватно жути! Да не би оног пропуштања преко реда због бебице у наручју, што је невиђена реткост у Немачкој, не бих имао ни једну лепу реч да кажем.
Епилог. За путну исправу непостојеће државе се не чека. А и зашто би? У принципу је тако за све фалсификате на свету. Платиш колико ти кажу и за трен ока је готово. Мој син је добио пасош СР Југославије у којем пише да је по националности Југословен. Сад још само да му купим црвену мараму, плаву капицу са петокраком и да певамо: „Пионири малени, ви сте војска права...“ Бар ће деда да се одушеви, и да нас све редом зајебава, кад буде чуо да му је унук прво Југословен па тек онда Србин у сред Немачке! За српске путне исправе ћемо, ипак, морати сами да се потрудимо.
Boze Lomi,sto mu niste uradili njemacki pasos?
ОдговориИзбришиKoliko znam ceka se kratko,ili se dobije za dan,traje do 14.ili 16.god(ne znam bas sve tacno jer moja malena ima nas pasos).I da,plus kada Lomiteljka produzava sebi vizu,ne placa nista.Npr.ove zene koje znam,a rodile su dijecu ovde,sve su izvadile dijeci njem.pasos,i poslije,svaku novu vizu dok nisu dobile stalan boravak,nisu platile ni evro,jer im je dijete ovde rodjene,barem je ovde tako.Ja sam placala po 35€.svako produzenje vize,a neogranicen boravak je bio 85€.Ja jesam placala,one nisu.Plus, od cerkinog 7.mjeseca,kada smo izvadili prvi,plavi pasos,pa do sada,pet i pol god.,mjenjala sam i placala isti ,do zadnjeg crvenog,tri puta-nas dijeciji pasos vrijedi samo na dve godine,ovaj crveni joj istice sad u devetom mijesecu,ja jos imam plavi koji moram da mijenjam...grrrr,sta me ceka...Svaka,svaka ti cas na samokontroli!
Pre dve godine sam zadnji put bila u nasoj ambasadi,i samo ja i moja malena smo pricale nas jezik;bilo je oko sedam,osam turskih vozaca koji su trebali tranzitnu vizu,ili kako se vec zove samo za prelazak kroz zemlju(nasim cuvenim auto-putevima),i dva para,cini mi se sa Kosova,koji su imali nas pasos.Dijete me i pitalo,kako ovde niko ne prica nas,dok nas nisu prozvali...
Ех Тина, прво што сам урадио кад смо пријављивали дете овде је да сам упитао да ли има прав она држављанство. Рече нам жена не. То држављанство по аутоматици, према месту рођења, више не постоји. Добро а пасош? Дете вам је држављанин Србије и морате тамо. Али распитаћу се ја још, да ли сме и једани други или... Углавном нема немачки пасош. Ето. Ни мојих неколико колега, који су децу добили овде, нису им направили немачки већ српски јер нису могли.
ОдговориИзбришиЈа крајем овде године пуним 5 година у Немачкој па ћу морати и ту сталну да погурам и тако. Биће посла. Биће обијања прагова а тебе ћу још да исцимам око тога шта си ти све радила... :) А до краја године има још ихаха!
Gazda, ova tvoja ispovest pošteno koketira sa nekom od priča Efraima Kišona. Svakodnevica ispunjena apsurdom, birokratijom, čudnim naravima... to je Kišon.
ОдговориИзбришиEvo primera jedne njegove priče (nadam se da neće smoriti)...
***
-LEKAR CUDOTVORAC-
-Najbolji savet koji se moze dati novom doseljeniku u Izrael glasi: “Budite lekar!”.
Tridesetih godina, kad je doseljavanje iz Nemacke dostiglo vrhunac, nastala je takva najezda lekara da su oprezne domacice stavljale na vrata natpis: “Za lekare ordiniram samo posle podne od 15 do 16 casova”. Danas je drugacije. Sve vise ljudi poboljeva a sve manje studira medicinu. Izrael je postao pravi raj za lekare. Svakako, cekaonice lekara prepune su i u Americi. Ali Amerikanci odlaze kod njih samo zato jer ih na to obavezuje legitimacija neke od zdravstvenih organizacija. Jevreji odlaze kod lekara zato sto vole da budu bolesni.
Sta tolike ljude cini bolesnim? Nesumnjivo, siva jalova svakodnevica. Ljudi ceznu za malom promenom, a kako im bolest donosi promenu, oni su spremni da to i plate. Lekar je, pak, spreman da ih prima.
Moj slucaj zapoceo je sa cudnim osecajem praznine u trbusnoj duplji, posle cega je usledila potmula unutrasnja tutnjava. U pocetku nisam obracao paznju na to. Ali kad se taj osecaj praznine pojacao, pogotovo sto jednom citavih osam casova nisam nista okusio, uznemirio sam se i zapitao tetku sta da radim.
Ona malo porazmisli pa mi preporuci da zatrazim lekarsku pomoc.
- Dobro – rekoh. – Idem u Zdravstvenu zastitu.*
- Zar si poludeo? – progundja moja tetka. – Oni ce te samo opljackati. Otici ces kod Grosgloknera.
- Ko je to?
- Ko je to? Ti ne znas ko je prof. Grosglokner?** Lekar cudotvorac koji je izlecio vec stotine hiljada?
- Stotine hiljada? Ma hajde...
- Prestani da zanovetas i podji kod dr Grosgloknera. Obrati mu se na nemackom. I ne beri brigu... on ce ti sigurno pronaci nesto ozbiljno.
Hteo sam smesta da odem kod njega, ali me je tetka poucila da posetu cudotvorcu treba najaviti telefonom. Jedan zenski glas mi je telefonom zkazao posetu za tri nedelje, u 5 casova i 26 minuta.
- Do tada, molim Vas, nemojte da jedete, pijete, spavate i pusite – dodala je.
Kad sam stigao u ugovoreni minut, cekaonica je bila sirom otvorena, a u njoj pedeset do sezdeset pacijenata. Niko nije odgovorio na moj ljubazni pozdrav. U prostoriji je vladala atmosfera pobozne tisine. Vrata koja su vodila iz nje besumno su se otvarala i zatvarala, sestre odevene u belo promicale su tamo-amo, s vremena na vreme usetali bi polunagi muskarci i nestajali kao senke. Zatim se vise pacijenata poredjalo jedan za drugim i u pacjem poretku nestadose kroz neka vrata. Sve se to dogadjalo sa nekom zastrasujucom preciznoscu. Bio je to cudovisni, dobro podmazani mehanizam. Nekih pola sata pratio sam sve to sa sve vecim strahopostovanjem, kada mi pridje sestra i naredi da podjem za njom. Usli smo u prostoriju za prijem bolesnika. Sestra dohvati pozamasnu kartoteku i poce da upisuje moje licne podatke. Ime? Rodjen? Odakle dolazite? Zanimanje?
ОдговориИзбриши- Novinar.
- Dvadeset i sest funti.
- Zasto toliko?
- To je cena prvog pregleda. Samo kolege i pripadnici srodnih zanimanja imaju popust.
- Vrlo dobro. Ja popravljam pisace masine.
- Samo trenutak, molim. – Sestra prelista neki raskupusani prirucnik. – Dvadeset pet i trideset.
Platio sam tarifu sa popustom i vratio se na strazu u cekaonicu. Za manje od dva sata neka nova sestra odvela me je u drugu prostoriju, u kojoj osim kreveta nije bilo drugog namestaja. Obzirom da je sestra bila postarija i ulivala poverenje, usudio sam se da je zapitam zasto taj matori lopov tako bestidno mnogo naplacuje.
- Moj muz nije dobrotvorna ustanova – odvrati gospodja Grosglokner. Zatim otvori neku debelu knjigu i upita me ledenim glasom zasto sam dosao.
Mozda ce tonekom izgledati pomalo cudno, ali s osobama zenskog pola ne volim da pricam o svojim telesnim tegobama, a pogotovo ne u sobi u kojoj nema niceg drugog osim kreveta. Odbio sam da pruzim zeljenu informaciju gospodji Grosglokner. Posle toga su me uputili da ponovo cekam na starom mestu, odakle sam mogao nesmetano da posmatram sve zivlji saobracaj. Kao da je bilo sve vise sestara koje su same ili s pacijentima pod ruku promicale prostorijom. Nisam mogao da se uzdrzim a da se ne obratim osobi koja je sedela do mene:
- Odakle mu tolike sestre? – zapitah tiho.
- Sve same Grosgloknerke – prosaputa on. – Profesor ima sedam sestara i trojicu brace. Svi ovde rade.
Ubrzo me jedan od brace odvede u kupatilo, gurnu mi epruvetu u ruku i zatrazi da ucinim nesto sto me je navelo da upitam: “Zasto?” – “Zato sto se nikad ne zna”, odgovori on. I zato sto ce profesor da me primi tek kad budu izvrsene sve pripreme. Jedva sam napunio epruvetu do vrha, kad me jedna od sestrara Grosglokner odvuce u kuhinju da izvrsi analizu krvi i zeludacne kiseline. I onda opet nazad na pocetni polozaj. Pred sumrak se pojavila sledeca sestra, pa je meni i jos dvojici pacijenata naredila da se skinemo do pojasa, da ne napustamo svoja mesta i da budemo spremni da se odmah odazovemo na poziv. U tom poznom casu u cekaonici je vec toliko zahladnelo da se moglo cuti cvokotanje nasih zuba. Sestra rece da joj je zao, ali profesor ne moze da razbacuje svoje dragoceno vreme.
ОдговориИзбриши- Dacu vam sada nekoliko uputstava kojih morate da se pridrzavate – nastavi ona. – Da bismo ustedeli vreme, molim vas da pri ulasku u ordinaciju izostavite svako pozdravljanje. Sedite odmah na tri stolice u sredini sobe, duboko udahnite i isplazite jezike. Ostanite tako sve dok ne dobijete dalje instrukcije. Ne dosadjujte profesoru bilo kakvim pitanjima ili primedbama. On ce sve saznati iz vasih kartona. Ako vas nesto zapita, nemojte da odgovarate... ili ako to ne mozete da izbegnete... koristite proste recenice od tri do sest reci. Zatim izadjite bez pozdrava! Ponovite!
Izdeklamovali smo uputstva. Tada se otvorise vrata Svevisnjeg. Zacu se tih zvizduk.
- Sada! – povika sestra. – Mars unutra!
Umarsirali smo drzeci se instrukcija.
Profesor je izvrsio smotru jezika.
ОдговориИзбриши- Kakvih je bolesti bilo u Vasoj familiji? – zapita me.
- Razlicitih – odgovorio sam (jedna rec).
- Koliko Vam je godina?
- Trideset (tacan odgovor bi trebalo da glasi “trideset i pet”, ali nisam hteo da trosim vreme).
Profesor dohvati svojom cudotvornom rukom neki siljati instrument, ubode me u ledja i upita sta osecam.
- Ubod u ledja – rekoh.
- Gospodine Klajneru - rece profesor – treba izvrsiti detaljan pregled Vase kicme.
- Oprostite – rece pacijent levo od mene. On jos nije uvukao jezik pa je tesko govorio. – Ja se zovem Klajner i ja...
- Ne prekidajte me! – prekide ga profesor u pravednom gnevu i okrete se ka meni da mi postavi dijagnozu. A ona je glasila: lagana prehlada koju sam verovatno zaradio dugo sedeci go do pojasa u nezagrejanoj prostoriji. Terapija: dve tablete aspirina.
Profesor nam pokretom ruke dade znak da izadjemo. Ostala dvojica su htela nesto da kazu, ali su ih sestre surovo izgurale napolje.
Dok smo se oblacili jedan od njih, neki coveculjak pilecih grudi, jadao se da je postar i da je samo pokusao da uruci preporuceno pismo. Danas su ga po treci put silom pregledali, uprkos njegovim protestima. Proslog ponedeljka su ga vec ukrcali u ambulantna kola da ga prevezu u bolnicu na operaciju slepog creva, ali je na jedvite jade uspeo da pobegne.
Lomi,
ОдговориИзбришиpod br. 1
zasto,ali ZASTO prvo nisi napisao tekst da zelis pasos za dete?
Ja sam proslog leta menjao plavi za crveni i znam citavu proceduru i cekao sam 6 meseci! Doduse,delom sam i ja bio kriv,jer sam ih slagao da nemam plavi pasos (hteo sam da ga sacuvam citavog i neponistenog,jer sam mozda mogao da ga valjam nekim bitangama za neke pare,hehe),cak sam im rekao da nikada nisam ni imao plavi,ikao jesam (bio mi je u dzepu)...vec,kao, samo onaj SFRJ crveni. Racunao sam,sta oni sabani znaju. Medjutim,znaju mamu im jebem,proveravaju sve. I onda sam morao da se pravim nevest da sam kao rekao da ga nemam jer sam ga izgubio,ne da ga nemam uopste. Pa sve ispocetka. Uglavnom 3 meseca prosek cekanja za crveni. I slikali su me u ambasadi. I naravno nisu imali sitno da mi vrate...sto mi se prvi put u zivotu desilo od kada sam napustio srbiju pre par godina da neko kaze "nemam sitno da ti vratim" hahahahaha! Ne mogu da se setim koliko sam platio pasos. Realno,meni taj pasos nije ni bio potreban,nego je u meni proradio osecaj patriotizma,proradio srbenda u meni...ali cim sam cuo ono "nemam sitno da ti vratim" momentalno me je sve proslo. :)
Istina,ne mogu da gresim dusu,nisam dugo cekao,nije bilo skoro nikoga...nije bilo zakazivanja,papirologiju sam brzo zavrsio,samo eto...desilo se to sa tim da su provalili da imam i plavi pasos. :) Steta,mogao sam da ga uvaljam nekom siptarskom terorirsti,nasem gagsteru ili nekom mudzahedinu za TISUCU,da sa njime od k Alahu. :))
Pod br. 2
Nadam se da ces da poslusas Tinu (a i mene od pre par meseci) i da ces detetu da izvadis nemacki pasos,a za srpski kasnije uzmi odmor i sva moguca eventualan bolovanja za tu godinu i slobodne dane pa izvadi detetu srspki crveni pasos,kao covek,hehehehe.
E,secam se kada sam vadio taj plavi pasos. Svi smo ovde,racunam,dovoljno matori da se secamo da nekada u toj "divnoj i bajnoj" SFRJ muskarac nije mogao da izvadi pasos na duze od godinu dana,ako nije sluzio vojsku. I za tih godinu dana je bilo MUKA ZIVA. Tako se nastavilo i kada smo se "oslobodili" stega komunizma i usli u mafijaski komunizam. Za vreme Slobodana je bilo isto. Ja se secam da sam uspeo da ugrabim crveni pasos na godinu dana na konto neke ekskurzije...u Madjarsku cini mi se ili tako nesto.
ОдговориИзбришиE,onda ti ja odsluzim vojsku...u medjuvremenu su dosli ti plavi pasosi i ja sam onako nadrkan odem da izvadim pasos na 10 godina!!! To je bilo negde 2002,a u medjuvremenu...od 1998,cini mi se da sam bio bez pasosa. Stigla demokratija! Divota jedna. Ja odam u SUP,sta treba? To i to? OK. Pise na tabli,ako predate do 13h,pasos gotov do 15h,ako predate do 15h,pasos gotovo do 18h. Ja stignem da predam do 15h. popunjavam papir na kome pise "U koje svrhe vam je potrebna putna isprava(pasos)?" Ja se pitam,ko je ovde lud,mislim...potrebna mi je u svrhE da se malo drogiram po Amsterdamu i da jebem kurve po Budimpesti,cuo sam da su jeftine,a dobre. Prave Madjarice. :)
Posto je tacan odgovor na to pitanje "Putovanje u inostranstvo",logicno je da je sledece pitanje "u koju zemlju putujete?".
Ja gledam,nije mi jasno zasto je to bitno za vadjenja pasosa. Tada nisam planirao nigde da putujem. Ja sam covek koji voli da preduhitri stvari,da izvadi pasos na vreme,mozda mi danas ne treba,ali ce mi vec sutra trebati.
Sledece pitanje "Da li ste odsluzili vojni rok" ima da se cekira DA/NE...i ja onako sav ponosan krenem da cekiram DA i da ih skinem s kurca. Cekiram DA i usput pitam onu na salteru da li treba neka potvrda iz vojnog odseka o sluzenju vojske? Ona mi odgovori da ne treba. "A sta ako ja obelezim DA,a nisam sluzio vojni rok?-pitao sam ja. A on mi mrtva ladna odgovori "To je vasa moralna odgovornost" Hahahahaha! Bravo! Bravo! Moral i moralna odgovornost su mi u JEBANJU sa drzavom uvek bili GLAVNA KARAKTERISTIKA kojom sam se uvek ponosio! :)) (ja ni dan danas ne da ne zivim,kada sam u Srbiji, na adresi na kojoj se vodim,nego ni u opstini, ni u gradu.Vodim se na adresu pokojne babe). Ja predajem nazad ono parce papira,a ona kao iz topa "dodjite sutra".
"AA?" mislim se ja? "Pa na tabli pise da mogu da dodjem do 18h?" odmah krenem ja po LEGALIZMU. :) A pasos mi ni ne treba,ali volim da jebem drzavu i njene sluzbenike kada god mi se za to pruzi prilika,jer i oni to isto rade meni. Tuc,muc,prc...ovo ono...da gospodjo,ali na ovoj tabli ovde ispre mene i vas pise ako predam do 15h da mogu da podignem pasos do 18h,a to ste vi pisali,a ne ja i u cemu je sada problem?
Ok,dodjite u 19h. Tako i bi.
Питање за Тину и Инспектора. Како да неко (у овом случају Мирко) добије пасош државе (у овом случају Немачке) ако нема држављанство те државе?
ОдговориИзбриши"Како да неко"... ух... Опрости Лајка :)
ОдговориИзбришиE, ono "nemam sitno" je neverovatno. Ja ne pamtim kad sam došla sa hiljadarkom da platim nešto, a da mi nisu pravili problem. A, da smo ovakvi i onakvi, jesmo. Koliko mi se samo puta desilo da me taksista ubeđuje da je bliže ići tim ili tim putem. Onda moram da se svađam.
ОдговориИзбришиInače, čini mi se da kod Srba ništa ne funkcioniše. Milan je u ponedeljak otišao da kupi novi lap. Rekli su mu da ga mogu naručiti, stiže iz BG-a u sredu. Kao, zvaće ga pre podne. Nisu ga zvali... On zvao u 2, pa u 4, pa u 6... Na kraju se ispostavilo da se neki kombi pokvario, biće u petak. U petak ista priča, na kraju su ga zvali u 18h da mu kažu da je lap stigao, ali bez punjača?!?!?!?!?! Kao, neka dođe sutra ujutru!!!! On nije bio za vikend tu, pa je rekao da će doći u ponedeljak. Nema problema! Zove jutros, kažu mu da dođe oko 2, nemaju oni pojma, to treba da reše ovi iz druge smene. Nas dvoje danas došli u 2! AAAAAAAAA!!!! Imali su sitnih problema, neka dođe sutra! Ja odlepila, počela da se svađam, a ovaj moj me smiruje.... Ma, daj! Lepo sam i rekla da prekinu da lažu, jasno je kao dan da ni sutra neće biti ništa. Nisu za nedelju dana mogli da se organizuju, a sad će preko noći uspeti! Maaa, mrrrrršššššš!
Hahaha, ovo sad ispade kao blog za bacanje hejta, ali neka. Nije ni to uvek tako loše. :DDDD
Gazda,tek sam posle video da si napisao da se vise drzavljanstvo ne dobija rodjenjem. Sto mi je prilicno cudno. Znam da su u Grckoj pokusali da provuku zakon da rodjeni u Grckoj od roditelja bez statusa i papira ne mogu da dobiju drzavljanstvo pre ne znam koje godine...tipa 16. ili tako nesto. Ne znam da li im je taj zakon prosao,ali da je glup,glup je. To dete koje se rodi niti je tamo niti je ovamo. Ti sada moras za svoje dete da se cimas i za srpski i za nemacki pasos. Necu da mracim,ali moze (kakva smo drzava) da se desi da mu kod nas prace problem da dobije drzavljanstvo. Vec znamo kako su prolazili oni mucenici iz Hrvatske sto su bezali i sto su se po 10 godina vodili kao NIKO I NISTA,bez drzavljanstva bez icega. Imam drugara,koji je bio samnom u Kini zajedno,ozenio se nekom Ruskinjom iz Kazahstana,sve regularno,imaju dete...nisam siguran da je ona jos uvek dobila nase papire,iako je devojka naucila srpski u roku od ODMAH i to TECNO,a BG upoznala za mesec dana,i za mesec dana nasla maltene sama sebi posao u nekoj krojackoj radnji...i udala se i rodila dete,i drkaju je nasi za papire...pa ti sad vidi.
ОдговориИзбришиMeni bre,nama svima stoka pravi probleme sa svim mogucim papirima,a mogu misliti kor koji pakao prolaze ostali. ALi bitno je da je Kleo dobio pasos za 3 dana,a ne znam ni rec srpskog 2 godine zivi u Srbiji.
@Lajka
ОдговориИзбришиOd kada sam napustio Srbiju za stalno,a ima tome vise godina...ZABORAVIO sam sta znaci "nemam sitno da ti vratim". Jednostavno mi se nije desilo,NIGDE,NIGDE,NIGDE. Totalno sam se odvikao od toga. Svuda svako ima sitno do poslednjeg centa,pare,feninga...nema zvake,nema cokoladne bananice,nema lili hip...svi imaju sitno.
Лајка, и ја сам био поприлично нервозан док сам био тамо тако да... хејтуј кол`ко `оћеш! :)
ОдговориИзбришиИнспекторе, прво што смо упитали ону фину госпошу када смо узимали пријаве за Мирка је било и питање држављанства. У Немачкој тога више нема. Бар не у овој савезној држави, мада би то требал доа буде генерална прича. Рече нам да је то укинуто већ неко дуже време. Сада се усваја правило "држављанство по оцу" или ако се родитељима разликује држављанство, можемо да потегнемо причу према мајци. У нашем случају то је потпуно небитно а и лакше нам је кад је према мени, са "папиролошке" стране. Искрено, мислио сам да може да добије оба пасоша, али, Немци не признају двојно држављанство. А како даље иде са Мирком, кад стиче право да пита за немачки пасош, не знам. То је оно о чему ћу морати још да се распитујем.
По мало разумем Немце. Турци су им давно дошли. Искористили су то према рођењу ддо максимума. Пример. Ћале дође да ради нешто, негде а дете направи у отаџбини. Кад се приближи датум, доведе женицу, она се овде породи, дете буде Немац по рођењљу, одраде му све папире па се мајка са дететом врати у Турску да га одхрани. Кад порасте оно бира где ће. Шта мислиш шта одабере? :) Сада су те генерације лапо-лапо главне у Немачкој. Имају своју децу којима нико више ни административно не може да забрани држављанство! :) Мирко је колатерална штета.
Остављам отворену могућност да Тина зна за неку фору, ВЕОМА бих је радо чуо!
Lomi,ne budem ti ljena pa zapalim sinoc kod onih iz Sabca.I rekli su mi ovako:po rodjenju dijeteta(prosle god.u decembru),sa papirima koje su dobili u bolnici,odu u opstinu.Tu su u isti dan dobili izvod iz matic.knjige rodjenih,i potvrdu o drzavljanstvu,tj.njemacko drzavljanstvo za malog..On ti ovde zivi i radi 10.god.ima stalni boravak,ona sest godina,radila par puta na bazi 400€.Oboje imaju nase pasose.I ona je prosle god.dobila stalni boravak.Ovo im je drugo dijete,prvo kada je rodila,pre pet godina,niti je radila,dosla trudna(kao one turkinje sto si spomenuo),porodila se ovde,i mala ima njemacki pasos,tada dobila na osnovu rodjenja,i zato sto je on imao boravak i stalan posao.
ОдговориИзбришиZnaci,mali se rodio u decembru,vadili mu pasos u februaru,ove god.Trebalo im:izvod iz matic.knjige rodjenih,potvrda o njemac.drzavljanstvu,slika-beometrijaska.Pasos su dobili isti dan,kostao 12€.Kazu mi da su se vise iscimali oko slikanja(isti fazon,jedno drzi dijete,otvorene okice,ali njihov mali nije htjeo da se razbudi).I vise ih je kostalo 4.slike,16€,nego pasos.
I tako ja sva sretna,u fazonu"a-ha,sad ces da cujes",i onda mi dodje jedna"sitnica"u glavu-pa ti nemas stalni boravak.O,je,covjece.I mislim da je samo to razlog sto Mirku nisu dali njemacko dravljanstvo.Ili se zakon promjenio,za dijecu starnaca,rodjenih ovde,od pocetka ove godine.Jer ovi ljudi,nisu imali bas nikakvih problema.Inace Lomi,ja,mi,bilo sta da trebamo,odes jednostavno u opstinu koja pripada tvom dijelu grada,i pitas,uzmes ili dobijes,papire,i objasneti ti sta sve trebas,u vezi bilo cega.Plus netreba termin,i ne ceka se dugo,kao recimo u glavnoj centrali.Da,njemci ne dozvoljavaju dvojno dzavljanstvo,u pravu si,ali tek do 21.ili najkasnije 23.god.moras da se odlucis cije ces drzavljanstvo da imas.Njima ljudima,je sad apsolutno svejedno koje ce dijeca posos da uzmu,a od ovih njemackih su do sada,ovdemsamo imali koristi.
Moja malena ima nas pasos,prvu vizu je dobila do 16.god.polije automatskiima parvo na stalu vizu,a ciji i koji ce pasos kasnije da uzme,ima jos vremena do tad.Eto,moje misljenje je da samo zbog tog sto nisi ovde sa stalnom vizo,jer ispunjavas,ispunjavate,sve druge uvjete,Mirko nije dobio njemac.drzavljanstvo.
Izvinjavam se na greskama u kucanju,i pisanju,jer ovo je VEC treci put da pisem,u sve kracoj verziji,jer prva dva,mi ne znam zasto,nisu otisla.Sve bih dala da sam znala kakvu foru,kec iz rukava...i malo mi krivo.
ОдговориИзбришиГрешке у куцању нису никакав проблем, не брини. Једино што сам ја могао да претпоставим да прави проблем око држављанства је тај стални боравак. Јеби га. Њега би требало да добијемо крајме године. И ја и малена. Као што пре рекох, питаћу те још око детаља за стални боравак.
ОдговориИзбришиUglavnom, ovde je potrebno oko mesec dana za pasoš. Ja sam ga vadila po hitnom postupku, pa sam čekala "samo" nedelju dana, a trebalo bi 24 sata ili tako nešto. Ne bih vadila po hitnom postupku da me nisu zajebali. Zbog onog štrajka nisam mogla da predam papire na vreme. Ovde ti ne traže mnogo papirčuga. Izvod, državljanstvo, uplatnicu, oni te slikaju, doneseš stari pasoš ili ličnu... Mmmmm, ništa više. :) Jbg, kapiram da je komplikovanije kad je reč o novorođenčetu koje živi neđe preko, ali braaaaaateee! Previše jbt. Ovde se duže čeka najviše zato što sad svi menjaju pasoš, ali zašto tamo???? Čist nemar, izdrkavanje, nesposobnost itd. Uostalom, to su državni službenici, šta očekivati!!!!
ОдговориИзбришиKad bi radili kako treba, mislim da bi uspeli sve da reše za mesec dana. Možda nemam pojma, tako mi se čini.
ОдговориИзбриши`Де бре није превише, мани... Ја сам тај нови курчеви биометријски узео прошле године. Био сам на одмору, рекао да ми је тренутно пребивалиште тамо негде преко и добио га за 5 дана. То и није толика фрка али зар ја то морам и за бебу да радим? Шта би било да смо у Аустралији, Кини, Индонезији... пичка му материна!? Дакле, невероватни су, али Н Е В Е Р О В А Т Н И !
ОдговориИзбришиХтедох рећи и коју на "немам ситно." И мени се као и Инспектору није никад, ван Србије, догодило да немају ситно. Цент, цент... све имају. 19,99 и кусур је један цент. пар пута сам хтео да им оставим у фазону, није битно, али ме је касирка скоро па јурила док сам излазио да узмем тај цент. Зашто, упитао сам је. Каже да она не би имала проблема. Камере све снимају па да не буде после да узима паре од клијената! Еј! Имам неки утисак да сам ово већ рекао, али нема везе. Елем, мој покојни отац је у продавници преко пута зграде констатно добијао шибице за сурку. Објашњавао је да немамо пушача у кући и да нам оне нису потребне. Јок. Није помагало. Ништа. Он их је лепо скупљао и скупљао и један дан отишао са пуном кесом шибица у продавницу. Узео пар ствари, од којих је била и једна чоколада, ње се сећам, и кад му је ова на каси рекла колико то кошта, он је истресао на пулт све оне шибице. Истресао и изашао напоље. Џаба је она викала, вређала и шта све није радила, он се ни осврнуо није. Па јеби га, ако је шибица кусур онда је и легално средство плаћања, зар не? Сутра је опет ишао у ту исту продавницу а она му ни реч није рекла. Али је од тада увек имала сићу...
Nevezano za temu(cini se da od samom spominjanja promjene pasosa,dobijem najmanje "zatvor"s'prostenjem).Ali samo da izbacim i ja malo hejta.Dragi mi je bolestan,jadnicak.Ima gripu,a pre sat vremen je dobio temperaturu,38.2.Pa?Kak ,PA?Znam li ja kako li je njemu,kako je to samo naporno,boli ga glava,pojacaj grijanje,ohladio mu se caj,moze li novi,njabolje,SVI daljinski pri ruci,neki sendvic,a ima li sta za grickanje...aaaaaa...i tako...Tako da ne znam kako vama drage dame,ali moj "primjerak"muskog roda,kada je bolestan,hmmmm...no coment.Plus je fenomen-vecina ljudi izgubi apetit sa nekom gripom ili sl.a moj bi jeo,jeo,kao trudnica,malo slatko,pa daj slano,pa opet slatko,da presjece.I tako...
ОдговориИзбришиMalo pre mi rece jedan tip:"Jedno dijete je malo,dvoje-PREVISE"?Hmmm,bezobrazluk,ili ne,ostala sam bez teksta,mislim,"sta je pisac htjeo da kaze"?
ОдговориИзбришиMirkoni,ova prica bi mogla da se primjeni u bilo kom dijelu svijeta,nazalost.
Hahahaha, priča sa šibicama je fenomenalna. O muškarcima i gripu ne bih, Lomi će me zauvek lansirati iz kafane.
ОдговориИзбришиJe l' neko ostavio link na "Kujnu" na potalu Žena u Blicu? Preko onog čuda sam videla da ljudi dolaze odande? Ali, nije bio direktan link.
ОдговориИзбришиНећу те избацити, шта ти је? И овако и онако знам да ће да падне дрвље и камење на мушку популацију како смо килави, све нам фали, закерамо преко сваке мере и слично. Али `ајде, интересује ме да чујем још једну женску кукњаву, `ајде, почни! :) Време је за хејтовање, такво расположење сам и поставио на астал...
ОдговориИзбришиAhaha, pa nisam to stvarno mislila (da ćeš me izbaciti), preuveličavam bre. :PPP Moj bivši dečko je pio andole radi preventive čim dune povetarac. Kad ima je dobio temperaturu 37,1, nastupila je drama, panika, uzbuna... A bilo je i onih fora "umotaj me u ćebe, nemam snage". More, nosi se. Da, muđškarci su zagovornici teorije da je temperatura 37,1 najgora. :DDDDDDD
ОдговориИзбришиĆale je prakzičan čovek, spaja lepo i korisno, tj. leči se kuvanim vinom. Čim ga uhvati manja prehlada, čovek čitav božji dan leži. Jbt, ja ne mogu, istina je da od petog osnovne nisam imala temperaturu iznad 37,5 (prirodno mi je temp blago povišena, već godinama je stalno oko 37), ali ne mohu da smislim to prenemaganje...
Milan je posebna priča. Sad opet pije coldrex!!! Već drugi ili treći put ove godine, a nikad ga nisam videla skroz prehlađenog, ali non-stop primećuje da će uskoro biti bolestan... Bole ga kosti, curka mu nosić crveni, boji pametna gvavaaaaa! Ta, ideš! Njanjavo biće! A, kad curenje nosa doda gas... E, to treba videti! Ćovek cvili kao kuče.
- Hoćeš čaj?
- Neeee mooooguuuu.
- A supu?
- Neeee znaaam.
- Je l' ti bolje?
- Neeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee...
I nisu samo prehlade. Prvo, morala sam da ga "skidam" sa kapi za nos. Ne može čovek da diše bez kapi. Kasnije sam ga skidala sa kafetina. Nisam ja ni imala uvid u to koliko se drogira. Kao, svaki dan ga boli glava. Nije imao kafetin, pa sam ga ponudila svojim. Nakon 24h, izvalila sam da je popio ČETIRI. Auuuuuuuuu! To je bila svađa. Sad ga ne boli glava... Bole ga leđa, boli ga koleno, vrat... Jooooooooooj!!!!!
Nego, Tina i Lomi, da li je tačno da Nemci ne mogu da razumeju uopšte švajcarski nemački ili je to mit?
ОдговориИзбришиЛајка, рећи ћу ти само да нисмо сви исти. Него, како си га "скинула" са капи за нос? Интересује и мене јер ја имам девијацију у носу (мораћу то кад тад да оперишем) па ми је једна ноздрва 10% функционална, па кад ми се она здрава зачепи, ништа ми не помаже сем капи. Не трошим их преко дана, дишем некако, сналазим се али морам понекад пре спавања. Или да хрчем к`о ненормалан... :) Ја сам пробао свакакве народне лекове. Бели слез ми је још понајвише помогао али није дуготрајан. ддакле, да чујем твоју методологију.
ОдговориИзбришиОдфовор на последње питање је: мит.
Ha,ha,ha,nasmija me Lajka,uz kafu,fino mi je poceo dan!Lajka,eto tebi "zanimacije"-pisi tako stvarne,kratke price,inspiracije imas oko sebe,uuu,koliko hoces!Pa jos kada bi to mogla da unovcis...Kazes,4 kafetina u 24h.-he,koja je to glavobolja bila.Milance,Milance...
ОдговориИзбришиLomi,hvala Bogu,pa niste svi isti,normalno.Ne znam zasto,ali eto,moj dragi je,pri "udaru"samo gripa,nazalost na nivou nekog dijeteta od 3-4.god.a ja mu onda valjda dodjem "mama"(duvaj da prodje).
U vezi svajcarski-njemacki-kao sto rece Lomi,mit.Evo,ja sam ti u Baden-Württemberg,i kod nas imaju svabe,bas obe svabe zbog kojih njemce i zovemo tako, i oni pricaju naravno svabski(schwäbisch),i ja moram,pazljivo,da se bas skoncetrisem,da razumijem sta mi oni pricaju,pogotovo starija generacija.A takodjer,oni iz Bayerna,ih,sto rece Lomi,cesto kada je neki ,npr.od seljaka na tv.dok on prica,ide ispod tilt,naravno na njemackom.A pokrajina smo,jedni do drugih.
Ili kada se sjetim moje familiji,dok smo zivjeli u V.Krsnoj,selo blizu Mladenovca-znaci svi,ali bas svi idu u Mlaenovac,jel'taKO(akcenat na ono O),cuda.A sto brzo pricaju...ma covjek se uci dok je ziv.Da razumijes,hoce-nece,sve i svasta.Evo,ja jos nikad nisam cula kako pricaju recimo Nislije,ili neko iz kraja,odakle je Ulicni Muzicar,koji samo svrati,nasloni se na sank,i ode...
Tina, pitao sam te nešto tamo kod mene (gde si ostavila komentar)
ОдговориИзбришиGazda, pogledaj na mail sledeći post (odmah ću da ga obrišem). Odgovor na tvoj komentar..
Аутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиKako sam ga skinula sa kapi za nos? Hmmmm... Jednostavno sam ga ubedila. Umem zaista da ubedim ljude u nešto... :DDDD Ili sam jednostavno mnogo naporna. Izmislila sam nešto tipa kako u tim kapima postoji nešto što ti stvara osećaj da ne možeš bez njih. Npr. imaš ok usta. Jednom ti se osuše i kupiš labelo. Nakon toga, usne ti se staaaalno suše i stalno koristiš labelo, tako u krug. E, ovo je slično, poznajem mnogo navučenih na te kapi.
ОдговориИзбришиИскрено, Лајка, помислио сам да си му нашла неку замену :) Капирам да је проблем навучености на то срање велики али ја, док не оперишем ово срање, понекад немам друго решење, јеби га. Мада ја не сматрам да сам навучен на њих јер их користим једном, пред спавање, на сваких неколико дана, а волео бих да им нађем замену, неко друго, боље решење. У сваком случају, хвала за одговор.
ОдговориИзбришиA, to? On koristi morsku so i toplu vodu. :DDDDDDDDD Ali, ako imaš devijaciju, jbg. Slušaj doktora.
ОдговориИзбришиEvo da priznam: ja sam ovisnica o labelu :))
ОдговориИзбришиIma tome vec godina kako se mackam bez prekida. I stvarno je tako, ne primetis kad i kako a vec si navucena. Sad stalno imam osecaj suvih usana kad ih ne namazem labelom, a fakat nisu ispucane. Cudna neka stvarcica. Ko zna sta trpaju u nju?
A komsija preko puta mene je navucen na kapi za nos. Procitajte na onom papiricu sto se dobije u kutiji: ne koristiti duze od 5 dana. I ne znam kako se skida sa njih :)
Swoosh, evo i ja se pridruzujem zavisnosti, pokusavala sam sve da se skinem, ali nisam uspjela :)))
ОдговориИзбришиA, sto se tice birokratije, ja trenutno prolazim kroz proceduru za dobijanje drzavljanstva. Da ne povjerujete dolazili su da provjere da li stvarno stanujem na adresi na kojoj sam prijavljena. Drzite mi palceve da to ne otegnu na godinu dana.
Хипатија, смем ли да питам у којој држави ти чекаш држављанство? То проверавање ми звучи баш као немачка прича... Али где год да чекаш, уз тебе смо! :)
ОдговориИзбришиMozes da pitas, U SRBIJI je odgovor, za ne povjerovati :))) ja imam bosansko, a trazim posao trenutno u BG-u, pa mi je neophodno.
ОдговориИзбришиhttp://www.acmilan-serbia.com/2011/04/barbara-berlusconi-pato-je.html
ОдговориИзбришиНе бих да ти мрачим али година дана ти не гине... И моја жена је исто радила :) и траје то, веруј ми... нажалост. Да не грешим душу, рекли су да ће бити готово за неколико месеци, чим провере шта морају, међутим узјебали су гомилу података. Како? Не знам. Мистерија. После грешака смо направили и молбу да иде по убрзаном поступку јер су већ све проверили. И убрази поступак је трајао 6 месеци... И ко зна докле би трајао да се, случајно, нисам пожалио колеги с факса чија мајка познаје неку тамо, која то може да убрза... Елем, после два дана нас зове и каже да нема појма што то све није било одавно готово и да дођемо за недељу дана у МУП. А тој жени ни очи нисам видео, није тражила никакав мито и слично. Једноставно смо наишли на добру душу! :) Као што рекох: "Чист безобразлук!"
ОдговориИзбришиЖелим ти пуно среће и дебеле живце
Ne znam koliko ste upućeni, ali ovih je dana (posle dugo vremena skrivanja) konačno potvrđeno da se Pato "muva" sa Berlusconijevom ćerkom.
ОдговориИзбришиMnogo se ljudi primilo na blogu... čitam komentare, a i poruke na čatu (takođe i na FB stranicama, koje preuzimaju vesti sa bloga)... ČDČDČD...
Psuju me ljudi, al' ajde... preseko sam ih malo...
Hmmm.... To zbog prvog aprila? Ne kapiram.
ОдговориИзбришиDa, pričala sam vam o kupovini lapa od pre neki dan. E, da, dobio moj Milanče lap u utorak, nešto se slabo diže onaj Linuks... Nebitno... Krenuo da instalira Win 7, ostavio meni, žurio na posao... Ja odradila te završne dorade. I da odem na IE... Pa, pokušam 'vamo, pa tamo... Neće ništa, spor u PM... Pomislim da nije do "Prozora", ali se setim da se i Linuks jedva dig'o... Kažem ja njemu da tu nešto ne valja... On, kao, "samo da nije hd"... Kad je došao, krenuo da instalira neke drajvere... Test hard disc - failed! AAAAAAA! Ode sutra, ovi mu kažu da će stići novi u četvrtak. Juče ga pokupio. Došao u stan, sve radi, ali nema baterije!!!!!!!!
Ja sam danas pokupila bateriju, nadam se da radi!!!!!!!!
Mislim, šta sa fudbalerom i 'ćerom? Je l' to nešto kntrvrzno?
ОдговориИзбришиPa, ostavio sam onaj link najpre. To dopisano je u vezi sa tim linkom.
ОдговориИзбришиAaaaaaaaa! Nisam ni videla tu poruku.
ОдговориИзбриши