Црвено

        Угрејало сунце ове године, свака му част. Један дан је пуцало на скали 39 степени. Превише. Ипак превише. Али је топло, и то у сред лета. Мени ипак прија. Клима-уређаја нема ни за лек па мало вентилатор, прави неки, као поветарац. Свима нам су нам главе поцрвенеле и усијале се.

        Кијаш? Стварно? Сутра ће и нос да цури. 'Де сад нађе да се прехладиш, мајке ти? Најгори период за прехладу. Лето, топло напољу, топло унутра а темепратура тела расте а нос само цури ли цури. Дошло сутра а цурење из носа поцрвенело. И помешало се са слинама, ух, гадно бре. Хоће да стане, неће, сви мирни само нос није. 'Ало, докторе, шта да радимо? Ако толико цури, отиђите до клинике да зауставе. Важи.

        До клинике је и други мали пешкир имао црвене тачкице. А тамо, добар дан. Добар дан. Цури крв из носа. И због тога сте дошли? Јесте, зато. Кад сте већ овде, прегледаћемо све, рече безвољна медицинска сестра. Докторка беше скроз другачија, скроз кул. Главу горе, ово, оно, ушприца нешто у нос за заустављање капања и свима би лепо.

        Идемо ми фино кући. Ово је бесмислено. Сада лепо хладимо ту усијану црвену главу, па ако опет крене да цури, јебеш га, нека цури. И опет је пар пута почињало. На путу до стана, семафор. Црвено.

        На ћошку раскрснице, нека мала продавница, такозвани киоск. Не би био ништа посебно да нема испред десетак лубеница. Али праве величине. Ценим да у просеку све имају десетак кила, онако, одокативно. Малена ми рече, дај да купимо једну, лето је, баш је угрејало па да се хладимо. Ма нема бре шансе! Ем ме мрзи, ем је пешкирић опет добио пар тачкица, ем смо бре у Немачкој у којој од 2006. године нисам појеo ни једно једино парче зреле и слатке лубенице!

        А код куће, друга прича. Једе ме изнутра онај мали смрдљиви црв сумње. А шта ако је стварно добра, зрела, црвена, слатка а коштице црне а ја је нисам јео? Две секунде касније, ауто, брм, стоп, дај једну. Бирај. Изабрао. 12 кила. Лепа величина. Ауто, брм, стан. Оштрицу ножа сам само примакао, ма само запретио да ћу да је исечем а она се отвара као цвет. Ммм...

        Донеси још један мали пешкир и оно за хлађење из фрижидера! Одма', одма'! Јебем ти и нос и црвене тачкице ти јебем више. Мало, мало па украшавање пешкира док мирис црвене, зреле лубенице испуњава стан.

        Не да се нисам зајебао, него ће ово Малена са пуним правом до краја живота да ми набија на нос и да ме зајебава. Док она није рекла ГДЕ да купим, нису ни ваљале. Сви моји избори су били ћорци.

        Сат, два касније, посуда са црвеним кришкама је на столу и пар минута касније креће утрнулост пренатрпаног стомака. Од свих оних почетних килограма, минус кора, остало је за још пет жвакања. Одвалисмо се, сви!

        Шта ти је живот. Да не крену она крв кроз нос, не бих данас јео шесту лубеницу ове године! Кад само помислим да сам те суботе само хтео да се излежавам.