Свакодневни уметници и свакодневна уметност

Има ствари због којих ми једноставно застане дах. Дивим се женама на пример, ма све су лепе, може да прича шта год ко хоће али за мене имају посебан сјај поготово кад су трудне. Нисам манијак па да мислим у сексуалном смислу, далеко било, чак ми је и помисао на то немогућа, већ некако блистају, срећне су, додирнуле су природни циљ постојања у животу. Али чак ми ни због њих није застао дах јер их има више :) Нису јединствене, сем моје малене, наравно.

Предност васколиког интернета је и у томе што се јединствени примерци могу видети, да не кажем рекламирати. Раније су постојали у причама и било је све на поверење. Неописиво ми је драго што сам за ове људе чуо у животу. Ценим њихову надареност или посебност, у сваком случају. Ово су моји фаворити:

-    Први је Стефен Вилтшајер. Он је аутистичан. Ретко и веома неугодно обољење. Не улазим у то како и зашто се оно јавља, нити имам икаквог појма о томе, али знам да је људима у околини оболелог живот веома напоран. У овом случају можда и није. Човек је сликар. У ствари, цртач. Познато је да се код аутистичних особа развијају разноразна чула која су код нас осталих на подједнаком нивоу са осталим. Овај тип има фотографско памћење и то све може да пренесе на папир. Добро, не би то ни било толико посебно али оно што он уради са оловком је за мене невероватно. Читави пејзажи, панораме, обриси града и људи у датом тренутку су, обичном графитном оловком, дочарани до најситнијих детаља! Касније је почео да слика у боји са уљем али и даље ме више фасцнирају слике рађене оловком. http://www.stephenwiltshire.co.uk/

-   Други је, за мене, мајсторство фотографије или сликање светлом. У принципу једноставно. Мрак, добар фотоапарат, дугачка експозиција, пар светлећих штапова у различитим бојама и мали додир маште. Оно што њихов апарат забележи је просто нестварно. http://lapp-pro.de/

-    Индустријски дизајн. Звучи можда онако мало без везе и супротно али је тако. Почевши од чињенице да на Акадамији ликовних уметности посотји овај одсек, па до тога да је неко морао да дизајнира и паковање пасте за зубе, ово је ипак битна ставка. Најупечатљивији пример су аутомобили и зграде. Све се то дизајнира. А ја сам у држави у којој је то доведено до једног већег нивоа. А још сам и машинац... ма иди бре! Један од веома лепих примера је рударски округ у Есену. Неко зна, неко не зна да је то у савезној држави Северна Рајна Вестфалија (Nordrhein Westfalen) која је дуго била индустријски центар Западне Немачке. Много рудника, много фабрика за прераду гвожђа и обојених метала. Тамо нема много електрана јер има мло угља али свега осталог је било. Када су правили све око тих рудника, пазили су да то има и неког мало узвишенијег значаја. Заборавио сам тачно који али знам да су фабрички круг дизајнирала двојица архитекта који су чак били зачетници неког уметничког правца између првог и другог светског рата! Мож` мислити... Било како било, то је све данас очувано, осветљено и изгелда баш, баш... http://www.zollverein.de/ Следећа интересантна ствар је железничка станица у Берлину. Слике говоре за себе али ико икада буде имао прилике, нека оде и види оно за мене архитеконско умеће у индустријском дизајну. http://www.google.com/images?um=1&hl=en&rlz=1B3GGGL_en___DE362&biw=1280&bih=612&tbs=isch%3A1&sa=1&q=berlin+hauptbahnhof&aq=f&aqi=g1&aql=&oq=&gs_rfai  Овде се сами намећу њихови „ледени возови“, како их странци зову. ICE илити Inter City Espress је само по себи чудо од брзине, ја сам се возио 308 км/ч, али и уметност од метала. Мени као машинцу... милина... Као и метрои у Минхену. Бого мој. Стари су као и сваки други. Стари и ништа посебни али нови.. ух! Веома су дугачки и изједна су. Слика говори доста http://de.wikipedia.org/w/index.php?title=Datei:M%C3%BCnchner_S-Bahn_%28HDR%29.jpg&filetimestamp=20091012201327 и сад само треба замислити како се та змија од воза извија како улази у кривине... Мени једно од најбољих искустава.

             

Чему се, онако из душе, заиста дивите?